Teroristički napad na Moskvu ostaće urezan u sećanja Rusa, ali i ljudi širom sveta. U užasnom pokolju ubijeno je najmanje 137 ljudi, a ranjeno njih 180. Sve se dogodilo u koncertnoj dvorani Krokus, gde su teroristi preko sat vremena vršili masakr koji niko nije uspeo da zaustavi. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država, a odmah su postavljena pitanja o propustu bezbednosnih službi, naročito FSB-a. Istovremeno, kasnije su isplivale informacije da je Amerika upozorila Rusiju da postoji opasnost od napad 7. marta, tačno 15 dana pre nezapamćenog masakra.
Uvek se posle svakog napada postavljaju pitanja zašto nije zaustavljen ili otkriven. Ali napad na Moskvu pokreće posebno teška pitanja za Vladimira Putina u vreme međunarodnih tenzija i nepoverenja. I mnogo toga dolazi zbog upozorenja iz Vašingtona.
Upozorenje SAD sopstvenim građanima od 7. marta bilo je neobično specifično. Govorilo se o izveštajima da „ekstremisti“ imaju „skoro planove da ciljaju velike skupove u Moskvi“ i posebno se pominju koncerti. Tada je vlada SAD savetovala Amerikance u gradu da izbegavaju velika okupljanja u narednih 48 sati.
Tajming se možda ne poklapa sasvim, ali ostali detalji su usko povezani sa događajima 22. marta. Čini se da je jasno da je Vašington imao neku vrstu obaveštajnih podataka i da se to odnosilo na Islamsku državu (IS) – grupu koja je izdala saopštenje u kojem kaže da stoji iza napada na Moskvu.
Pored javnog upozorenja sopstvenim građanima, SAD su takođe rekle da su direktno komunicirale sa ruskom vladom.
„Vlada SAD je takođe podelila ovu informaciju sa ruskim vlastima u skladu sa svojom dugogodišnjom politikom dužnosti upozorenja“, naveo je američki zvaničnik u saopštenju nakon napada.
Postoje kanali preko kojih se obaveštajni podaci dele između zemalja – čak i onih koje nisu saveznici – posebno kada se radi o mogućim napadima na civile.
Ali, problem je u tome što je Moskva odbacila upozorenja.
Tri dana pre napada, ruski predsednik Vladimir Putin obratio se odboru ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), čiji je posao da brani zemlju. Najveći prioritet, rekao je okupljenim čelnicima službe bezbednosti, bio je podrška onome što je nazvao specijalna vojna operacija – zvanična fraza za invaziju na Ukrajinu u punom obimu.
Tvrdio je da je Ukrajina prešla na ono što je nazvao „terorističku taktiku“. On je takođe direktno govorio o, kako je rekao, „provokativnim izjavama“ sa Zapada o potencijalnim napadima unutar Rusije. On je rekao da upozorenja „liče na čistu ucenu i nameru da se zastraši i destabilizuje društvo“.
To sugeriše da je nepoverenje između SAD i Rusije značilo da Moskva možda nije želela da sluša i umesto toga je videla upozorenja kao deo pokušaja da zapreti Rusiji, a da je sve povezano sa sukobom u Ukrajini.
Još ne znamo tačnu prirodu informacija koje su SAD posedovale ili prenele, niti koliko su bile jasne. Obaveštajni podaci često mogu biti nejasni i na njih je teško reagovati brzo.
Ali SAD imaju ogromnu mašinu za prikupljanje obaveštajnih podataka i pažljivo prate Islamsku državu. Ogranak osumnjičen za napad na Moskvu, ISIS-K, takođe je povezan sa okršajima sa američkim snagama i civilima na aerodromu u Kabulu u avgustu 2021, kao i nedavnim smrtonosnim bombaškim napadima u Iraku.
Ako su obaveštajni podaci koji su podeljeni sa Rusijom bili verodostojni i konkretni u vezi sa ID, onda se čini da FSB i Putin ne žele da otkriju zašto to nisu shvatili ozbiljnije.
Za Moskvu će, u tom slučaju, možda biti lakše da napad na neki način poveže sa Ukrajinom kako bi odbacila krivicu i takođe izgradila podršku za ruske akcije, umesto da prizna šta je možda propustila.
U prilog tome govori činjenica da su u nedelju izvedeni brutalni ruski napadi na Kijev i Lavov.
Kako se Lavov nalazi na samoj granici sa Ukrajinom, neki ruski projektili su završili i na teritoriji te zemlje, inače članice NATO-a, zbog čega je Poljska digla borbene avione. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je juče da postoje informacije da su teroristi koji su izveli napad u Moskvi planirali da pobegnu preko Ukrajine, kao i da će svaka zemlja koja je imala veze sa teroristima biti kažnjena.
Zbog ruskih napada poljske oružane snage aktivirale su svoje ratno vazduhoplovstvo kako bi se osigurala bezbednost vazdušnog prostora u blizini granice.
POGLEDAJTE JOŠ:
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko objavio je na svom Telegram kanalu da je nakon ruskih vazdušnih udara došlo do nekoliko eksplozija, kao i da su ukrajinski PVO sistemu aktivno dejstvovali u odbijanju ruskog napada.
„Ukrajinskim PVO sistemima je uništeno desetak ruskih raketa iznad Kijeva i okoline“, izjavio je Sergej Popko, načelnik kijevske vojne administracije.
Prema njegovim rečima „pliminarne informacije ukazuju da nema žrtava ili veće materijalne štete“.
„Treće jutro ove nedelje, pred zoru, cela Ukrajina je bila pod vazdušnom uzbunom, a građanima je savetovano da se odu u skloništa“, objavila je rano jutros na svom Iks nalogu ambasadorka SAD u Kijevu Bridžit Brink.
BONUS VIDEO Teroristički napad u Moskvi uzdrmao svet
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare