2
Vrhovni sud SAD mogao bi da donese jednu od najkontroverznijih odluka u istoriji, kojom se zabranjuje abortus širom ove države. Ukoliko ova odluka postane pravosnažna, njom će se poništiti presuda iz slučaja "Ro protiv Vejda" iz 1973. godine koja je omogućila ženama da društvo prestane da na njih gleda kao na reproduktivni aparat.
Do te 1973. godine, žene su smele da odluku o abortusu donesu samo ukoliko plod ugrožava život majke. Dakle, ukoliko je neka iz bilo kog razloga tokom trudnoće shvatila da ne želi da postane majka, nije smela da abortira i nastavi sa svojim životom onako kako je ona želela.
Pročitajte još:
Onda se dogodio presedan. Davne 1971. godine Norma Mekorvi, 22-godišnjakinja iz Teksasa, poznata pod pseudonimom Džejn Ro, ostala je u drugom stanju.
To je bila njena treća trudnoća. Prvi put je ostala trudna nakon udaje, sa samo 16 godina. Brak nije potrajao i muž ju je napustio tokom trudnoće. Kako nije imala uslove za izdržavanje deteta, starateljstvo nad ćerkom dala je majci.
Drugo dete je iz istih razloga dala na usvajanje, a kada je zatrudnela po treći put odlučila je da abortira. U Teksasu to nije bilo legalno. Ro nije imala novca da ode u neku od drugih država na kojoj je zahvat bio dozvoljen.
Dakle, imala je dve opcije – da nekom priučenom lekaru plati da uradi abortus u nebezbednim uslovima ili da uđe u borbu sa vetrenjačama i pokuša da se izbori za svoja prava,
Odlučila se za ovo drugo i 1970. godine tužila Henrija Vejda, okružnog tužioca Dalasa. Slučaj je prosleđen Vrhovnom sudu, pod zahtevom „Ro protiv Vejda“, kako mediji ne bi mogli da otkriju identitet Mekorve.
Odobreno joj je da abortira, ali sud u Teksasu se nikada nije usaglasio sa tom odlukom, a čak se i direktno žalio Vrhovnom sudu zbog sporne presude.
Kako ona nije bila jedina koja se suočavala sa ovim problemom, i ostale žene odlučile su da podignu glas. Pokrenule su grupnu tužbu u ime trudnica, osporavajući državni zakon koji je u velikoj zabranjivao abortuse.
Uspele su da pobede 1973. godine kada je Vrhovni sud SAD je priznao ustavno pravo žene na abortus u predmetu Ro protiv Vejda. Time je legalizovan abortus širom Amerike.
Odlučeno je da svaka žena ima pravo na abortus u 46 saveznih država, sa time da pojedine države mogu same da odlučuju o pojedinostima. Većina država odlučila je da abortusi dozvoli tokom prvog i drugog tromesečja trudnoće.
Sada, 49 godina kasnije, Sjedinjene Države ponovo žele da osakate prava žena i sve ono za šta se Ro, borila zajedno sa ostalim ženama.
Nezvanična većinska sudska odluka koja je procurela u javnost sugeriše da će Vrhovni sud SAD glasati za poništenje odluke donete u slučaju Ro protiv Vejda.
„Ro je krajnje pogrešan od samog početka“, navodi se u nacrtu mišljenja koje potpisuje sudija Semjuel Alito, član konzervativne većine u devetočlanom sudskom telu.
Sud bi o ovome trebalo da donese odluku krajem juna ili početkom jula.
Prema nacrtu mišljenja, ne postoji ustavno pravo na uslugu abortusa, te bi bilo dozvoljeno pojedinačnim saveznim državama da ovaj zahvat dodatno regulišu – ili čak zabrane.
Ipak, već sada je jasno da većina Amerikanaca ne želi da zakon bude menjan. U roku od svega nekoliko sati nakon što je je dokument procureo u javnost, masa ogorčenih demonstranata našla se ispred Vrhovnog suda pozivajući demokrate u Kongresu da preduzmu mere za zaštitu prava na abortus.
Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo „Pravosuđe, napolje iz moje vagine“ i „Volim nekoga ko je abortira“, a pojavio se i manji broj aktivista protiv abortusa koji su pevali i skandirali sa bubnjevima i gitarama, dok su im pristalice abortusa uzvraćale da je abortus sastavni deo zdravstvene zaštite.
BONUS VIDEO: Decenijama posle ozakonjenja abortusa u Srbiji – peticija za njegovu zabranu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
