Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Kijev od Sjedinjenih Američkih Država dobio dva protivvazdušna sistema NASAMS.

To je bilo prvo priznanje da je Ukrajina dobila Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS), koji je Kijev dugo tražio i čiju je isporuku odobrio Vašington krajem prošlog meseca.

''Apsolutno su nam potrebne Sjedinjene Države da pokažu liderstvo i daju Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane. Posebno želim da se zahvalim predsedniku Bajdenu“, rekao je Zelenski.

Zelenski je u intervju za Si-Bi-Es naveo da broj PVO sistema koji su dobili nije dovoljan kako bi se odbranili civilni infrastrukturni objekti.

Znam da je bila jugoslovenska kriza, dobro se toga sećam, ipak ovako velikog rata odavno nije bilo u Evropi i sada se mnogim zemljama otvorila mogućnost da izaberu pravu stranu. Trenutno je isplatljivije strateški podržati jedinstven proevropski stav, jer je to npr. za Srbiju ključno, Srbija bi mogla biti mnogo čvršće integrisana u evropski ekonomski prostor, rekao je u intervjuu za "Novu" Mihai Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti

Predsednik Rusije Volodimir Zelenski izjavio je danas da posle referenduma u oblastima na istoku Ukrajine više neće biti mogući pregovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Referendum može da dovede do veoma tragičnih situacija. Ljudi koji se ne pojave na referendumu mogu da ostanu bez struje, jer Rusi mogu da im isključe električnu energiju i da im onemoguće da žive normalan žvot. Oni prisiljavaju ljude da glasaju, bacaju ih u tamnice. Teraju ih da izađu na pseudoreferendum", rekao je Zelenski za američku mrežu Si-Bi-Es.

Zelenski tvrdi da veoma mali broj ljudi iz oblasti na istoku Ukrajine daje podršku referendumima.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Nemačka potpisali su 25. septembra tokom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Abu Dabiju, sporazum koji predviđa snabdevanje Nemačke 2022. i 2023. godine, tečnim gasom i dizelom.

Sporazumom je predviđen izvoz tečnog prirodnog gasa u Nemačku krajem 2022. a zatim isporuka dodatnih količina 2023. godine, prenosi Beta pozivajući se na AFP.

Tamošnji mediji preneli su da je tokom septembra bila direktna isporuka dizela Berlinu i dodali da će Nemačka u toku 2023. godine dobijati oko 250.000 tona dizela mesečno.

Predsednik Češke, Miloš Zeman, suprotstavio se odluci vlade da ne prima u Češku Ruse koji beže od mobilizacije i upozorio je danas u intervjuu televiziji Prima da ljudi koji beže iz Rusije nisu bezbednosni rizik i da im treba dati humanitarne vize.

"Mislim da tim ljudima, kao i ukrajinskim izbeglicama, treba da dajemo humanitarne vize. Čovek koji beži iz Rusije nije bezbednosni rizik. Ova mobilizacija obuhvata milion ljudi, znači sasvim je jasno da je to meso za topove sa svim što uz to ide", izjavio je češki predsednik.

Šef diplomatije, Jan Lipavski, kazao je sredinom ove sedmice da Češka neće odobravati humanitarne vize Rusima koji beže od mobilizacije jer ne ispunjavaju uslove, međutim, premijer Petr Fijala ispravio je svog ministra i rekao da će Prag eventualnim ruskim dezerterima pristupati kao prema svim ostalim osobama koje u Češkoj traže azil.

Urednik kijevskog Indipendenta Aleksej Sorokin pozivajući se na ruski nezavisni medij Meduza, kaže da bi Putin mogao da zatvori granice za muškarce koji su u godinama za mobilizaciju.

To bi, kaže, moglo da se desi krajem septembra. „Rusi sada shvataju šta se dogodilo 24. februara“, zaključuje Sorokin.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk izjavila je danas popodne da je Rusija zarobljavala civile zajedno sa vojnicima. Procenjuje se da Rusi drže oko 2.500 ukrajinskih zarobljenika.

Građani u ruskoj republici Dagestan blokirali su autoput u blizini sela Endirej kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo mobilizacijom, dok je policija pucala u vazduh pokušavajući da razbije protest. U Endireju je regrutovano 110 ljudi, pa su građani izašli i organizovali protest "da zaštite svoje sinove, braću i muževe".

In Dagestan’s Makhachkala, protesters are shouting “No to war!” and “Let them go!”, arguing with policemen, and trying to take back the detainees. Earlier, protesters against mobilisation blocked the federal highway.
Video: Utro Dagestan
🔗https://t.co/riv1nts2jGpic.twitter.com/gdGwThGK1y

— Novaya Gazeta. Europe (@novayagazeta_en) September 25, 2022

Prisutni su ušli u raspravu sa policijom vičući da oslobode uhapšene, a u jednom momentu čula se i mitraljeska paljba.

Predsednik ruskog Dagestana Sergej Melikov rekao je u objavi na svom Telegram kanalu da je potrebno ispraviti greške napravljene na početku mobilizacije.

Dodao je da je među mobilisanim muškarcima u Dagestanu bilo onih koji nisu ispunjavali kriterijume mobilizacije, studenata, očeva više dece, te „dečaka koji nikada nisu držali pušku u rukama“.

Dagestan is rapidly becoming Russia's most 'troublesome' region. This morning locals gathered to protest against the mobilisation on the Khasavyurt-Makhachkala highway near the village of Endirei. Machine gun fire can be heard pic.twitter.com/sfNcH7dxwZ

— Tadeusz Giczan (@TadeuszGiczan) September 25, 2022

Jaka eksplozija odjeknula je danas u centru Melitopolja, ukrajinskom gradu koji je pod kontrolom ruskih snaga, saopštila je gradska vojno-civilna administracija.

U saopštenju se navodi da su građani javili da se čula jaka eksplozija, kao i da se proverava da li ima žrtava, preneo je TAS S.

Član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov je rekao da je u pitanju auto-bomba.

„Prema nepotvrđenim informacijama, eksplodirao je automobil“, izjavio je Rogov.

Eksplozija je bila toliko jaka da se vozilo raspalo na dva dela, naveo Rogov na svom Telegram kanalu.

Someone was blown up in occupied Melitopol. Apparently, the car was torn into two parts from the explosion. pic.twitter.com/IvLTuisIfR

— ТРУХА⚡️English (@TpyxaNews) September 25, 2022

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas na konferenciji za novinare da Srbija, u skladu sa normama međunarodnog prava, neće moći da prihvati rezultate ruskog referenduma u ​​Ukrajini.

„S jedne strane, tu je naša posvećenost principima i pravilima međunarodnog javnog prava, Povelji Ujedinjenih nacija, a sa druge strane, to bi bilo potpuno suprotno našim državnim i nacionalnim interesima, potpuno suprotno našoj politici. očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenosti principu nepovredivosti granica“, rekao je Selaković.

Ove nedelje u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, Rusija i Srbija potpisale su Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.