"Odbrane nema": Rusi u naletu na tri grada u Donjecku, ukrajinska vojska u velikim problemima

Ruske snage su ove godine ostvarile najbrže napredovanje u istočnom regionu Donjecka, pomerajući liniju fronta ka zapadu, na nekim mestima na udaljenost od samo 15 kilometara od granice sa regionom Dnjipropetrovsk (Dnjepropetrovsk). Ako ruske snage probiju tu liniju, to bi bio prvi ulazak u novi ukrajinski region od 2022. i značajan udarac za ratne napore Kijeva, piše Financial Times.

Problemi s utvrdama i demoralizacija vojnika

„Situacija s izgradnjom utvrđenja dodatno demoralizuje naše trupe“, izjavio je Dmitro Razumkov, bivši saveznik predsednika Volodimira Zelenskog, a sada član parlamentarnog odbora koji istražuje kašnjenja i navodnu korupciju u izgradnji odbrambenih linija. „Sredstva su raspršena po svim regionima, a svako gradi svoja utvrđenja. Niko nije odgovoran za kvalitet, planiranje niti nadzor nad izgradnjom“, dodao je.

Prema podacima dobijenim na osnovu Zakona o slobodi informacija, region Dnjipropetrovsk potrošio je 7,3 miliona dolara na utvrđenja između novembra 2023. i novembra 2024. Međutim, dvojica zvaničnika uključena u izgradnju izjavila su da je malo toga postignuto i da su radovi ubrzani tek u poslednja dva meseca.

Novinar Financial Timesa koji je prošlog meseca posetio područja u regionu Dnjipropetrovsk blizu Donjecka zatekao je tek nekoliko pripremljenih položaja i protivtenkovski rov, dok su mnogi položaji ostali nedovršeni ili napušteni.

Ključne tačke napada

Trenutna ofanziva Rusije usmerena je na gradove Kurahovo i Velika Novosilka te logistički čvor Pokrovsk, gde tri glavna autoputa vode prema regionu Dnjipropetrovsk i gradu Dnjipru (Dnjepru). Ako ruske snage uđu u Dnjipropetrovsk, to bi značajno narušilo ukrajinske ratne napore, s obzirom na to da region sadrži vojno zapovedništvo, logističku podršku, proizvođače dronova i jednu od najvećih populacija izvan Kijeva.

Jedan zvaničnik je krajem novembra izjavio da je Velika Novosilka pala, dok se izgradnja utvrđenja nastavila kako bi se sprečilo rusko preuzimanje autoputa. Ipak, portparol ukrajinskog istočnog zapovedništva Nazar Vološin prošle nedelje je rekao da grad ostaje pod ukrajinskom kontrolom, nakon što su ruske snage potisnute iz severnih predgrađa.

Teškoće na terenu

Vološin je dodao da, iako je Velika Novosilka sada glavni cilj Rusije, snage raspoređene u tom području nisu dovoljne za veliku ofanzivu na Dnjipropetrovsk i druge regione.

Većina odbrambenih linija u regionu Donjeck dovršena je krajem oktobra, rekao je jedan od rukovodilaca izgradnje utvrđenja. Ipak, još uvek postoje praznine koje ugrožavaju region Dnjipropetrovsk, posebno između Velike Novosilke i Kurahova te između Kurahova i Pokrovska, gde se druga linija utvrđenja tek gradi, a treća nije ni započeta.

„Borbe čine rad na izgradnji izuzetno opasnim, a pravac napada se stalno menja“, rekao je zvaničnik. Radnici su pod napadima dronova i artiljerije, a dodatno ih usporava teška zaštitna oprema. „Ako počnu napadati prema Dnjipropetrovsku, preti nam novi pravac napada.“

Nedostatak ljudstva i resursa

Rob Li, vojni analitičar, istakao je da ruski vojni inženjerski korpusi imaju prednost u brzini i kvalitetu izgradnje utvrđenja u poređenju s Ukrajinom. Dodao je da je Rusija, nakon zauzimanja Vuhledara u regionu Donjeck, brzo napredovala jer Ukrajina nije imala dovoljno dobro pripremljenu odbranu iza linija fronta, što je prisililo ukrajinske snage na povlačenje.

Li naglašava da bi ukrajinske snage imale koristi od izgradnje „dovoljno dobrih odbrambenih položaja na koje se trupe mogu povući“. Dodatni problem predstavlja nedostatak ljudstva, izjavio je Li: „Kako se taj problem pogoršava, Ukrajina rizikuje da neće moći popuniti praznine u odbrani.“

Korupcija i birokratija

Razumkov je naveo da je izgradnja utvrđenja u početku kasnila jer je predsednička administracija verovala da će Ukrajina 2023. povratiti mnogo više teritorija. Nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive u novembru te godine, radovi su dodatno odgađani zbog nedostatka koordinacije i korupcije.

Ukrajinske pravosudne institucije otvorile su 30 istraga zbog navodne pronevere, s procenjenom štetom od 483 miliona dolara, prema portparolu parlamentarnog odbora.

Komandant jurišnog bataljona Stanislav Bunjatov istakao je da su utvrđenja ključna za pružanje rezervnih položaja iscrpljenoj pešadiji. „Borbeni potencijal vojnika biće sveden na nulu ako moraju trošiti energiju na gradnju položaja, posebno zimi“, rekao je.

Bunjatov je dodao da bi ukrajinski vojni inženjerski korpus trebalo da preuzme odgovornost za izgradnju, uz centralizovani vojni inspekcijski tim koji bi planirao i kontrolisao radove na frontu. No, zbog manjka ljudi, inženjeri su prebačeni na prvu liniju odbrane, dok lokalne vlasti angažuju pešadijske brigade kao izvođače radova. „Ako bi inženjeri radili svoj posao – kopali rovove i pripremali linije odbrane – sistem bi funkcionisao“, zaključio je Bunjatov. „Ovako sistem ili ne radi ili radi minimalno.“