Rat u Ukrajini pred prekretnicom: Kijev i Vašington se složili, sad sve zavisi od Putina

Prema zajedničkom saopštenju američke i ukrajinske vlade, plan predviđa „potpuni privremeni prekid vatre, ne samo obustavu napada raketama, bombama i dronovima, već i zaustavljanje borbi duž čitave linije fronta“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Kijev prihvata predlog i da sada „ostaje na Sjedinjenim Državama da ubede Rusiju da učini isto“. Inače, dogovoren je i nastavak slanja američke vojne pomoći Ukrajini, kao i obnova razmene obaveštajnih podataka.

Međutim, Kremlj je na ovu inicijativu reagovao s velikim oprezom, ističući da bi bilo kakav dogovor morao da uzme u obzir vojni napredak Rusije i da garantuje njene bezbednosne interese. Ruski zvaničnici ističu da trenutna situacija na terenu ide u korist Moskve i da bi bilo kakav prekid vatre morao da podrazumeva konkretne garancije za Rusiju.

Putin nije spreman da lako pristane – Rusija u snažnoj poziciji

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će razgovarati s ruskim liderom Vladimirom Putinom kako bi ga ubedio da prihvati primirje. 

„Za tango je potrebno dvoje“, rekao je Tramp, sugerišući da je sada na Rusiji da donese odluku.

Ipak, prvi signali iz Moskve ukazuju da Kremlj nije spreman da lako prihvati predlog. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da „ne isključuje kontakte sa američkim predstavnicima u narednim danima“, ali je naglasila da „stavovi Ruske Federacije ne zavise od dogovora sklopljenih u inostranstvu“.

Visoki ruski izvor rekao je za Rojters da će Putin teško pristati na primirje bez konkretnih garancija. „Putin je u snažnoj poziciji jer Rusija napreduje“, izjavio je ovaj neimenovani zvaničnik, sugerišući da Moskva može nastaviti sa vojnim pritiskom.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da će Moskva prvo detaljno proučiti dogovor postignut u Saudijskoj Arabiji. „Nećemo srljati“, rekao je Peskov i dodao da nije isključena mogućnost razgovora između Putina i Trampa u narednim danima.

Neki ruski analitičari smatraju da bi ovaj predlog mogao biti zamka. Drugi visoki ruski izvor je izjavio da predlog primirja iz perspektive Moskve deluje kao pokušaj da se Rusija privremeno zaustavi bez konkretnih obećanja. „Putinu bi bilo teško da prekine rat bez garancija ili značajnih ustupaka“, rekao je izvor.

Ključna pitanja oko primirja

Ako bi se primirje sprovelo, ono bi omogućilo određene humanitarne mere, uključujući: Razmenu ratnih zarobljenika, oslobađanje pritvorenih civila i povratak ukrajinske dece koja su nasilno odvedena u Rusiju, što je tema koja izaziva veliku pažnju međunarodne zajednice.

Ipak, zapadne diplomate izražavaju sumnju da je Putin zainteresovan za dugoročni mir, čak i ako pristane na privremeni prekid vatre. Rusija je ostvarila teritorijalne dobitke zahvaljujući podršci iz Severne Koreje, Kine i Irana, a Moskva je već ranije postavila uslove koji su za Kijev neprihvatljivi – poput zabrane evropskih mirovnih snaga i priznanja teritorija koje je Rusija okupirala.

Osim toga, Trampova administracija jasno je stavila do znanja da neće davati bezbednosne garancije Ukrajini. Američki predsednik smatra da je odgovornost Evrope da osigura dugoročnu stabilnost u regionu.

Reakcije Evrope i dalji koraci

Evropski lideri su pozdravili napore da se postigne primirje, ali su svesni da bi svako dugoročno rešenje moralo da uključi širu međunarodnu ulogu. Britanski premijer Kir Starmer najavio je sastanak evropskih i drugih svetskih lidera za subotu, s ciljem formiranja „koalicije voljnih“ – zemalja spremnih da pošalju mirovne snage ili pruže podršku međunarodnoj misiji za očuvanje trajnog primirja.

Međutim, Sjedinjene Američke Države nisu deo ovih razgovora, jer je Trampova administracija jasno stavila do znanja da neće slati američke trupe na teren.

Moskva, s druge strane, insistira da će svi budući dogovori biti postignuti pod njenim uslovima. „Pravi dogovori se i dalje pišu na frontu“, rekao je uticajni ruski političar Konstantin Kosačev, aludirajući na to da je vojna situacija ključni faktor u pregovorima.

Da li će primirje zaista stupiti na snagu?

Dok Tramp pokušava da progura ideju o 30-dnevnom prekidu vatre kao prvi korak ka miru, Putin ostaje oprezan, a Moskva traži dodatne garancije.

Iako predlog o prekidu vatre predstavlja korak ka smirivanju sukoba, ostaju brojna otvorena pitanja. Ključno je da li će Rusija pristati na primirje bez dodatnih političkih i vojnih ustupaka ili će tražiti garancije koje bi išle u njenu korist. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovaj sporazum mogao samo da zamrzne sukob u trenutnoj fazi, što bi Ukrajinu moglo ostaviti u nepovoljnom položaju. Istovremeno, neizvesno je kako će Evropa reagovati – da li će preuzeti aktivniju ulogu u mirovnom procesu ili će prepustiti inicijativu Vašingtonu i Moskvi.

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta za Nova.rs je rekao da je Amerika izvršila pritisak na Ukrajinu i ukazao da je neizvesno da li će do prekida vatre doći.

“Do promene stava SAD-a je došlo zbog konstruktivnijeg pristupa Kijeva iz ugla republikanske administracije. Obustavu pomoći i ograničenje u snabdevanju obaveštajnim podacima Vašington je iskoristio kao vid pritiska na Zelenskog i njegovu vladu da uđu u trenutni format pregovora. Rusija ima određenu inicijativu na terenu, te je važno videti da li će i pod kojim uslovima pristati na prekid vatre, kao i do koje je mere zainteresovana za to. Faktor koji ide Americi na ruku je što Rusija trenutno ima skoro dvocifrenu inflaciju, referentnu kamatnu stopu narodne banke iznad 20% i potrošenih preko 2/3 likvidnih rezervi, ali jeste teg komplikovana situacija na frontu i antagonizujući stav prema ukrajini iskazan u Beloj kući”, ispričao je Milić.

U narednim danima pokazaće se da li je ovaj predlog samo privremeno zatišje ili početak ozbiljnijih pregovora o trajnom miru u Ukrajini. Kako sada stvari stoje, Putin ne vidi nikakav razlog da olako pristane na prekid vatre, dok Tramp želi da predstavi ovaj potez kao diplomatski uspeh svoje administracije. Evropa se priprema za moguću ulogu mirovnog posrednika, ali je pitanje da li će imati dovoljno uticaja da osigura održivo rešenje koje će zadovoljiti i Kijev i Moskvu.

Bez konkretnih garancija i spremnosti obe strane na ozbiljne pregovore, primirje bi moglo ostati samo privremena pauza u krvavom sukobu koji traje već više od tri godine.