Savet bezbednosti UN jednoglasno je danas usvojio deklaraciju u kojoj se traži rešenje kiparskog sukoba zasnovano na "federaciji dve zajednice i dve politički jednake zone", i eksplicitno osudio turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove "jednostrane akcije koje su suprotne tim rešenjima", prenele su diplomate.
Članovi Saveta bezbednosti osudili su objave koje su na Kipru dali Erdogan i drugi zvaničnici Turske i kiparskih Turaka 20. jula ove godine kada su najavili ponovno otvaranje dela zatvorene zone pod turskom okupacijom nekadašnjeg turističkog grada koji Turci nazivaju Varoša (Amohostos/Famagusta).
Savet bezbednosti izrazio je duboko žaljenje zbog tih jednostranih akcija koje su suprotne raznijim rezolucijama i deklaracijama, navodi se u prihvaćenom tekstu, u koji je agencija Frans pres imala uvid, a koji će zvanično biti usvojen tokom dana.
POGLEDAJTE JOŠ:
Savet takođe traži hitno povlačenje te mere i svih promena napravljenih u okupiranom gradu od oktobra 2020. godine.
„Savet bezbednosti ističe puno poštovanje i sprovođenje svojih rezolucija, uključujući prebacivanje Varoše pod upravu UN“, navodi se u tekstu koji je sastavila Velika Britanija.
Tokom posete severnom Kipru u utorak turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ocenio je da nikakav napredak u pregovorima ne može da se ostvari bez prihvatanja činjenice da su na Kipru „dva naroda i dve države“.
Posle turske okupacije 1974, Republike Kipar, članica Evropske unije, ima nadležnost na jugu, a na okupiranom području je takozvana „Turska republika Severni Kipar“ proglašena 1983. koju priznaje jedino Ankara.
Erodgan je takođe najavio da će se nastaviti otvaranje Varoše, sada pustog, fantomskog grada, simbola podele Kipra. Njegov stav su u sredu osudile SAD, Grčka, UN, Rusija i EU.
Turska zasad najavljuje otvaranje obale kod bodljikavom žicom ograđenog napuštenog grčkog turističkog grada u delu Kipra pod okupacijom Turske, a u njega niko ne može ući još od turske vojne invazije na Kipar 1974. godine.
Pregovori o rešenju za Kipar su u zastoju od 2017. godine, a u aprilu se neuspehom završio pokušaj generalnog sekretara UN Antonia Gutereša da ih pokrene. UN još od 1964. drže „Zelenu liniju“ kojom su tada dve nacionalne zahednice razdvojene zbog višegodišnjih krvavih skoba, a potom je Turska okupirala deo Kipra severno od nje.
BONUS VIDEO Voz budućnosti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar