Nakon što je ruski lider Vladimir Putin proglasio delimičnu mobilizaciju vojno sposobnog stanovništa, na hiljade građana krenulo je ka graničnim prelazima sa ciljem da što pre pobegne iz zemlje i izbegne eventualni odlazak na ukrajinski front. Veliki broj njih je za sigurnu luku izabrao Gruziju - zemlju na koju je Rusija pre samo 14 godina Putin poslao tenkove.
Ipak, sada se ispred granica ove zemlje protežu kolone vozila duže od 14 kilometara. U tim kolonama najviše je muškaraca, a reporteri javljaju da se na prelazak preko granice čeka i po 20 sati, zbog čega se neki odlučuju da se do carinika upute na trotinetima ili pešaka, sa minimalnim prtljagom.
Georgia: 2008 and 2022. pic.twitter.com/ASjX7K4x7j
— NEXTA (@nexta_tv) September 24, 2022
Gruzijske vlasti za sada raširenih ruku prihvataju sve ljude koji žele da uđu u njihovu državu iz Rusije. Ovakav postupak, prema mišljenju mnogih, je očigledan dokaz da je Gruzija građanima ove susedne zemlje zaboravila nemile događaje iz prošlosti.
Ali, takođe, mnogi ovakav potez Rusa smatraju licemernim, jer je Putinova vojska u avgustu 2008. godine na obode ove države došla „naoružana do zuba“, a sada se, kada je Gruzija jedna od poslednjih slamki spasa onima koji žele da se domognu Evrope, Rusi prave da se to nikada nije dogodilo.
Naime, od kada su tri baltiče zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija zabranile ulazak Rusima, oni do Evrope mogu samo preko Belorusije, Gruzije i Finske, koja je takođe planira da zabrani ulaz ruskim građanima.
Petodnevni rat između Gruzije i Rusije počeo je 9. avgusta 2008. godine, dolaskom naoružanih Rusa.
Tog dana su separatisti iz Rusije počeli da pucaju na gruzijske položaje na otcepljenoj teritoriji Južne Osetije. Istog dana je Rusija otvoreno podržavala separatističke militantne, pokrenula sajber napade, i koristila dezinformacije kako bi se mešala u unutrašnje poslove suverenih država.
Pročitajte još:
Ratovalo se ukupno pet dana u Južnoj Osetiji i Abhaziji. U ovom kratkom sukobu poginulo je na stotinu ljudi, desetine hiljada njih je raseljeno.
Kao i sada, Putin je pokretanje invazije pravdao time da želi da povrati sporne teritorije. Ruske trupe su okupirale ukupno 20 odsto teritorije Gruzije.
Tokom pet krvavih dana Rusija je blokirala humanitarni i međunarodni pristup okupiranim područjima, ugrožavajući ljudska prava i bezbedonosnu situaciju na terenu, kršeći temeljna ljudska prava lokalnog stanovništva na dnevnoj osnovi. Stotine hiljada Gruzijaca je hapšeno i maltretirano.
Šestog dana su Rusija i Gruzija uz posredovanje Evropske unije potpisale primirje kom su se Rusi obavezali da će se povući sa gruzijske teritorije. Gruzija je često iskazivala nezadovoljstvo tempom ruskog povlačenja i prisustvom ruske vojske u crnomorskoj luci Poti.
Ruska duma je zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije 26. avgusta, što je Gruzija okarakterisala kao čin aneksije. Jednostrano rusko priznanje je izazvalo osudu nekih zemalja poput SAD i nekih članica Evropske unije zbog kršenja teritorijalne celovitosti Gruzije, dok je Rusija prethodni slučaj priznanja Kosova i Metohije navodila kao presedan koji je omogućio separatističkim oblastima da dobiju nezavisnost.
Od tada se ove zemlje nisu sukobljavale, ali su njihov odnos prožimale trzavice i neprestane tenzije.
BONUS VIDEO Haos u Moskvi Policija tuče okupljene, oni uzvikuju „Rusija bez Putina“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar