Savet EU i Evropski parlament postigli dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa

Nakon što je Moskva gas koristila kao sredstvo pritiska, EU uvodi pravno obavezujuću zabranu koja će važiti fazno: TNG iz Rusije biće potpuno zabranjen do kraja 2026, a gas iz gasovoda do jeseni 2027. godine.

Uredba uvodi pravno obavezujuću, faznu zabranu uvoza i tečnog prirodnog gasa (TNG) i gasa iz gasovoda iz Rusije, sa potpunom zabranom od kraja 2026. godine za TNG, odnosno jeseni 2027. godine za gas iz gasovoda. Time će se doprineti opštem cilju izgradnje otpornog i nezavisnog energetskog tržišta EU, uz očuvanje bezbednosti snabdevanja EU.

„Ovo je velika pobeda za nas i za celu Evropu. Moramo da okončamo zavisnost EU od ruskog gasa, a njegovo trajno zabranjivanje u EU je ogroman korak u pravom smeru. Veoma sam zadovoljan i ponosan što smo tako brzo uspeli da postignemo dogovor sa Evropskim parlamentom. To pokazuje da smo posvećeni jačanju naše bezbednosti i zaštiti našeg energetskog snabdevanja“, navodi Lars Agor, ministar za klimu, energetiku i komunalne usluge Danske

Glavni elementi dogovora

Zakonodavci su potvrdili da će uvoz ruskog gasa iz gasovoda i TNG biti zabranjen šest nedelja nakon stupanja uredbe na snagu, uz zadržavanje prelaznog perioda za postojeće ugovore. Konkretno:

• za kratkoročne ugovore o snabdevanju zaključene pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza ruskog gasa primenjivaće se od 25. aprila 2026. za TNG, a od 17. juna 2026. za gas iz gasovoda
• za dugoročne ugovore o uvozu TNG, zabrana će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, u skladu sa 19. paketom sankcija
• kada je reč o dugoročnim ugovorima o uvozu gasa iz gasovoda, zabrana će stupiti na snagu 30. septembra 2027, pod uslovom da su države članice na putu da ispune ciljeve popunjavanja skladišta predviđene uredbom o skladištenju gasa, a najkasnije 1. novembra 2027.
  Izmene postojećih ugovora biće dozvoljene samo za usko definisane operativne svrhe i ne mogu dovesti do povećanja obima isporuka.

Carinske procedure i odobravanje

Zakonodavci su uveli obavezu da obe kategorije uvoza gasa podležu režimu prethodnog odobrenja kako bi se obezbedilo da zabrana u praksi funkcioniše.

• za ruski gas i uvoz obuhvaćen prelaznim periodom, potrebne informacije za dobijanje odobrenja moraju se dostaviti najmanje mesec dana pre ulaska
• za neruski gas, dokaz mora biti dostavljen najmanje pet dana pre ulaska, odnosno sedam dana za gas uvezen preko interkonektora Strandzha 1

Kako bi se smanjilo administrativno opterećenje, zakonodavci su se saglasili da se postupak prethodnog odobravanja ne primenjuje na uvoz iz zemalja koje ispunjavaju određene kriterijume, poput velikih proizvođača gasa koji su u EU 2024. godine izvezli više od 5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa i koji ili zabranjuju ili ograničavaju uvoz ruskog gasa, ili zemalja koje nemaju infrastrukturu za uvoz. Na osnovu kontinuiranog praćenja od strane carinskih i nadležnih organa za odobravanje, Komisija može ažurirati listu izuzetih zemalja i, po potrebi, ukloniti zemlje sa liste, na primer u slučaju dokazanog zaobilaženja pravila.

Nacionalni planovi diverzifikacije

Uredba obavezuje sve države članice da dostave nacionalne planove diverzifikacije, u kojima se navode mere za diverzifikaciju snabdevanja gasom i potencijalni izazovi, sa ciljem da se uvoz gasa iz Rusije u potpunosti okonča u rokovima predviđenim uredbom. Istovremeno, dogovor jača nadzornu ulogu Komisije, zahtevajući od država članica da u roku od mesec dana od stupanja uredbe na snagu obaveste Komisiju da li imaju ugovore o snabdevanju ruskim gasom ili postoje nacionalne zakonske zabrane.

Isto će važiti i za one države članice koje i dalje uvoze rusku naftu, koje će takođe morati da podnesu nacionalni plan diverzifikacije sa ciljem prekida tog uvoza. Uredbu će pratiti izjava Komisije o nameri da najkasnije do kraja 2027. godine iznese zakonodavni predlog o postepenom ukidanju uvoza ruske nafte u EU.

Drugi elementi

U odnosu na predlog Komisije, zakonodavci su uveli odredbe o delotvornim, proporcionalnim i odvraćajućim kaznama za nepoštovanje mera predviđenih uredbom, uključujući maksimalne iznose kazni i za kompanije i za fizička lica.

Savet i Parlament su zadržali i klauzulu o suspenziji, koja omogućava privremenu obustavu primene uredbe u slučaju iznenadnih dešavanja koja ugrožavaju bezbednost snabdevanja energijom jedne ili više država članica. Konkretno, zakonodavci su se saglasili da dodatno postrože uslove pod kojima Komisija može pokrenuti privremeno ukidanje zabrane uvoza, na osnovu stroge procene neophodnosti, proglašenog vanrednog stanja od strane države članice i samo za ograničen period i kratkoročne ugovore o snabdevanju.

Kako bi se procenio uticaj uredbe, zakonodavci su zatražili i da Komisija preispita primenu uredbe u roku od dve godine od njenog stupanja na snagu, uključujući i odredbe o procedurama prethodnog odobravanja.

Sledeći koraci

Privremeni dogovor sada treba da potvrde Savet i Parlament pre nego što bude i formalno usvojen.

Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, lideri EU su se, u Versajskoj deklaraciji iz marta 2022. godine, saglasili da treba što je moguće pre okončati zavisnost od ruskih fosilnih goriva.

Kao posledica toga, uvoz gasa i nafte iz Rusije u EU poslednjih godina značajno je smanjen. Međutim, dok je uvoz nafte u 2025. godini, zahvaljujući sadašnjem režimu sankcija, pao ispod 3%, ruski gas i dalje čini oko 13% uvoza gasa u EU u 2025. godini, u vrednosti većoj od 15 milijardi evra godišnje. To ostavlja EU izloženom značajnim rizicima u pogledu trgovine i energetske bezbednosti.