EU se na samitu bez presedana sprema za sukob sa Rusijom: "Preti nam trenutak Franca Ferdinanda"

Ratoborne pretnje koje prate okupljanje u Kopenhagenu jedva da bi mogle biti ozbiljnije. Ruski borbeni avioni uleteli su u vazdušni prostor NATO-a, što je navelo Trampa i evropske lidere da javno podrže ideju da budu oboreni. Sam aerodrom u danskoj prestonici, na koji sleće većina učesnika samita, nedavno je bio poremećen zbog misterioznih dronova koje je Danska opisala kao „hibridni napad“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen — bivša nemačka ministarka odbrane — pokrenula je bez presedana raspravu o vojnim kapacitetima EU. Među predlozima su „zid dronova“ za otkrivanje i obaranje letelica i projekti za brzu reakciju na upade u evropski vazdušni prostor.

„Presretanje borbenih aviona posao je NATO-a“, rekao je jedan visoki zvaničnik EU. „Naš posao je da imamo alate i sposobnosti da reagujemo na pretnje kada je to potrebno.“

Od juna, kada su se lideri poslednji put okupili, privremeni optimizam posle susreta Putina i Trampa brzo je iščezao. Sada EU traži konkretne odluke o jačanju odbrane i novcu za Ukrajinu, piše Politiko.

Analitičari upozoravaju na rizik „momentа Franca Ferdinanda“, gde bi nagla eskalacija mogla da uvuče kontinent u rat. U Poljskoj su, posle ruskog napada na Ukrajinu, podignuti avioni u pripravnost, a deo neba je zatvoren. Predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Moskva ne planira da stane na Ukrajini: „Putin će otvoriti i neki drugi pravac. Niko ne zna gde.“

Ko plaća?

Dok postoji konsenzus da EU mora jačati odbranu, pitanje finansiranja deli lidere. Vojni zvaničnici smatraju da je Evropa već u „niskointenzivnom ratu“ s Rusijom i da signal spremnosti na velika ulaganja može biti deo odvraćanja. Ali otpor prema većem budžetu EU je jak, posebno u zemljama koje su na vlast došle na talasu evroskepticizma.

Ipak, pretnja invazijom fokusira umove. Diplomate veruju da će porast rizika naterati lidere da donesu odluke koje ranije nisu želeli.

Izolovanje Orbana

Ukrajini sledeće godine nedostaje oko 23 milijarde dolara. Fon der Lajen predlaže „zajam reparacija“ od 140 milijardi evra, finansiran zamrznutom ruskom imovinom. Najveću prepreku predstavlja mađarski premijer Viktor Orban, ali Komisija razmatra pravni mehanizam da ga zaobiđe.

„Cilj u Kopenhagenu je prikupiti dovoljno podrške da se Orban izoluje“, rekao je jedan evropski diplomata.

Samit u Danskoj pokazuje novu fazu EU. Ali ostaje činjenica da blok teško nalazi zajednički front i da mu opcije deluju ograničeno. Kako kaže jedan američki analitičar: „Nema volje da se uđe u direktan sukob s Putinom. Evropa je već iskoristila svoje najjače adute, a čarobnog rešenja nema.“