0
Uz klimatske promene koje utiču i gotovo menjaju čitavu planetu, kroz veliki udar tih promena prolazi i more. Tako je tokom prošle i ove godine zabeležena pojava novih vrsta riba u Jadranskom i Sredozemnom moru. Kao što može i da se pretpostavi, na ove "nove" morske stanovnike i ne biste želeli da naiđete, jer će njihov pozdav i te kako da vas košta. Evo na koje morske nemani treba da pripazite.
Kako su kazali iz Ministarstva privrede i održivog razvoja Hrvatske, nedavno je u Jadranskom moru zabeležena i vrsta gonič iglica (Tylosurus crocodilus). Dodaju da se riba veverica po prvi put u Jadranskom moru pojavila 2022. godine u Italiji kod Trsta.
Radi se o suptropskoj ribi atlantskog porekla, koja u prirodnom području rasprostranjenosti živi uz koralne grebene na dubini od nula do 180 metara.
Za širenje joj pogoduje topla klima te bi zbog zagrevanja mora usled klimatskih promena moglo doći do širenja ove, ali i drugih stranih vrsta u ovom području.
Poslednjih godina širom planete beleže se i prirodne migracije tropskih i suptropskih vrsta prema severnim delovima hemisfere čemu doprinosi globalno otopljenje, odnosno povećanje prosečne temperature mora.
Dobro poznata „grabljivica“ na ovim prostorima je i riba „Dragana“.
Mnoge kupače uznemirila je vest da je osmogodišnju devojčicu iz Srbije ubola otrovna riba „Dragon“ u poznatom grčkom letovalištu. Devojčica je nagazila na opasnu ribu, koja pri ubodu ispušta otrove.
Zabrinjavajuća činjenica je da ove ribe ima i u plićaku i što je gotovo nevidljiva – krije se u pesku ili šljunku i sličnih je boja, pa je teže uočiti.
Ova otrovnica poznata je i kao „riba zmaj“, „drakena“ ili „weeverfish“, a na Jadranu je zovu „Dragana“. Duga je oko 10 centimetara i na leđima ima oštre crne bodlje.
Njen otrov je toliko jak da dovodi do paralize govora, a kod starijih srčanih bolesnika i do infarkta. Takođe, izaziva pojačano znojenje, slabost, vrtoglavicu, mučninu i povraćanje.
Toksikolozi apeluju na posetioce plaže da je pri „susretu“ sa ovom otrovnicom najvažnije primeniti antihistaminik i da je najbolja zaštita obuća za vodu.
Zbog povećanja temperature mora, i ova otrovnica je postala stanovnik Jadranskog mora.
Može da bude crvene ili ružičaste boje, a po telu ima tamnje mrlje sa 12 otrovnih bodlji.
Obično je dugačka oko 30 centimetara i teška je oko 30 kilograma.
Otrov ove ribe je iz roda otrova kobre. Prilikom uboda, lekari savetuju da se povređeni deo tela stavi u vrelu vodu.
Ljudi koje je ova riba ubola rekli su da pri ubodu svaka dlaka na telu boli.
Portal Nacionalna geografija ocenjuje da je jedna riba i do sto puta otrovnija od cijanida.
Otrovna srebrnoprugasta riba krstača koja je usled otopljenja mora stigla i do Jadrana.
Njen snažan otrov nalazi se u koži, polnim žlezdama i mesu.
U Hrvatskoj je prvi put uočena 2012. godine kod Dubrovnika, a onda je njeno prisustvo zabeleženo i uz albansku i crnogorsku obalu.
Može da naraste i do 110 centimetara, a njeno stanište je na dubinama od 18 do 100 metara u blizini koralnih grebena.
Njena čeljust može da nanese ozbiljne povrede.
Na pet metara dubine u Rafailovićima kod Bečića ulovljena je jedna od najotrovnijih riba na svetu – četvorozupka.
Ova riba poznata je po prisustvu otrova u jetri, a njena konzumacija – deo je jelovnika u Japanu, može da ima teške posledice po čoveka.
Pročitajte još...
Otrov iz jetre, tetraodoksin, zuzetno je termostabilan, što znači da se ne može eliminisati prilikom pečenja ili kuvanja. Prisustvo ove vrste zabeleženo je i kod Dubrovnika.
Direktor Instituta za biologiju mora Mirko Đurović rekao je da je ova vrsta u Jadranu ustanovila reproduktivnu aktivnost, tako da i u budućnosti može da se očekuje još prisustva ove vrste.
BONUS VIDEO Grčka, Crna Gora ili Hrvatska: Gde letovati?
