0
U selu Ouirgane u planinama Atlas u Maroku, stanovnici se okupljaju na gomilama otpada oko kuće majke i ćerke koje su zakopane ispod. Kao i mnoge planinske zajednice, Ouirgane je pretrpeo velike gubitke u zemljotresu koji je u petak uveče pogodio Maroko.
Zgrade su uništene i većina stanovnika sada ili spava u šatorima ili je otišla. Policija i spasioci kažu da je ovde poginulo više od 30 ljudi. Groblje je prošarano novim grobovima prekrivenim granjem.
Za sada su svi fokusirani na dve nestale žene: Fatimu i Hadžar. Živele su u prizemlju trospratnice u centru sela.
Zgrada se sada naginje na jednu stranu i okružena je gomilama ruševina, a sitni tragovi sada uništenih života leže okolo: čajnik, dečji Dizni ruksak, cvetni šal…
Gomile se okupljaju oko zgrade i mole se za dobre vesti, dok spasioci koriste psa tragača da traže znake života, prenosi BBC.
Stanovnici kažu da neće otići dok Fatima i Hadžar ne budu pronađene, žive ili mrtve.
„U našoj kulturi jedemo iz istog tanjira. Delimo hranu i delimo tanjire. Mi smo porodica“, kaže jedan čovek, dok gomila oko njega klima glavom u znak saglasnosti.
„One su naše sestre“, kaže druga.
Među gomilom je i Fatimina snaja Hatidža, koja je živela na gornja dva sprata zgrade. Bila je u Marakešu kada je zemljotres pogodio Maroko.
Ona nam kaže da je Fatimin muž izvučen iz ruševina, ali je kasnije umro, dok je njen mali sin u bolnici nakon što je proveo sate zarobljen u ruševinama.
Ona kaže da su Fatima i Hadžar, 40 i 17 godina, imale „istu prirodu“, opisujući ih kao „mirne“ osobe.
„Fatima se nikada ni sa kim nije svađala, niti je imala problema sa bilo kim“, kaže mi ona. „Hadžar bi se držala za sebe. Bila je stidljiva. Učila je i bila među najboljim studentima.“
Ali nade da ćemo ih pronaći žive su slabe i blede tokom dana. U kasnim popodnevnim satima pronađeno je telo.
Spasioci se kreću polako i pažljivo dok izvlače telo iz ruševina i stavljaju na narandžasta nosila, pokrivajući ga ćebadima. Hadžar je, kažu.
Podižu nosila i nose ih ulicama prema čistini ispred mesnog groblja. Gomila ih sledi svečano iza.
Nakon što se telo opere, nosila se postavljaju na zemlju, a muškarci se poređaju u redove iza njih. A onda se mole.
Nakon sahrane, masa se vraća u zgradu, čekajući vesti o Fatimi.
Niko nema nade da će je pronaći živu, ali kažu da je važno da se njeno telo izvuče.
„Ovde su svi pod zemljom izvučeni – živi ili mrtvi. Fatima je jedina ostala“, kaže jedan čovek.
„Ne mogu da jedem, ne mogu da spavam, ne mogu da pijem dok ne nađemo Fatimu. Celo selo treba da izvuče njeno telo. To treba da se desi danas, a ne sutra“, kaže drugi čovek dok se vraća sa groblja.
Fatimin komšija Said kaže: „Ne možemo ništa učiniti dok ne izvučemo njeno telo. Molim te, Bože, neka bude danas.“
Među masom je i spasilac Mohamed Kutari, koji uzima kratku pauzu nakon višednevne potrage po ruševinama.
„Kada smo počeli, mislili smo da će možda biti žive, ali smo vremenom shvatili da to nije moguće“, kaže. „Nema znakova života – nema pokreta, nema zvuka“, dodao je.
Ali on kaže da radnici moraju uložiti isti napor u izvlačenje tela kao i pronalaženje preživelih.
„Ne mogu da se pomerim odavde dok ne pronađemo Fatimu“, kaže on.
Kako pada noć, ćebad se predaju timovima za potragu, a uz tihi žamor među masom, širi se glas da je Fatimino telo pronađeno.
Premeštaju je na nosila dok muslimanski poziv na molitvu zvoni kroz planine. Hatidža jeca, a podržavaju je članovi porodice.
PROČITAJTE JOŠ:
Stanovnici ponovo prate nosila ulicama prema groblju.
Kada se sahrana završi, vraćaju se u improvizovane šatore, a oni koji su putovali spolja da pomognu da uđu u svoja kola i odlaze. Ulice utihnu.
Ali ostaju pitanja o tome kako Ouirgane i druge pogođene zajednice mogu napredovati.
„Nikad nisam zamišljao da ću videti svoje komšije ovako izvučene iz zemlje“, kaže Said.
„Sada je problem budućnost ovog kraja. Kakva će biti budućnost našeg sela i ljudi ovde?“
