Tramp dao zeleno svetlo, njegov izaslanik poručio Ukrajincima: "Udarite Rusiju duboko"

Na direktno pitanje znači li Trampov stav da Ukrajina može izvoditi dalekometne udare na Rusiju, Kelog je odgovorio potvrdno. „Mislim da, čitajući šta je on rekao, i čitajući šta su rekli potpredsednik Džej Di Vens kao i sekretar Marko Rubio, odgovor je da. Iskoristite sposobnost za duboke udare“, poručio je.

Kelog je takođe naglasio kako „ne postoje takve stvari kao što su utočišta“.

Problem s Pentagonom i zahtev za raketama

Međutim, na pitanje imaju li ukrajinske snage dopuštenje za korišćenje oružja koje su isporučile SAD na ovaj način, Kelog je priznao da je situacija „mešovita“.

„Ponekad dobiju deo ovlašćenja, ponekad ne. Mislim da bi svi trebalo da slede predsednikova uputstva. On je vrhovni komandant prema Ustavu i svi ga moraju slušati. Ako predsednik ide levo, idete levo. Ako kaže idite desno, idete desno“, izjavio je Kelog, ističući da Pentagon ponekad ne sprovodi predsednikove odluke.

Izaslanik je otkrio i da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tokom sastanka s Trampom zatražio rakete Tomahok, čiji je domet do 2.500 kilometara. Prema Kelogovim rečima, odluka o tom zahtevu još uvek nije doneta.

Američki zaokret

Poslednjih nedelja američki predsednik sve je oštriji prema Vladimiru Putinu. „Nisam zadovoljan onim što Rusija radi i što radi predsednik Putin. Nimalo mi se to ne sviđa. On ubija ljude bez ikakvog razloga“, rekao je Tramp na konferenciji za medije 25. septembra.

Kelog je istakao da Moskva ne ostvaruje svoje ciljeve: „Da pobeđuju, već bi bili u Kijevu, Odesi, preko Dnjepra“.

Podsetimo, da je došlo do zaokreta u američkoj politici prema Ukrajini potvrdio je juče i američki potpredsednik Džej Di Vens, koji je izjavio da je zbog ogromnih ljudskih gubitaka i teških posledica po privredu „jasno vreme“ da Rusija sedne za pregovarački sto i ozbiljno razgovara o miru u Ukrajini.

„Ruska privreda je u rasulu. Rusi ne postižu mnogo na bojnom polju. Jasno je vreme da poslušaju njegov strastveni apel da sednu za sto i zapravo ozbiljno razgovaraju o miru“, rekao je Vens u intervjuu za Foks Njuz Sandej.

Dodao je kako veruje da je do promene došlo zbog „stvarnosti na terenu, s Rusima koji ubijaju mnogo ljudi i gube mnogo ljudi, a nemaju mnogo da pokažu“.

Zaokret posle UN

Ovaj zaokret dolazi nakon što je Tramp prošle nedelje, tokom konferencije za medije s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na Generalnoj skupštini UN-a, izjavio da bi saveznici iz NATO-a trebalo da obaraju ruske avione koji narušavaju njihov vazdušni prostor.

Takođe je najavio da će SAD nastaviti da isporučuju oružje NATO-u „kako bi NATO s njima radio šta želi“ te ustvrdio da Ukrajina ne samo da može pobediti u ratu, već i vratiti izgubljenu teritoriju.

Predsednikovo novo poverenje u pobedu Ukrajine u oštrom je kontrastu s njegovim ranijim izjavama da Kijev ne može dobiti rat te da bi trebalo da ustupi teritoriju Rusiji. Njegov prošlonedeljni nastup sa Zelenskim takođe se drastično razlikuje od sastanka u februaru, kada su i Tramp i Vens kritikovali ukrajinskog predsednika.

„Rusija kriva za nastavak rata“

Tokom predsedničke kampanje 2024. godine Tramp je više puta obećavao da će okončati rat u Ukrajini već prvog dana svog mandata. Međutim, Vens je odgovornost za nastavak sukoba prebacio na Rusiju.

„Ono što smo videli u poslednjih nekoliko nedelja jeste da su Rusi odbili da sednu na bilo kakve bilateralne sastanke s Ukrajincima. Odbili su da sednu na bilo kakve trilateralne sastanke“, rekao je Vens. „Mnogo ljudi umire, a oni nemaju mnogo da pokažu. Koliko su još ljudi spremni da izgube? Koliko su ljudi spremni da ubiju za vrlo malo, ako ikakve, vojne prednosti na terenu tamo?“

Vens je ipak izbegao direktan odgovor na pitanje hoće li SAD podržati slanje krstarećih projektila dugog dometa Tomahok Ukrajini, što je Zelenski navodno zatražio od Trampa. Odgovorio je da je to odluka koju će na kraju doneti predsednik. „Ono što će predsednik učiniti jeste ono što je u najboljem interesu Sjedinjenih Američkih Država“, poručio je.