Rod Blagojević: Tramp bi trebalo da brani Dodika

Blagojević je za Washington Times, portal na kojem je i ranije objavljivao svoje tekstove, napisao autorski članak u kojem je želeo da uporedi Dodikov slučaj sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, ali i sa drugim desničarskim liderima širom sveta.

– Nova globalna pandemija je na pomolu, ali ovog puta nije reč o virusu koji se širi iz Kine. Ovog puta reč je o pravnoj agresiji, odnosno zloupotrebi zakona protiv političkih protivnika kroz montirane optužnice, lažne zločine i pristrasne sudove – napisao je Blagojević na početku svog teksta.

On tvrdi da se „iste taktike koje su korišćene da se sruši Tramp sada vide širom sveta“, navodeći kao primere Dodika i Bolsonara.

U tekstu se dotiče i često osporavanih optužbi na račun Baraka Obame i Hilari Klinton, sugerišući da su pokušali da sruše Trampa putem „izmišljenih ruskih veza“.

Blagojević dalje navodi: „A sada, 8.000 kilometara dalje, neizabrani evropski birokrate koji dele isti plan 'izgradnje nacija' kao administracije Bajdena i Obame koriste politički montirane sudove kako bi uklonili predsednika Dodika sa vlasti.“

U delu teksta koji se odnosi na Bolsonara, piše o „pravnom lovu na veštice“, ne pominjući činjenicu da je Bolsonaro optužen za pokušaj organizovanja državnog udara nakon što je izgubio izbore 2022. godine.

„Balkanski Bolsonaro“

Vraćajući se na Dodika, Blagojević navodi: „U Bosni i Hercegovini, Dodik, često nazivan ‘balkanskim Bolsonarom’, izložen je pokušajima uklanjanja sa funkcije od strane nelegalno postavljenog visokog predstavnika iz Nemačke, na isti način kao što kolonizator tlači svoje podanike. Dodikov ‘zločin’? Odbio je da poništi odluku o obeležavanju dana posvećenog hrišćanskom svecu i slavljenju etničkog identiteta, jer je visoki predstavnik tvrdio da je to uvredljivo za većinski muslimansko stanovništvo u Bosni.“

Blagojević dalje tvrdi: „Dok jedan zlonamerni i neizabrani sudija u Brazilu progoni bivšeg predsednika, evropski birokrate žele da pro-Tramp Dodik završi u zatvoru zato što se bori za prava svog naroda. Ovakva politička gonjenja možda bi bila šokantnija da Amerika već sama nije prošla kroz slične korumpirane pokušaje da se Tramp ukloni sa vlasti.“

Blagojević navodi i da je Tramp „zauzeo jasan stav“ prema situaciji u Brazilu, sugerišući da bi trebalo da učini isto i kada je reč o Dodiku.

"U Bosni i Hercegovini, zemlji o kojoj malo Amerikanaca razmišlja, zaverenici bi zaista mogli uspeti, čime bi se mogla zapaliti iskra lanca nepredvidivih događaja u delu sveta gde su u prošlom veku dva puta izbijali ratovi", piše Blagojević.

„Borac protiv globalističkih interesa“

Nastavlja tvrdeći da je Dodik „borac protiv globalističkih interesa“ i „pobednik na izborima koje establišment ne može da kontroliše“.

Takođe odbacuje optužbe da je Dodik „pro-ruski“, iako predsednik RS-a otvoreno ističe bliske odnose sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Da su Tramp, Dodik ili Bolsonaro bili slabi, nepopularni ili beznačajni, ne bi ni postojala potreba za ovakvim taktikama. Ali pošto su svi trojica lideri koji imaju snažnu podršku birača i predstavljaju antiestablišmentski, konzervativni populizam, pravna zloupotreba postala je oružje za njihovo rušenje, umesto temeljna vrednost koja štiti demokratiju", navodi Blagojević.

Poznata rečenica

Na kraju teksta, Blagojević ponavlja rečenicu poznatu građanima Bosne i Hercegovine: „Amerika ne mora biti policajac sveta, ali ima glas koji se čuje širom planete. U interesu je Amerike da izrazi podršku liderima poput Bolsonara i Dodika i da progovori protiv pravne agresije gde god ona podriva volju naroda.“

Rečenicu o tome da „Amerika ne može biti policajac sveta“ građani BiH pamte još iz devedesetih, kada ju je izgovorio Džejms Bejker, tadašnji državni sekretar SAD u administraciji Džordža Buša starijeg, pravdajući neintervenciju u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. U tom kontekstu, rečena je u vreme kada je međunarodna zajednica okretala glavu od masovnih zločina u BiH.