Otkako je počeo rat u Ukrajini ruske vlasti započele su svojevrsni progon svojih građana koji kritikuju invaziju na Ukrajinu. Svako ko se ne slaže sa zvaničnom politikom Kremlja i "diskretiduje rusku vojsku" plaća visoku cenu, bilo da mora da plati novčanu kaznu, završi u zatvoru ili da pobegne iz zemlje.
Više od šest meseci od početka ruske invazije u februaru, hiljade ljudi je optuženo prema zakonima koji kažnjava kritikovanje rata. Čini se da ima malo logike iza gonjenja i nisu samo opozicione ličnosti i političari na udaru – na meti su novinari, umetnici, muzičari, nastavnici, lekari i samohrane majke.
Ukupno, Rusija je zatvorila više od 3.800 administrativnih slučajeva za „diskreditaciju“ ruske vojske od kada su zakoni o cenzuri doneti u martu. Što je još ozbiljnije, postoje desetine aktivnih krivičnih predmeta za višekratnu „diskreditaciju“ Oružanih snaga, a otvoreno je najmanje 90 krivičnih predmeta zbog „širenja lažnih informacija“, navodi se.
Kazna za one koji su proglašeni krivima za „diskreditaciju oružanih snaga“ je do milion rubalja (oko 16.467 dolara), a ponovljeni prestupnici dobijaju zatvorsku kaznu do pet godina, dok one koji su osuđeni za „širenje lažnih informacija“ čeka i 15 godina zatvora, prenosi Moskov tajms.
Zbog toga su mnogi Rusi bili primorani da napuste zemlju kako bi izbegli da završe u zatvoru na dugi niz godina.
As well as opposition figures, journalists, artists, musicians, school teachers, archaeologists, DJs, doctors and single mothers have also been targetedhttps://t.co/kAHr6GWzxK
— The Moscow Times (@MoscowTimes) August 25, 2022
Na martovskom sastanku u ruskom gradu Voronježu lokalna poslanica Nina Beljajeva osudila je invaziju svoje zemlje na Ukrajinu i opisala akciju ruske vojske kao ratni zločin. U roku od nekoliko nedelja optužena je za širenje „lažnih informacija“ o vojsci – što je po ruskim zakonima moglo da dovede do dugogodišnje zatvorske kazne.
Beljajeva (33) je izbegla hapšenje i pobegla je u Letoniju. Od tada je prošlog meseca dodata na listu „terorista“ zbog kritikovanja ruskog predsednika Vladimira Putina.
Suočena sa tri godine zatvora, druga poslanica Helga Pirogova iz sibirske regionalne skupštine, pobegla je u susednu Gruziju prošlog meseca. Ona je otpužena zbog tvita u kojem se kritikuje majka mrtvog ruskog vojnika koja je hvalila ruske vlasti zbog dogovora za sahrani njenog sina.
U nedavnom intervjuu, Pirogova je rekla da je krivični slučaj jedina stvar koja bi je mogla oterati iz zemlje.
„Nisam želela da napustim Rusiju. Još uvek ne želim, ne mogu da se pomirim sa tim“, rekla je ona za Meduzu.
Ponekad oni koji su optuženi nisu ni kritikovali ruski rat u Ukrajini. Aleksej Argunov, nastavnik filozofije i istorije iz sibiskog grada Barnaula, kažnjen je prošlog meseca sa 484 dolara zbog diskreditacije oružanih snaga, nakon što je na društvenim mrežama podelio objavu. Argunov je ostavio emotikone ispod tri posta vezana za rat.
„Opasno je iznositi svoje mišljenje. Ljudi nisu bezbedni“, rekao je Argunov za Moskov tajms.
U drugim primerima, tu je učiteljica Irina Gen (45) koja je ranije ovog meseca osuđena na pet godina uslovne kazne zbog „širenja lažnih informacija“, di džej na Krimu je osuđen na 10 dana zatvora, arherolog Jevgenij Kruglov (46) uhapšen zbog „širenja lažih vesti“, a Dmitrij Čistjakov, bivši portparol ruskog ministarstva za vanredne situacije suočava se sa kaznom od 826 dolara zbog „diskreditacije ruskih oružanih snaga“.
Iako su ovi zakoni o cenzuri korišćeni više puta, još uvek nije jasno šta su tačne definicije „disreditacija oružanih snaga“ i „širenje lažnih informacija“.
Ministarstvo pravde Rusije je očigledno ostavilo poseban vodič u kojem se navodi da se negativno mišljenje smatra „diskreditacijom“, dok se izjava o činjenicama smatra „širenjem lažnih informacija“, objavio je list Komersant ranije ovog meseca.
PROČITAJTE JOŠ:
U svakom slučaju čini se da su zakoni osmišljeni tako da budu nejasni da svako može da bude meta.
„Definitivno možemo reći da su zakoni vojna cenzura. Širenje bilo kakvih informacija koje su u suprotnosti sa ruskim zvaničnim izjavama o Ukrajini je kažnjivo“, rekla je Aleksandra Baeva, šefica pravnog odeljanja OVD-info.
Prva osoba koja je osuđena na dugogodišnju zatvorsku kaznu prema zakonima o cenzuri iz vremena rata je zamenik moskovske opštine Aleksej Gorinov, koji je prošlog meseca osuđen na sedam godina zatvora. Na sudu je negirao krivicu i podigao je plakat na kojem je pisalo: „Da li vam je još potreban ovaj rat“?.
Lideri opozicije Ilja Jašin (39) i Vladimir Kara-Murza (40), koji su uhapšeni zbog „širenja lažnih informacija“ o ruskoj vojsci su trenutno u zatvoru i čekaju suđenje.
Bivši gradonačelnik Jekaterinburga i još jedan istaknuti kritičar Kremlja Jevgenij Rojzman, privden je u sredu krivičnim prijavama zbog višestruke „diskreditcije“ ruskih oružanih snaga.
Pored političara, novinari su takođe jedna od najvećih meta. Protiv njih se vodi najmanje 14 krivičnih predmeta.
Ukupno više od 200 ljludi se trenutno suočava sa krivičnim gonjenjem zbog izražavanja protivljana ratu u Ukrajini. Međutim, uprkos neviđenom obračunu, Rusi nastavljaju da se protive ratu.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare