Slabe tačke EU: Bregzit neće raniti samo London

Bregzit je isprva trebalo da bude vrlo jednostavna stvar - da Velika Britanija više ne bude deo Evropske unije. Ipak, ekonomska pitanja "razvoda" Britanije od EU zakomplikovala su ovaj proces i iako je konačni rok za cepanje Britanije od bloka 21. januar naredne godine, rešenje nije ni na vidiku. Štaviše, EU je najavila tužbu protiv Britanije.O posledicama Bregzita uglavnom se govori iz ugla Londona koji će naročito biti pogođen ukoliko dogovor sa EU ne bude postignut i Bregzit dobije svoje strašno lice od kojeg svet zazire - "no-deal" Bregzit ipak bi mogao da nanese ogromnu štetu i određenim delovima EU, iako se načelno blok ne pozicionira u sporu kao da ima mnogo šta da izgubi.S obzirom na ekonomske, socijalne i političke veze Britanije i EU, Bregzit će biti bolan za celu Evropu ali će neki regioni EU posebno trpeti zbog prekida trgovine, viših carina ili problema u lancima isporuke.

Od turizma u Španiji i hiljada radnih mesta na Gibraltaru, preko milion poljskih državljana u Britaniji, investicija na Malti, poljoprivredno-prehrambenog sektora u Grčkoj, mode u Italiji, do elektronike u Češkoj, regioni i zemlje širom Evrope u izvesnoj meri će trpeti posledice izlaska Velike Britanije iz EU. Ipak, prema istraživanjima o uticaju Bregzita i prema dobijenim rezultatima, najviše će biti pogođene Irska, Nemačka, Francuska, Belgija i Holandija.

Situaciju je otežala i pandemija koronavirusa u kojoj ne samo da je hiljade ljudi izgubilo borbu sa potencijalno smrtonosnim virusom, već je i nacionalne ekonomije dovela na rub propasti.Blok je u principu jedinstveno, integrisano tržište, ali svaka zemlja EU svejedno ima i sopstvene odnose sa Britanijom kada je reč o kretanju dobara, usluga, ljudi i kapitala.

Nemački automobili neće se voziti u Londonu

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije bez sporazuma u Nemačkoj bi mogao dovesti do gašenja čak 100.000 radnih mesta, kako su predviđala prva istraživanja. Pritom, taj broj mogao bi da bude dosta veći, jer je razmatran samo rizik od gubitka radnih mesta zbog carina na uvoz u Britaniju u slučaju neregulisanog Bregzita, a nije uzet u obzir rizik zbog gubitka interesovanja investitora.

U Nemačkoj ni najviše bila pogođena automobilska industrija, jer bi izvoz u Veliku Britaniju bio znatno smanjen. Nemačka na godišnjem nivou izveze oko 800.000 automobila u Britaniju - čak 14 odsto ukupne proizvodnje.

Holandsko "čupavo čudovište"

Tako je holandska vlada nazvala Bregzit - čupavim čudovištem. Holandija i Velika Britanija su bliski trgovinski partneri i holandski zvaničnici smatraju da bi Bregzit bez dogovora mogao da bude ozbiljan korak unazad. Ipak, Holandija je dobro profitirala otkada je pokrenuto pitanje Bregzita.Neizvesni efekti Bregzita primorali su brojne strane kompanije da otvore kancelarije u Holandiji, kako je početkom ove godine saopštila holandska Agencija za strane investicije, dodajući da je od referenduma o Bregzitu 2016. čak 140 kompanija otvorilo kancelarije u toj zemlji, a 78 ih je prošle godine potpuno prebacilo poslovne operacije u tu državu.

Holandija je sagrađena na trgovini, a ogromne količine dobara iz luka se šalju kroz Lamanš. Bregzit će ipak ozbiljno uzdrmati trgovinu u luci u Roterdamu i na aerodromu Schiphol, važnoj stanici za vazdušni transport tereta. Takozvani "roterdamski efekat" mogao bi da dobro ošteti Holandiju.

Irska

Irska je definitivno najranjivija zbog taksi i drugih tržišnih promena. Oko 14 odsto izvoza ide u Britaniju, a dve najvažnije stvari - meso i mlečni proizvodi - biće naročito teško pogođene ovime.

Irska granica bila je prelomna tačka tokom pregovora za sporazum o povlačenju. Postoje zabrinutosti da bi čvrsta kopnena granica na irskom ostrvu mogla dovesti do protesta, političkih nemira ili čak do povratka nasilju.Umesto takve granice, sporazum britanskog premijera Borisa Džonsona predviđa da granica bude na Irskom moru, dakle u suštini granica unutar Velike Britanije, gde će roba koja protiče između Velike Britanije i Severne Irske biti podvrgnuta carinskoj proveri.To bi dalo EU kontrolu nad onim što od robe stiže u Severnu Irsku i verovatno dole do Republike Irske.

Belgija

Belgija ima jako bliske pomorske i komercijalne veze sa Britanijom. Veliki deo belgijskog bruto domaćeg proizvoda potiče od izvoza i trgovine robom koja ide kroz flamanske luke. A veliki deo tog izvoza ide u Britaniju. Istovremeno 78% britanskog izvoza u Evropu stiže u luku Zebriž u Belgiji.

Uz Bregzit će belgijske luke postati spoljna granica EU i komercijalne veze sa obe strane Lamanša biće narušene jer se očekuju granične kontrole i carine, a Bregzit će naškoditi i saradnji u borbi protiv ilegalne migracije.

Francuska

U Francuskoj su regioni Gornja Francuska i Bretanja glavni evropski putevi, kako kroz tunel ispod Lamanša, tako i pomorskim putem. To su dva regiona sa najjačim socio-ekonomskim vezama sa Britanijom.Uticaj Bregzita u tim regionima osetiće više sektora jer je Britanija jedan od vodećih stranih investitora u kompanije u toj oblasti i važan klijent isporučiocima robe i usluga. U francuskoj ekonomiji biće pogođeni i sektori poput poljoprivredno-prehrambenog, plastike, industrije transportnih vozila.Istovremeno Francuska, kao i Holandija, ima potencijal da privuče kompanije koje bi mogle da napuste Britaniju zbog Bregzita.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram