Kad studenti pobesne: Protesti u Turskoj uplašili Erdogana

Protesti osoblja i studenata izbili su prošlog meseca zbog postavljenja Meliha Bulua, koji je 2015. godine bio parlamentarni kandidat vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP), na čelo Bosforskog univerziteta (Bogazici), najcenjenije visokoškolske institucije u zemlji.Odluku da se poslovni čovek i političar postavi na čelo Bogazicija članovi univerziteta ocenili su kao nedemokratsku i pokušaj vlasti da se infiltrira u jednu od poslednjih levičarskih institucija u zemlji. Bulu je prvi rektor koji je izavran van redova univerzitetske zajednice od vojnog puča u Turskoj 1980.Najmanje 250 ljudi u Istambulu i još 69 u Ankari uhapšeno je ove nedelje, mahom studenti a sukobi demonstranata i policije najveći su civilni nemiri još od Gezi park pokreta 2013.Erdogan je poručio da njegova vlada neće dozvoliti da demonstracije izmaknu kontroli, optuživši demonstrante da su "teroristi" i "omladina LGBT" koji rade protiv "nacionalnih i duhovnih vrednosti" Turske.https://twitter.com/AdemBdrByzd/status/1356894372499963905"Toliko smo besni, i to ne samo Bogazici studenti, već studenti i mladi iz cele Turske", rekao je Gardijanu Behrem Evlie, student četvrte godine političkih nauka.Država "nas je napala policijom i nasiljem. Vređaju nas i klevetaju a mi samo želimo da učestvujemo u tome kako se naš univerzitet vodi. Na kraju krajeva, u Turskoj je ekonomska kriza i oni znaju da gube glasove... i sada žele da podele ljude", rekao je on.

Kritičari kažu da se Erdoganov monopol moći i potkopavanje demokratskih normi intenzivirao od propalog puča 2016. kada je njegova administracija zadržala pravo da direktno bira univerzitetske rektore. Proteklih pet godina više od deset univerziteta širom zemlje je zatvoreno.Pobožna generacijaGotovo dve decenije vladavine AKP usmerile su turske institucije i društvo na religiozni i konzervativni put i novi talas protesta teško da će promeniti situaciju u duboko polarizovanoj zemlji gde je državna represija mirnih demonstracija postala norma.https://twitter.com/DuvarEnglish/status/1356487513716658178Za razliku od mnogih pripadnika starijih generacija koji su zahvalni Erdoganu što je izgradio puteve i bolnice i podigao životni standard radničke klase, turska generacija Z zna samo za AKP a poslednjih godina i za političku nestabilnost i ekonomska previranja koja su sada postala test za Erdoganovu stranku i ostanak na vlasti.Uprkos Erdoganovim pokušajima da podigne, ono što on naziva "pobožnom generacijom", mladi su bez posla i okreću leđa religiji i na taj način njegovoj viziji budućnosti Turske.LJudi rođeni sredinom 1990ih i početkom 2000ih čine 39 posto ukupne turske populacije od 82 miliona a na narednim izborima, zakazanim za 2023. godinu, biće pet miliona novih birača, što je demokratska promena koja bi mogla da ima ogromne političke implikacije po AKP, budući da im popularnost opada.

"Život ovde je nemoguć""Nezaposlenost mladih je na zastrašujućih 29 posto a najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je 37,9 posto diplomaca nezaposleno, što pokauje da stopa raste", rekao je Kan Seldžuki, generalni menažer konsultantske firme Ekonomski istraživački centar Istanbula."Dve stvari mi se ističu: ova grupa ljudi je veoma nezavisna i artikulisana i znaju šta žele - toga u Gezi nije bilo. Žale se da naporno rade ali da ne napreduju jer u Turskoj više ne postoji meritokratija", rekao je Seldžuki."Drugo je da definitivno postoji odvajanje od politike identiteta koja trenutno definiše političku sferu. Mlade nije briga koji političari obezbeđuju funkcionisanje službi... Samo žele da te službe postoje", dodao je on.Senel Kan, 26, nije učestvovao u protestima. Napustio je školu kada je imao 14 godina i radi kao kurir kako bi izdržavao majku. Ali kaže da razume frustracije ljudi koji su izašli na ulice Istanbula. "Radio sam kao konobar ali je restoran zatvoren zbog pandemije. Život ovde je nemoguć. Nešto mora da se promeni", rekao je on.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=NBuVA6Zu4AoPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram