3
Pre nekih 100 godina, mlin u Novoj Engleskoj uveo je petodnevnu radnu nedelju kako bi i hrišćani i Jevreji imali svoj dan odmora. Ideja pet dana rada i dva dana odmora ubrzo je masovno prihvaćena i postoji i dalje ali je, kažu stručnjaci, neefikasna.
Pročitajte još:
Osam ili više sati dnevno pet dana nedeljno je ritam koji bespotrebno iscrpljuje radnike. Stručnjaci sa Univerziteta u Majamiju su sproveli istraživanje kako bi to ilustrovali i došli su do zaključka da motivacija i performanse radnika koji rade pet dana nedeljno postojano opadaju. Zaposleni vredno rade na početku nedelje ali gube fokus kako se vikend približava.
Drugi problem je što je osmočasnovno, od-9-do-5, radno vreme varka. Mislimo da postoji ali to zapravo nije tako. Konstantno smo uključeni i proveravamo svoj mejl. A to dodatno vreme koje provedemo na poslu, van posla ili prođe neprimećeno ili neregulisano.
Eksperimentalna četvorodnevna radna nedelja
U pokušaju da se optimizuje radno vreme, eksperti su razmatrali četvoronedeljnu radnu nedelju. Istraživanja pokazuju da kondenzovanje posla utiče na produktivnost. Ljudsko telo nije u stanju da izdrži 10 sati rada, razgovora sa ljudima, zurenja u ekran, upravljanja mašinom. Uostalom, piše Fast kompani, i osmočasovno radno vreme je već problem za mnoge.
Kondenzovani rasporedi uobičajeni su u zdravstveni službama i proizvodnji ali je nepraktično kada je reč o drugim profesijama, naročito onim gde se sarađuje sa klijentima koji žele brze odgovore.
Prednost raštrkanog rada
Pre svega 300 godina petodnevna radna nedelja nije postojala. Ljudi su živeli, socijalizovali se i radili svaki dan. Petodnevna radna nedelja je veštačka tvorevina sa ciljem poboljšanja produktivnosti i dobrostanja.
Postoje ljudi koji vole da rade vikendima kada je priliv mejlova i telefonskih poziva manji, nema kolegijuma i sastanaka i mogu da se posvete ozbiljnom, promišljenom poslu što je luksuz koji većina zaposlenih nema.
Postoje i oni koji posao raspodele tokom celog dana i na taj način dovode u pitanje nepisano pravilo da je posao kontinuiran proces. Većini njih mnogo više odgovara da tokom celog dana odrade po nešto i na kraju dana urade sve što je potrebno. „Raštrkavanje“ posla dobro je i za zdravlje zaposlenih jer mogu bolje da iskoriste svoje vreme, bave se hobijima, viđaju sa prijateljima i porodicom što će samim tim uticati sutradan na njihovu produktivnost.
Iz sveta i regiona čitajte:
Mane rada kad god želite
Postoje i mane u radu kad god želite. Postoje neke institucije koje mogu da imaju fleksibilno radno vreme, ali ima i onih koji teško da će moći da se prebace na taj opušten način rada – škole, vrtići, univerziteti. Zbog toga će porodice sa školskom decom biti manje fleksibilne.
Tu je i pitanje efikasnosti takvog rada, naročito ako kolege i šefovi ne razumeju takav pristup poslu. Nekima je možda teško da ignorišu onaj mejl koji im je stigao u pola noći. Drugima je možda teško da se prešaltaju na posao u vreme kada su navikli da se odmaraju.
Najveća mana rada vikendom je manje vremena sa porodicom. Sa druge strane ima ljudi kojima mnogo više odgovara da imaju kraće ali kvalitetnije provedeno vreme sa porodicom – poput porodične večere – nego da sve zguraju u dva dana vikenda.
Većina nas je, kaže Skot Dast, profesor menadžmenta na Univerzitetu Majami, tokom pandemije shvatila da koliko god voleli ljude oko nas, ne možemo da ih trpimo 24/7.
Fleksibilnost pobeđuje
Ono što mnoge organizacije zaborave je da su njihov glavni resurs – ljudi – suštinski drugačiji od drugih elemenata na radnom mestu. Svaki zaposleni je jedinstven. Svako ima drugačije potrebe, motivacije, vrednosti, porodične probleme. Nije poželjno formirati organizaciju na uskogrudom pristupu „radno vreme je od do“. Zbog toga, navode eksperti, jedini efikasan pristup je – fleksibilnost.
Za Dasta, ideja petodnene radne nedelje i „rada vikendom“ će vremenom biti zastarela. On smatra da bi svi trebalo da rade kad mogu.
„Na taj način, zaposleni neće živeti samo nekim danima, već svakog dana“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
