0
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je žestoku reakciju vlasti posle obezglavljivanja učitelja Semjuela Patija u Parizu.
U teškoj i mučnoj atmosferi posle ubistva učitelja u predgrađu Pariza, francuske vlasti pokušale su da nekako pokažu da su u stanju da se izbore sa radikalnim islamom. Izvršeno je više racija, zatvorena je džamija i privedeno nekoliko ljudi osumnjičenih da su povezani sa radikalnim islamom, ali je čak i predsednik Emanuel Makron rekao da je potrebno uraditi više kako bi se stalo na put ekstremizmu.
„Pojačali smo naše akcije poslednjih dana“, rekao je Makron posle sastanka krizne grupe za borbu protiv radikalnog islama u Parizu i okolini. I nastavićemo tako, rekao je on i dodao da ovde nije reč o „novim izjavama za javnost“ i da francuske vlasti „znaju šta treba da se uradi“.
Pročitajte još:
Makron je saopštio da će njegov Kabinet rasformirati organizaciju Šeik Jasin, koja podržava terorističku grupu Hamas i za koju tvrde da je „direktno umešana“ u gnusno ubistvo Samuela Patija, učitelja kome je odsečena glava jer je deci pokazivao karikature proroka Muhameda kao ilustraciju za predavanje o slobodi govora.
Pati je navodno, svestan osetljivosti situacije, pozvao učenike kojima to smeta da skrenu pogled ili izađu sa časa što je razbesnelo roditelje jednog učenika.
Nakon što su roditelji postavili video na društvenim mrežama kritikujući učitelja i pozivajući na reakciju, uz pominjanje adrese škole, 18-godišnji momak, koji nema nikakvih očiglednih veza sa školom, ubio je u zasedi Patija. Francuski mediji su preneli da je napadač bio u kontaktu sa ocem učenika.
Napadač je čečenskog porekla zbog čega su Makron i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali telefonom kako bi „osnažili francusko-rusku saradnju u borbi protiv terorizma i ilegalne imigracije“, saopšteno je iz Jelisejske palate.
Ubistvo učitelja nije ni prvi ni najkrvaviji teroristički napad u Francuskoj poslednjih godina, ali je pogodio živac. Škole i nastavnici koji su slabo plaćeni i slabo opremljeni, u Francuskoj imaju specijalnu, prosvetiteljsku ulogu. Ubistvo je se takođe kosi sa francuskom idejom slobode govora – slobodnog vređanja i izvrgavanja ruglu svih „svetih krava“.
Patijevo ubistvo sateralo je i Makrona u ćošak. Od kada je postao predsednik, ne prestaju kritike na njegov račun – mahom desničara – vezano za bezbednosne, kulturne i društvene izazove koje predstavlja radikalni islam u Francuskoj. U zemlji koja ima težak problem sa islamizmom, oživljavanjem kolonijalnih rana, islamofobijom i rasizmom, ta tema će sasvim sigurno biti jedna od glavnih tokom predizborne kampanje 2022. kada će Makron za protivnicu imati desničarku Marin Le Pen, piše Politiko.
Francuska decenijama ima problema sa lokalnim radikalnim islamizmom.Makronovi prethodnici pokušavali su da pomire represiju koja je potrebna da bi se iskorenio sa francuskim zakonima i slobodom govora. Situacija je kulminirala 2015. kada je u Francuskoj izveden niz krvavih terorističkih napada, najpre u januaru kada je napadnuta kancelarija satiričnog lista Šarli Ebdo a potom u novembru, kada su napadnuti kafei i restorani u Parizu kao i koncertna dvorana Bataklan.
Mesto koje islam ima u francuskom društvu uzrok je problema još od kada je bivši predsednik Žak Širak usvojio zakon kojim se francuskim državnim službenicima zabranjuje nošenje „razmetljivih“ verskih simbola, što je u javnosti shvaćeno kao način da se zabrani nošenje feredže i burke.
Makron i njegova vlada kažu da su još na samom početku krenuli da se bave tim problemom, uspostavljanjem kriznih grupa za borbu protiv islama, slanjem dodatnih policijskih snaga u određene oblasti, ali i ulaganjem u obrazovne programe za siromašnu decu koja su često imigrantskog porekla.
Makronovi saveznici ukazuju i da je Makron više puta govorio o problemu radikalnog islama i potrebi da se Francuska izbori sa njim, kroz veći angažman škola i nastavnika. Taj njegov govor, koji je održao u februaru, brzo je zaboravljen jer je zemlja postala jedno od žarišta koronavirusa.
Pre dve nedelje, Makron je održao važan govor u kome je detaljno predstavio strategiju borbe protif načina na koji se radikalni islamizam infiltrirao u francusko društvo. Makron je tada govorio o konkretnim akcijama poput obuke imama u Francuskoj, ograničavanja školovanja kod kuće i smanjivanja uticaja stranih zemalja na francusko muslimansko stanovništvo. Sve ove akcije biće, kako je najavljeno, uključene u nacrt zakona o kome će se raspravljati u decembru. „Premalo i prekasno“, bio je komentar Makronovih protivnika.
Odmah posle ubistva učitelja, Makron i njegova vlada uradili su isto ono što su radili i njihovi prethodnici: Pokušali su da nizom saopštenja uvere javnost da situaciju drže pod kontrolom. Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin najavio je veliku policijsku akciju protiv određenih pojedinaca (sedmoro ljudi trenutno je u pritvoru) i naložio je zatvaranje džamije i drugih udruženja i organizacija povezanih sa (radikalnim) islamom.
Jedno pitanje vlasti ipak nisu „pokrile“. Zašto jedan od onih koji su u pritvoru zbog povezanosti sa ubistvom Patija – Abdelakim Sefriui, osnivač udruženja Šeik Jasin – nije ranije priveden? Sefriui je odavno poznat u Francuskoj po svojim ekstremističkim stavovima i vezama sa radikalnim islamom i sukobima sa drugim muslimanskim zvaničnicima koji se ograđuju od njegovih stavova.
Francuska je takođe pozvala na pooštravanje EU mera borbe protiv onlajn govora mržnje i podržala je pravne napore Brisela da se sa društvenim mreža ukloni teroristički sadržaj.
Ministar za evropska pitanja Klemen Bone razgovarao je početkom sedmice o tome sa francuskim ambasadorima u zemljama članicama EU. U odgovoru na njegov tvit gde je pozvao na akcije, potpredsednica Komisije Margarit Šinas rekla je da je „Komisija EU predložila još u septembru 2018. nova pravila borbe protiv terorističkog sadržaja na netu. Napadi u Krajstčerču i ubistvo Samuela Patija pokazalo je koliko je važno da ih što pre usvojimo. Moramo neumorno da radimo na tome“.
La @EU_Commission a proposé en septembre 2018 de nouvelles règles pour faire supprimer du web les contenus à caractère terroriste. Les attentants de Christchurch et maintenant le meurtre de #SamuelPaty montre l’urgence de les adopter. Travaillons sans relâche pour le faire. https://t.co/TUBom5hIFC
— Margaritis Schinas (@MargSchinas) October 20, 2020
Makronova ideja o uvođenju „prosvećenog islama“ u Francuskoj nije naišla na odobravanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji ga je posavetovao da se psihički leči a Evropi, istovremeno, poručio da, otvarajući front protiv muslimana, sama sebi sprema kraj.
“Šta je Makronov problem kada je reč o islamu i muslimanima? To što se šef jedne države tako odnosi prema milionima muslimana u svojoj zemlji – to je pre svega gubitak kontrole nad razumom. On treba psihički da se leči“, rekao je turski predsednik u obraćanju građanima Kajserija.
Francuska je munjevito odreagovala i povukla svog ambasadaora iz Turske.
”Reči predsednika Erdogana neprihvatljive su. Vređanje i grubosti nisu način. Zahtevamo da Erdogan promeni politički smer, jer je njegova politika opasna u svakom smislu. Ne ulazimo u suvišne polemike i ne prihvatamo uvrede”, navodi se u saopštenju Jelisejske palate.
NATO saveznici imaju buran odnos i često se, iako su članovi iste Alijanse, ne slažu oko niza geopolitičkih pitanja, uključujući sukobe u Siriji, Libanu ali i najnoviji u Nagorno-Karabahu gde je Turska otvoreno stala na stranu Azerbedjžana dok Francuzi, iako neutralni, ipak drže stranu Jermenima. Jermenska zajednica prilično je brojna u Francuskoj. Uz to, Pariz optužuje Ankaru za genocid nad Jermenima 1915.
Koren sukoba može se naći u Prvom svetskom ratu i bici na Galipolju koja je žestoko zategla odnose Francuske i tadašnjeg Otomanskog carstva. Posle rata, moderna Turska napravljena je po uzoru na francuski model i bila je jedna od retkih zemalja koja je podržavala „francuski Alžir“ u UN.
Odnosi dve zemlje vrhunac su dostigli krajem 1960ih kada je tadašnji predsednik Šarl de Gol posetio Tursku i tada predložio podelu Kipra na grčki i turski deo. De Golov uspeh ubrzo potom je uništio Žiskar d’Esten koji je stao na stranu Grčke posle dolaska vojne hunte na vlast u Atini i osudio tursku invervenciju na Kipru.
Kipar je bolna rana odnosa Ankare i Pariza, a poslednjih meseci istočni Mediteran je često poprište pomorskih sukoba, incidenata i provokacija.
Od tada je situacija krenula nizbrdo i ne pokazuje znake usporavanja. Francuska nijednom nije podržala članstvo Turske u EU. Uz veliku jermensku zajednicu, u Francuskoj živi i kurdska zajednica koja propagira priču o Turcima kao opresorima nevinih, što dodatno zateže inače loše odnose dve zemlje.
Turska i Francuska su na suprotstavljenim stranama u ratovima u Libanu, Siriji, ne slažu se oko pitanja odvajanja crkve od države, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, …
Posle Erdoganovog komentara na račun Makronovog mentalnog zdravlja, oglasila se i Evropska unija.
Šef diplomatije EU Jozep Borel i potpredsednica Evropske komisije Margarit Šinas kritikovali su Erdogana navevši da je njegov rečnik „neprihvatljiv“.
Les conclusions du Conseil européen contiennent une offre réelle pour relancer notre relation, mais il faut une volonté politique des autorités turques sur cet agenda positif. Dans le cas contraire, la Turquie sera encore plus isolée.
— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) October 25, 2020
Erdogan je juče ponovo napao Makrona navevši da se francuski predsednik „izgubio“ i da bi „stvarno morao da proveri svoje zdravlje“.
Direktor komunikacija turske vlade Fajretin Altun je u nizu tvitova osuo paljbu po evropskim liderima, na čelu sa Markonom, zbog napada na muslimane i njihove svete vrednosti i način života“ i uporedio progon Turaka sa „demonizacijom evropskij jevreja 1920ih“.
Some European leaders today do not just target Muslims in their midst. They attack our sacred values, our scripture, our prophet and our political leaders — our way of life.
— Fahrettin Altun (@fahrettinaltun) October 25, 2020
Oglasila se Šinas koja mu je poručila da je to evropski način života.
Some European leaders today do not just target Muslims in their midst. They attack our sacred values, our scripture, our prophet and our political leaders — our way of life.
— Fahrettin Altun (@fahrettinaltun) October 25, 2020
Nemačka kancelarka Angela Merkel osudila je danas uvredljive izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o francuskom Emanuelu Makronu zbog navodne Makronove „kampanje mržnje“ muslimana.
“To su klevetničke izjave koje su apsolutno neprihvatljive”, posebno posle “jezivog ubistva francuskog profesora Samuela Patija od strane islamskog fanatika”, rekao je portparol Angele Merkel, Štefen Zajbert.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
