0
Naoružani ljudi u mestu koje je trebalo da bude centar zabave te večeri. Tela koja leže na hladnom betonu. Užas u vazduhu, neverica da ovakvo masovno ubistvo može da se dogodi usred moskovske regije u srcu Rusije. Sve ovo oslikava užasne posledice divljačkog napada u petak uveče u Krokus Siti Holu, kada je ubijeno najmanje 133 ljudi, ali i situaciju od pre skoro 22 godine kada su ispred pozorišta Dubrovka čečenski naoružani napadači uzeli 800 talaca, a sukob se završio racijom specijalnih snaga.
Dok su napadi 2002. označili samo jednu od mnogih užasnih tačaka u ratu ruskog predsednika Vladimira Putina protiv islamističkog ekstremizma, terorističi napad u Moskvi je pokazao da se brutalna prošlost vratila da proganja Kremlj — ako je, zaista, ikada i otišla.
Ipak, Vladimir Putin se suočava sa istom vrstom islamističkog neprijatelja kao 2002. godine, u transformisanom svetu. Ako je zaista ISIS-K — avganistanski ogranak militantne grupe — odgovoran za napad, kao što njihova tvrdnja i prethodna upozorenja američkih zvaničnika sugerišu, to znači da nova generacija ekstremista ima Rusiju na vidiku, nakon ruskog krvavog suzbijanja islamizma na jugu.
Pre dvadeset godina, naoružani napadači na Dubrovki bili su proizvod ruske divljačke antiterorističke kampanje koja je po kratkom postupku pogubila stotine vojno sposobnih muškaraca u Čečeniji početkom 2000-ih.
Napadači u petak su verovatno nastali iz ideologije koja je nastala na internetu, nakon kratkotrajnog kalifata u Iraku i Siriji, i u peći žestoko potisnutog islamizma u Centralnoj Aziji i Avganistanu.
Putinovo nemilosrdno gonjenje ekstremizma na ruskom severnom Kavkazu sa angažovanjem brutalnih snaga porodice Kadirov za suzbijanje svih neslaganja u Čečeniji, funkcionisalo je nekoliko godina, ali nije uništilo problem. U nekom novom, još izobličenijem obliku, islamistička pretnja se vraća, nastojeći da nanese bol Rusiji zbog.
Postoji jedna značajna razlika u odnosu na pre 20 godina: odgovor ruske države.
Prema video snimcima napada, izgledalo je da su napadači iz Krokus Sitija nesmetano trčali kroz prepunu dvoranu u petak uveče, uprkos javnim upozorenjima Amerike da opasnost od terorističkih napada preti Rusiji.
U oktobru 2002. odgovor Kremlja obeležila je tiha, ali delotvorna disciplina. Posle višednevnih razgovora i čekanja, elitna jedinica ISIS-a je upotrebila gas da onesposobi celo pozorište.
Vlasti tada čak nisu rekle bolničarima za opasnost od potencijalnog napada. Ovo je bilo užasno, ali je funkcionisalo – ako je održavanje gubitaka na oko 15 odsto zaista bio prihvatljiv cilj.
Takva državna kontrola nije zabeležena u petak – naoružani napadači su očigledno u početku mogli da pobegnu.
Umesto toga, Kremlj okrivljuje kombinaciju zapadne dalekovidnosti i ukrajinske pomoći.
Sama ideja, koju je izrekla portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, da su naoružani ljudi pokušali da pobegnu u Ukrajinu — preko jedne od najnasilnijih i najmilitarizovanijih granica na svetu — pokazuje da se Kremlj bori da objasni ovaj užas, čak i u svom sopstvenom visoko kontrolisanom informacionom prostoru.
Margarita Simonjan, šefica mreže RT, čak je sugerisala, bez ikakvih dokaza, da su napadači ISIS-a zapravo Ukrajinci. Jedan parlamentarac je takođe nagovestio da se na „ukrajinski trag“ u ovim napadima mora odgovoriti na bojnom polju. Ukrajina je oštro negirala bilo kakvu povezanost sa napadom.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
1
37
To otkriva koliko je Putin sada u beznađu. Bezbednost njegovog prigušenog, urbanog biračkog tela u prestonici je u potpunosti žrtvovana u ratu u Ukrajini. Umesto odbrane glavnog grada i zaštite stanovništva, i specijalne jedinice ratuju u Ukrajini.
Umesto zaštitw, ogroman koncertni centar bio je žrtva istih užasa iz 2002. godine, istog zapanjujućeg bezbednosnog propusta. Posle Dubrovke, kritičari su se naglas pitali kako je, zaboga, kombi sa naoružanim naoružanim ljudima u uniformama mogao jednostavno da se odveze do većeg pozorišta u Moskvi i uđe? Isto se ponovilo, 20 godina kasnije, uprkos Putinovom stisku koji je sada zaštićen nadzornim sistemom kamera i prepoznavanjem lica o kojem 2002. nije mogao ni sanjati.