Savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Mihail Podoljak, ismejao je ruskog predsednika Vladimira Putina na Tviteru nakon što je Turska odlučila da odustane od prigovora na članstvo Švedske i Finske u NATO, što je otvorilo vrata vojnog saveza tim zemljama.

"Nećemo dozvoliti da se NATO približi našim granicama", vikali su u Moskvi kada je počeo rat. Sada se Alijansa približava predgrađu Sankt Peterburga, Putinovom rodnom gradu. Sve u skladu sa planom, zar ne? važno je da se ne nadigravate“, napisao je Podoljak na Tviteru.

"We will not allow NATO to approach our borders" – shouted in Moscow when the war started. Now the Alliance is entering suburbs of St.Petersburg – Putin's hometown. Everything is according to the plan, right? Trying to “outplay” others, it is important not to overplay yourself.

— Михайло Подоляк (@Podolyak_M) June 28, 2022

Okupili su se lideri zemalja G7 proteklog vikenda u Nemačkoj na samitu na kom je glavna tema bio rat u Ukrajini. Inicijativom Borisa Džonsona za okruglim stolom počelo je ismevanje ruskog predsednika Vladimira Putina. Sledećeg dana, Putin je na prozivke uzvratio žestokim bombardovanjem tržnog centra u Kremenčuku.

Opširnije u posebnom tekstu.

Rusija je toliko moćna vojna i politička sila da ove države nemaju nikakav značaj u globalnom strateškom smislu, izjavio je Andrej Klimov, šef komisije Saveta Federacije za zaštitu državnog suvereniteta.

On je naglasio da učešće severnih suseda Rusije u alijansi „neće poboljšati“ njihove odnose sa Moskvom. Istovremeno, i Švedska i Finska su imale određene koristi od svoje neutralnosti, a sa jačanjem vojne infrastrukture na njihovoj teritoriji, „napraviće probleme sami sebi“, naveo je Klimov.

Na televiziji Rusija 1 voditelj Vladimir Solovjov rekao je da Rusija koristi samo 18 odsto svoje vojske u Ukrajini i da je spremna za direktnu konfrontaciju sa NATO-om ako bude potrebno.

U emisiji je učestvovao Andrej Guruljov, zamenik predsednika Dume i bivši zamenik komandanta ruskog Južnog vojnog okruga. On se hvalio da ruska nuklearna sposobnost znači da može likvidirati sve što ugrožava rusku teritoriju.

On je rekao i da Rusija treba da probije koridor od Sankt Peterburga duž obala Baltičkog mora.

"Tek tada ćemo imati normalno snabdevanje Kalinjingrada“, dodao je on.

Solovjov je rekao da su politički lideri na Zapadu "imali srčani udar" kada su beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i ruski kolega Vladimir Putin razgovarali o raketnim sistemima Iskander i avionima Suhoj.

Guruljov je rekao da će Iskander biti stacioniran duž zapadne beloruske granice i „pokrivati 100 odsto Zapadne Evrope jer ima operativni domet do 500 kilometara“.

"Devet od deset projektila će stići do cilja, a jedna može da se sruši, to se dešava. Verujem da bi to bio sjajan rezultat i naši neprijatelji treba dobro da razmisle o tome kada nas provociraju da upotrebimo nuklearno oružje", rekao je Guruljov, prenosi Newsweek.

Uprkos višenedeljnom protivljenju, Turska je konačno odlučila da podrži članstvo Finske i Švedske u NATO-u, rekao je danas finski predsednik Sauli Ninisto.

Ninisto je rekao da je do preokreta došlo nakon što su tri zemlje potpisale memorandum kako bi "pružile punu potporu protiv pretnji sigurnosti sve tri zemlje" nakon sastanka na summitu NATO-a u Madridu.

Ruske snage su više puta optuživane za krađu žita od ukrajinskih farmera u okupiranim oblastima, kao i drugih useva poput semena suncokreta, zajedno sa đubrivom i poljoprivrednom opremom. BBC je razgovarao sa poljoprivrednicima, analizirao podatke sa sateliskih snimaka i pratio je podatke kako bi potražio dokaze o tome kuda ide ukradeno žito.

Više pročitajte u posebnoj vesti.

Ruski predsednik Vladimir Putin počeo je 28. juna jednodnevnu posetu Tadžikistanu tokom koje vodi razgovore sa svojim tadžikistanskim kolegom Emomalijem Rahmonom, jer ničim izazvana ruska invazija na Ukrajinu i dalje izaziva zabrinutost u Centralnoj Aziji.

Rahmon se sa Putinom sastao na Međunarodnom aerodromu u Dušanbeu, a dvojica lidera su odmah otišli ​​na razgovor, prenosi Radio Slobodna Evropa. Više u posebnoj vesti.

Plan Ujedinjenih nacija (UN) za iznošenje žitarica iz Ukrajine bezbednim morskim koridorima mogao bi da uštedi i mesec dana u pražnjenju silosa pred jesenju žetvu, jer ne zahteva deminiranje luka, izjavio je danas italijanski premijer Mario Dragi (Draghi).

Dragi je rekao da su informacije koje su lideri Grupe sedam najbogatijih liberalnih demokratija (G7) dobili o tom planu od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša (Guterres) „među najvažnijim“ na danas završenom samitu u Nemačkoj.

On je kazao da taj plan UN predstavlja „sve u svemu, dobru vest“, ali da je za njegovo sprovođenje potrebno brzo odobrenje Rusije.

Dragi je rekao da ključni elementi plana uključuju korišćenje postojećih bezbednih koridora do luka, usled čega bi UN mogle da zaštite teretne brodove od mogućih ruskih napada.

Brodovi bi bili pregledani da bi se sprečilo dostavljanje oružja Ukrajini, na čemu je insistirao ruski predsednik Vladimir Putin, dodao je Dragi.

SAD su uvele nove sankcije Rusiji, i to protiv više od 100 entiteta i pojedinaca i zabranile novi uvoz ruskog zlata, čime su povećale pritisak na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, u skladu sa obavezama preuzetim na ovonedeljnom samitu G7, javila je agencija Rojters.

Rusija je proglašena neprijateljem NATO mnogo pre predstojećeg samita Alijanse, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

"Što se tiče planova koji se pripremaju za samit NATO, da nas proglasi pretnjom, da Kinu proglasi sistemskim izazovom, Rusija je proglašena neprijateljem mnogo pre nego što je sazvan samit NATO", poručio je šef ruske diplomatije tokom posete Turkmenistanu.