Rusija hoće da pravi nuklearku u Srbiji, a šta su uradili u Belorusiji

Savčuk u svom tekstu navodi da bi "nuklearna elektrana mogla da potopi državni budžet Srbije”, ali sudeći na primeru projekta beloruske nuklearne elektrane to možda ne bi bio jedini problem.Nuklearnu elektranu Ostravec izgradila je ruska kompanija “Rosatom” na severozapadu Belorusije, nedaleko od granice se Litvanijom.Prvobitni planovi za elektranu objavljeni su još 1980-tih, ali su obustavljeni nakon černobiljske katastrofe 1986. godine. Projekat je oživela beloruska vlada 2007. godine da bi, kako je više puta naglašavano, zemlja postala energetski nezavisna, ali i zaradila na izvozu električne energije.Izgradnja prvog bloka je počela 2013, drugog 2014, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko svečano je otvorio nuklearnu elektranu u novembru 2020, ali je ona počela sa komercijalnim radom tek 2021. godine.

Elektrana će u potpunosti biti zavšena tek 2022. godine, a plan je da ima dva reaktora, od kojih će svaki proizvoditi po 1.200 megavata struje. Sada radi jedan reaktor koji proizvodi 400 megavata.Panika u LitvanijiOd početka projekta susedna Litvanija bila je protiv. Njen glavni grad Vilnjus nalazi se na samo 40 kilometara udaljenosti, što krši i međunarodna pravila o izgradnji ovakvih postrojenja, ali i unosi paniku među Litvance koji su pretrpeli veliku štetu tokom nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine.Rashladni tornjevi beloruske nuklearke vidljivi su iz Vilnjusa. Litvanske vlasti strahuju za reku Neris koja protiče kroz Vilnjus, jer će se njena voda koristiti u procesu hlađenja nuklearke Ostrovec.Iako još nije zabeležen nijedan incident, za Litvance Ostravec je skoro pa sinonim za Pripjat, nekada dom ozloglašene SSSR nuklearke Černobilj, danas zabranjeni grad na granici Ukrajine i Belorusije.Zato su se Litvanci godinama bunili protiv beloruskog projekta.„Elektranu grade kršeći bezbednosne standarde, uključujući konvencije UN. Minsk je zanemario preporuke Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) date nakon katastrofe u Fukušimi da elektrane ne bi trebalo graditi u krugu od 100 kilometara od glavnih centara stanovništva“, ​​rekao je sredinom 2020. godine za “Juronjuz” Arvidas Sekmokas, bivši ministar energetike Litvanije.Sekmokas tvrdi i da je beloruska nuklearka zapravo geopolitička šema koju je predvodila Rusija i da će Evropa “platiti visoku cenu za to”.

U strahu od mogućih problema, Litvanija je održala vežbe za nuklearnu vanrednu situaciju. Vilnjus, u kojem živi više od pola miliona ljudi, morao bi da bude evakuisan u slučaju bilo kakve nesreće u beloruskoj elektrani.Sa druge strane, Belorusija i uprava nuklearke, godinama negiraju optužbe koje stižu iz Litvanije.„Svaka tvrdnja da Belorusija gradi nuklearnu elektranu ovde iz inata ili da bi nekoga ugrozila, bilo to Litvaniju, EU ili nekog drugog, pogrešna je i uvek je bila“, rekao je ranije portparol nuklearne elektrane Eduard Svirid.Savet Evrope je u rezoluciji iz 2017. pozvao Belorusiju da obustavi izgradnju nuklearne elektrane, zbog "nedovoljnog poštovanja međunarodnih standarda nuklearne bezbednosti" i "značajnih incidenata koji su se dogodili tokom izgradnje elektrane", što pokazuje da je izgrađena na "nestabilnom tlu".Belorusija tvrdi da je razlog zbog kojeg je izabrana baš ta lokacija - 140 kilometara zapadno od Minska i u blizini granice sa Litvanijom - to što su istraživanja na istoku zemlje pokazala veliku seizmološku aktivnost i loš kvalitet terena.Pitanje nuklearnog otpadaNuklearka je trebalo da počne sa radom prošle godine, ali u prvom pokušaju nije dobila dozvolu od beloruskog odeljenja za nuklearnu bezbednost.Da bi to zaobišao ovu prepreku,  Lukašenko je ukinuo uslov za izdavanje dozvola, očigledno da bi obezbedio da se ceremonija otvaranja elektrane poklopi sa njegovom šestom inauguracijom u jesen 2020. godine.Radovi na reaktoru prekinuti su privremeno zbog kvara opreme, ali početkom novembra 2020. godine, Lukašenko je svečano otvorio objekat.

Stručnjaci upozoravaju da projekat od samog početka nije ispunio međunarodne bezbednosne standarde.Čuveni ruski nuklearni fizičar Andrej Ožarovski, kome je ranije zabranjen ulazak u Belorusiju zbog kampanje protiv nuklearke, predstavio je listu detaljnih pitanja koje su ostala bez odgovora.„Kada sam pitao beloruske nuklearne regulatorne organe o emisijama, rečeno mi je da ih nema. To je laž. Gasovite i radioaktivne emisije ovog tipa reaktora uklanjaju se kroz ventilacione cevi. Postoji ogromna lista otpada: cezijum, stroncijum, kobalt, čak i tricijum”, rekao je on.Incidenti tokom izgradnjeGradnju nuklearke obeležilo je i jedan skandal koji je vlast u Minsku papreno platila.Naime 2016. godine, reaktorski sud pao je na zemlju sa 330 metara visine tokom montaže jer ga radnici nisu pravilno vezali. Beloruske vlasti prvo su pokušale da zataškaju ovaj slučaj, ali su zahvaljujući jednom čoveku morale da priznaju šta se dogodilo.Mikalaj Ulaševič je tokom lokalnih izbora 2016. godine objavio priču na Fejsbuku nakon što mu je jedan meštanin ispričao šta se dogodilo i mediji su se zainteresovali.“Rosatom” je tada insistirao da reaktor nije oštećen, ali je pristao da ga zameni. Ubrzo je naručen novi reaktorski sud koji je koštao dodatnih 400 miliona evra. I sa novim reaktorskim sudom bilo je nezgoda. Kada je transportovan u Belorusiju udario je u stub, ali je ipak postavljen.

Takođe, bloger Pavel Spirin osuđen je 2020. godine na četiri i po godine zatvora zbog objavljivanja istrage o tome kako je građevinski radnik Dmitrij Kunec pao sa visine od 30 metara dok je postavljao cevovod u martu 2019. godine. Kunec, koji je preživeo, radio je bez ikakve zaštitne opreme.U izveštaju o incidentu, državna inspektorka rada Natalija Jasevič potvrdila je da je „nesreća prouzrokovana kršenjem bezbednosnih standarda od strane rukovodstva gradilišta i nekontrolisanjem rada na ovoj visini“.Bez obzira na to, Kunec je optužen da je bio pijan na poslu, a potom je dobio otkaz.10 milijardi dolara kreditaS obzirom da je u pitanju skup projekat, Moskva je Minsku ponudila kredit od deset milijardi dolara za izgradnju.Prema uslovima sporazuma, zajam će obezbediti 90 odsto sredstava neophodnih za završetak izgradnje, dok će Belorusija finasirati deset odsto.Iako beloruske vlasti tvrde da će prodaja energije ove elektrane osiromašenoj zemlji dati finansijski podsticaj, postoji bojazan da će projekat koristiti Rusija da proširi svoj uticaj u Istočnoj Evropi, pisalo se 2017. godine.Belorusija će svakako manje zaraditi od izvoza energije nego što je očekivala.U početku, Ostrovec je bio usmeren na izvoz jeftine električne energije na baltičko tržište. Međutim, baltičke zemlje su jasno stavile do znanja da će zabraniti uvoz električne energije koju proizvodi ova nuklearka. Jedini način na koji Minsk sada može da pristupi baltičkom energetskom tržištu je da maskira beloruski izvoz električne energije uz korišćenje posredničke kompanije.BONUS VIDEO Nuklearna katastrofa u Černobilju 1986. godine

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sorticernobiljnoceksplozijeam-novas-rs&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="1964867"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram