Sećate li se "Putinovog konvoja smrti" od 56 kilometara? Ovako je propao VIDEO

Zapadni mediji su to nazvali konvojem. U stvarnosti je to bio saobraćajni zastoj i velika taktička greška. Četrdeset osam sati nakon te prve satelitske fotografije, 28. februara 2022, kolona vozila narasla je na kolosalnih 56 kilometara. Vozila su nedeljama bila u zastoju. Onda su se konačno povukla i naizgled nestala preko noći, piše Index.hr.

Šta se dogodilo? Zašto tako ogromna sila nije uspela da dođe do Kijeva?

BBC-jeva ekipa razgovarala je s desetinama svedoka; uključujući vojno osoblje, nacionalne i međunarodne obaveštajne službe, civile, veterane i teritorijalnu odbranu, koji su svi došli u kontakt s konvojem. BBC je takođe dobio pristup ruskim kartama i dokumentima koje su rasvetlile kakav je plan zapravo bio i zašto je tako spektakularno propao.

Prvi sati

Priča počinje prvog dana rata, na severu Ukrajine na granici s Belorusijom. Izašavši na svoju prvu cigaretu, 23-godišnji Vladislav iz ukrajinske 80. vazdušno-jurišne brigade ugledao je niz jakih svetala na noćnom nebu."Sećam se da sam gledao kako svetla izlaze iz cele šume. Prvo sam pomislio da su to svetla automobila. Ali onda sam shvatio da su Gradovi, samohodni višecevni bacači projektila. Pucali su na nas", rekao je on.Utaborena duboko u šumi černobiljske zabranjene zone, Vladislavova jedinica bila je u patroli kada su prva ruska vozila prešla u Ukrajinu: - Cela se zemlja tresla. Da li ste ikada bili u tenku? Ne postoji nijedan drugi zvuk poput njega. To je moćna stvar.Kao što je planirano u slučaju bilo kakvog napada, Vladislav i ostali iz 80. brigade digli su u vazduh most koji povezuje Černobilj sa sledećim većim gradom Ivankivom. Rusi bi bili prisiljeni da gube vreme na postavljanje zamenskog pontonskog mosta, dajući Vladislavu i njegovoj jedinici vremena da se povuku u Kijev."Prvo sam bio iznenađen, zašto ih nismo zaustavili tamo u Černobilju? Ali morali smo da učimo o našem neprijatelju. Pa smo to i učinili", rekao je on.Ovako blizu beloruske granice, Ukrajinci nisu mogli da dozvole otvaranje vatre i riskiranje još jednog sukoba. Prioritet im je bio da prvo razumeju ruski borbeni plan, pre nego što pošalju svoje trupe na liniju vatre.

Putinov glavni plan

Vladislav je video prva vozila onoga što će postati konvoj. Suprotno mnogim medijskim izveštajima u to vreme, kolonu dugu 56 km zapravo je činilo 10 zasebnih ruskih taktičkih bataljona, prema ukrajinskim oružanim snagama.Ruska vojska takođe je napala Ukrajinu na istoku i jugu, ali misija za ovih 10 jedinica je bila specifična - ući u Ukrajinu iz Belorusije, osvojiti glavni grad Ukrajine i smeniti vladu. U vojnom smislu - napad usmeren na odrubljivanja glave.Jedan ruski dokument, do kojeg je došao BBC, pokazuje raspored plana. Nakon što je prvi batajon prešao u Ukrajinu u 4 ujutro 24. februara, zapovesti su bile da napreduju pravo u Kijev i stigle su do 14:55.Nekoliko bataljona trebalo je da napreduje do Gostomela, severno od Kijeva, kao podrška trupama koje su helikopterom dopremljene da osiguraju tamošnju vazdušnu luku. Trebalo je da ostali krenu direktno u središte Kijeva.Napad se uveliko oslanjao na dva elementa - tajnost i brzinu.Prema Rojal junajted servis institutu (RUSI) (bezbednosni istraživački centar sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu), držeći se planova o napadu na glavni grad u tajnosti, ruski vojnici mogli bi brojčano da nadmaše ukrajinske snage 12 prema jedan na severu Kijeva.Međutim, Putinova tajnovitost imala je svoju cenu. Varka je bila toliko uspešna da je čak i većina njegovih zapovednika primila naredbe tek 24 sata pre invazije. Na taktičkom nivou, to ih je učinilo ranjivima. Nedostajalo im je hrane, goriva i mapa. Bili su bez odgovarajućih komunikacijskih uređaja. Nisu imali dovoljno municije. Čak su bili loše pripremljeni za zimsko vreme.

Tenkovi u blatu

Opremljeni pogrešnim gumama i okruženi snegom, Rusi su vozili pravo u blatnu kupku. Civili iz okoline Ivankiva opisuju kako su ruski vojnici govorili ukrajinskim poljoprivrednicima da im pomognu da izvuku tenkove iz blata.Budući da nisu mogla napredovati, ruska su vozila morala da skrenu na asfaltirane puteve kako bi izbegla meko tlo, što je prisililo hiljade ljudi da se grupišu u jednu kolonu. No, s ograničenom komunikacijom između bataljona, gotovo odmah su se spojili u jednu sveobuhvatnu saobraćajnu gužvu.Kao što je to rekao jedan vojni stručnjak na terenu: - Nikad se ne putuje kroz neprijateljsku teritoriju u dugom konvoju. Nikad.Na osnovu iskaza svedoka i obaveštajnih podataka ukrajinske vojske, BBC je locirao teren kojim se konvoj kretao u razdoblju između izbijanja rata i kraja marta. Izbegavajući kretanje preko polja, vozila su završila na glavnim putevima severno od Kijeva.

U trenutku kada je kolona narasla na čak 56 km, uključivala je do 1000 tenkova, 2400 vozila mehanizovane pešadije i 10.000 ljudi, kao i na desetine kamiona za snabdevanje koji su prevozili hranu, gorivo, naftu i municiju. Zaustavljeni severno od Kijeva bez hrane i goriva, Rusi su potcenili svog protivnika.

Jedinstveni otpor

Tri dana su se Volodimir Ščerbinin i njegove kolege dobrovoljci, većinom penzioneri, pripremali za dolazak konvoja u njihov rodni grad Buču. Naoružani jednim mitraljezom na njih 12, srušili su sve putokaze, napravili punktove i pripremili stotine benzinskih bombi.Sve dok konačno u nedelju ujutro ruski tenkovi nisu ušli u grad. Gotovo 30 minuta, Vladimir i njegova mala jedinica gađali su tenkove s ono malo naoružanja što su imali."Zapalili smo dva vozila i usporili celi konvoj", kaže Vladimir.Ali onda je usledila odmazda."Kada su videli da bacamo boce s benzinom, otvorili su vatru. Bio sam barmen. Nisam imao nikakvu vojnu obuku", kaže 30-godišnji Maksim Škoropar.

Na isteku tih pola sata svi iz Volodimirove družine bili su ustreljeni i evakuisani u bolnicu.Međutim, Vladimir je nastavio da se bori i iz bolnice - primao je informacije i proveravao kretanje konvoja od civila širom kijevske regije i javljao sve ukrajinskim vlastima. S druge strane žice bio je 23-godišnji zamenik gradonačelnika Irpinja Roman Pohorili koji je BBC-ju rekao kako nije spavao tri dana."Koleginica i ja smo radili na dežurnoj liniji u kabinetu opštine, primali pozive o koloni, kao i o diverzantima - ljudima koji su na tlu crtali oznake koje je konvoj trebalo da sledi", rekao je.

Gradski zvaničnik danju, Roman je noću bio stručnjak za obaveštajne podatke. Suosnivač je vrlo cenjenog sajta DeepState, koja objedinjuje izveštaje društvenih medija i obaveštajnih službi. On ih geolocira, a zatim ih ponovno postavlja na svoj sajt.Rusi iz konvoja objavljivali snimke na društvenim mrežama"Na putu prema Kijevu, Rusi su objavljivali videosnimke na društvenim mrežama. Analizirali smo snimke kako bismo otkrili njihovo kretanje. Oni su se hvalili, ali baš zbog toga su uhvaćeni", rekao je.

Za vreme napada na Kijev, kako kaže Roman, bio je osećaj ujedinjene Ukrajine."Svi su nešto radili. Priznajem da je tih prvih nekoliko dana bilo vrlo grozničavo. Ali bilo je veterana koji su pomagali civilima. Svi su hteli da odbrane svoj grad", rekao je.U gradovima i selima širom regije dogodilo se na stotine napada na konvoj.

Zastarela taktika

Za razliku od Ukrajinaca, ruske snage stalno su pokazivale svoju nesposobnost donošenja dinamičnih odluka na terenu.Svi su Rusi nosili velike metalne kutije s oznakom "tajno", kaže Vladislav iz 80. brigade: - Zaplenili smo jednu kutiju tokom zasede. Našli smo njihove karte na kojoj je bila označena cela njihova ruta. Nakon toga smo znali čitavu njihovu strategiju.

Njihovi navigacijski alati takođe su bili užasno zastareli. U godini nakon invazije, BBC je nastavio da pronalazi karte koje su ostavile ruske trupe i datiraju iz 60-ih i 70-ih godina. Danas postoje celi gradovi koji uopšte nisu bili na kartama koje su koristili za navigaciju. Takođe su pronađene semaforske zastavice, uveliko zastareli način komunikacije između jedinica.Jedna od uspešnih taktika ukrajinskog otpora bila je dizanje u vazduh mostova i brana ispred konvoja, što je Ruse prisiljavalo na promenu rute. Oslanjajući se na stare mape i s ograničenom komunikacijom sa svojim visokim zapovedništvom, ruske jedinice često su bile paralisane neodlučnošću.Nekoliko satelitskih snimaka pokazuje kako se ruska vozila doslovno voze u krug.

Okupacija

Pod pritiskom ukrajinskih vazdušnih napada i artiljerije, ruski konvoj je konačno zaustavljen malo izvan granica grada Kijeva. Za hiljade civila koji su živeli u blizini zaustavljenih trupa, iskustvo je bilo užasno."Pljačkali su sve i svugde. Ispraznili su radnje. Koristili su civile kao živi štit", kaže Vladislav.

Ono što se dogodilo u mnogim selima i gradovima severno i zapadno od Kijeva još istražuju brojne institucije, uključujući i Međunarodni krivični sud.Nakon četiri duge nedelje Rusi su konačno počeli da se povlače. Dva najveća preostala bataljona poražena su u blizini vazdušne luke Gostomel. Još 370 vojnih kamiona, naizgled napuštenih u selu Zdviživka, uništeno je artiljerijom.Ukrajinska vojska ih je potiskivala do 19. marta, nakon čega su Rusi počeli da se povlače iz Kijevske oblasti. Rusija je nastavila da se probija u istočno industrijsko srce Donbasa i napada na jugu, u smeru regija Herson i Zaporožja.Uprkos spekulacijama o ponovnom napadu na Kijev, većina stručnjaka slaže se da je to malo verovatno jer nema velikog raspoređivanje ruskih trupa na granici s beloruske strane.BONUS VIDEO Ukrajinka i Rus i "zabranjena ljubav" u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apljubavrusaiukrajinkeubeogradugp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5343722"]