0
U jeku naoružavanja Ukrajine od strane zapadnih zemalja, čini se da je samo pitanje vremena kada će Kremlj narediti još jedan talas mobilizacije da popuni svoje osiromašene redove i nadoknadi propuste svoje komande na bojnom polju, a sve u cilju nove ofanzive koja je verovatno planirana na proleće. Ipak, postoji jedan veliki problem koji Vladimiru Putinu zadaje glavobolje.
Načelnik norveške vojske rekao je da je Rusija već pretrpela zapanjujuće gubitke, procenjujući da je 180.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno u Ukrajini od februara 2022. godine – što je brojka mnogo veća od američkih procena, koju je izneo general Mark Mili, predsednik Združenog generalštaba Sjedinjenih Država. On je u novembru sugerisao da je broj poginulih ruskih vojnika oko 100.000.
Ali bez obzira na tačan broj, malo vojnih analitičara sumnja da ruske snage trpe katastrofalne gubitke. U video snimku objavljenom ranije, ruska aktivistkinja za ljudska prava Olga Romanova, koja je na čelu dobrotvorne organizacije Rusija iza rešetaka, rekla je da su 40.000 od 50.000 regruta koje je iz zatvora regrutovala plaćenička grupa Jevgenija Prigožina, grupa Vagner, sada mrtvi ili nestali, prenosi Politiko.
Na neki način, veliki broj poginulih u redovim Vagnera nije iznenađujuć, jer postoje izveštaji sa obe strane fronta da Prigožin koristi svoje regrute ne obazirući se na njihovu bezbednost. Jedan američki dobrovoljac, koji je tražio da ostane neimenovan, nedavno je rekao za Politiko da je bio začuđen kako su komandanti Vagnera samo bacali svoje ljude na ukrajinske položaje, samo da bi bili ubijeni iz vatrenog oružja zbog male dobiti.
Andrej Medvedev, Vagnerovac koji je nedavno pobegao u Norvešku, takođe je rekao novinarima da su u višemesečnoj ruskoj ofanzivi na ukrajinski grad Bahmut bivši zatvorenici bačeni u borbu kao topovsko meso.
„U mom vodu samo troje od 30 ljudi je preživelo. Tada smo dobili još zatvorenika, a mnogi od njih su i umrli”, rekao je on.
Mnogi od ubijenih su došli iz Samare, grada koji se nalazi na ušću reka Volge u Samaru, gde je komunistički diktator Josif Staljin dao da se izgradi podzemni kompleks za ruske lidere u slučaju moguće evakuacije iz Moskve. Bunker je izgrađen u jednakoj tajnosti kao i sahrane koje su se održavale poslednjih nekoliko nedelja za regrute ubijene u Makijevki.
„Spiskovi mrtvih neće biti objavljeni“, saopštio je vojni komesar Samare ranije ovog meseca.
Da bi nadoknadili gubitke, ruski vojni blogeri, koji su postali sve kritičniji, pozivali su na veću delimičnu mobilizaciju, ovog puta od 500.000 rezervista da se dodaju na 300.000 već pozvanih u septembru. Predsednik Vladimir Putin je to demantovao, a portparol Kremlja za štampu Dmitrij Peskov je takođe odbacio tu mogućnost, rekavši da se „tema stalno veštački aktivira i iz inostranstva i iz zemlje“.
Ipak, prošlog meseca, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu pozvao je da se ruska vojska poveća sa sadašnjih 1,1 milion na 1,5 miliona, i najavio nove komande u regionima oko Moskve, Sankt Peterburga i Karelije, na granici sa Finskom.
U međuvremenu, gomilaju se posredni dokazi da će biti raspisan još jedan poziv na mobilizaciju – mada je nejasno da li će to biti urađeno otvoreno ili tajno. U tom smislu, i Kremlj i ruski političko-vojni establišment udvostručuju propagandne napore, pokušavajući da oblikuju narativ da ovaj rat nije izbor, već nužan, i da predstavlja egzistencijalni sukob za zemlju.
U nedavnom intervjuu, general Valerij Gerasimov — bivši načelnik štaba odbrane, a sada generalni komandant ruskih snaga u Ukrajini — rekao je da se Rusija bori sa „skoro celim kolektivnim Zapadom“ i da su potrebne korekcije kursa kada je u pitanju mobilizacija. On je govorio o pretnjama koje dolaze od zahteva Finske i Švedske da se priključe NATO-u.
Slično tome, u svom obraćanju na Bogojavljenje ovog meseca, patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril je rekao: „Želja da se porazi Rusija danas poprimila je veoma opasne oblike. Molimo se Gospodu da privede ludake razumu i pomogne im da shvate da će svaka želja da se uništi Rusija značiti krajem sveta“.
A Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti, upozorio je da rat u Ukrajini ne ide kako je planirano, pa će možda biti neophodno upotrebiti nuklearno oružje da bi se izbegao neuspeh.
Dok ruski vrh nastoji da „proda“ svoj rat kao egzistencijalnu krizu, oni traže sve dublje tragove kako bi pojačali i nacionalistički žar, pozivajući se na Veliki otadžbinski rat na svakom koraku. U Muzeju odbrane i opsade Lenjingrada, u čast razbijanja nemačke opsade grada 1944. godine, biće otvorena i postavljena nova izložba posvećena „Lekcijama fašizma koje se tek treba naučiti“, a koje prikazuju zarobljene ukrajinske tenkove i oklopna vozila.
„Sasvim je logično da muzej posvećen borbi protiv nacizma podrži specijalnu operaciju usmerenu protiv neonacizma u Ukrajini“, korisno se navodi u saopštenju za javnost. U skladu sa Putinovim insistiranjem da se rat vodi radi „denacifikacije“ Ukrajine, propagandisti Kremlja takođe nastoje da popularizuju slogan „Možemo to ponovo“.
Istovremeno, postoje znaci da se lokalni centri za zapošljavanje pripremaju i za još jedan nalet regruta.
PROČITAJTE JOŠ:
Glasine o novoj delimičnoj mobilizaciji navele su neke radnike iz Centralne Azije sa dvojnim državljanstvom – one koji imaju ruske pasoše i koji bi mogli da budu pozvani – da napuste zemlju, a neki kažu da su bili sprečeni da odu. Jedan Kirgistanac je za Radio Slobodna Evropa rekao da su ga zaustavili ruski graničari kada je pokušao da pređe u Kazahstan na putu za Kirgistan.
„Ruski graničari su mi sasvim pristojno objasnili ‘da sam naveden na mobilizacionoj listi, to je zakon i nemam pravo da idem’“, rekao je on.
Kako bi sprečila još jedan nalet regruta da ode iz zemlje, Moskva je takođe izgleda odlučna da postavi dodatna ograničenja za prelazak ruskih granica, uključujući i mogućnost da Ruse obaveže da unapred rezervišu određeno vreme i mesto kako bi mogli da izađu. Amandmani na zakon o transportu koji su u ponedeljak uvedeni u Dumu zahtevaće da „vozila koja pripadaju ruskim transportnim kompanijama, stranim transportnim kompanijama, državljanima Ruske Federacije, stranim državljanima, licima bez državljanstva i drugim učesnicima u saobraćaju” rezervišu datum i vreme „kako bi da pređu državnu granicu Ruske Federacije“.
Zvaničnici za transport kažu da bi to uticalo samo na prevoznike i da bi pomoglo u smanjenju zagušenja u blizini graničnih prelaza. Ali ako je tako, zašto su onda „građani Ruske Federacije“ uključeni u narativ?
Sve u svemu, ljudstvo će biti presudno za Rusiju da pokrene prolećnu ofanzivu u narednim mesecima. A zapadni vojni analitičari sumnjaju da Ukrajina i Rusija trenutno postavljaju približno isti broj vojnika na bojnom polju. To znači da će generalu Gerasimovu trebati mnogo više ako želi da postigne odnos tri prema jedan za koji vojna doktrina sugeriše da je neophodan za „silu koja napada“.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
