Prvi radni dan u novoj 2021. godini Evropska komisija morala je da se brani od napada da nije naručila dovoljan broj "pravih" vakcina protiv covida-19, da one stižu presporo i da EU zaostaje za mnogima u svetu.
Pročitajte još:
Neke od tih kritika dolaze i od zvaničnika država članica. Lider nemačkog CDU, bavarskih demohrišćana, Markus Zeder postavio je pitanje kako objasniti Nemcima da je vakcina koja je razvijena u toj državi brže dostupna drugima. Rekao je kako se čini da je postupak narudžbine od Evropske komisije za potrebe svih država članica bio „prebirokratski“ te da je naručena premala količina pravih vakcina.
Prva vakcina koju je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA) je ona nemačke kompanije BioNTech u suradnji s američkim Pfizerom, a najveći pogon za proizvodnju se nalazi u Belgiji. Ni Belgijanci nisu imali nikakve privilegije pri nabavci te vakcine pa se i u Belgiji vakcinacija odvija sporije nego što se očekivalo, u susednoj Holandiji počelo je tek posle Nove godine, a u Francuskoj ide još sporije.
Vakcinisanje se brže nego u EU sprovodi u Izraelu, SAD, Velikoj Britaniji, Bahreinu i nekim drugim državama, što je posebno iritiralo neke države članice Evropske unije. Finska ministarka zdravlja Kirsi Varhila požalila se da je njena država dobila do kraja 2020. godine samo 40 hiljada doza, umesto obećanih 300 hiljada. „Možda su otišle drugde“, rekla je Varhila.
Osim toga, EU kasni i u postupku odobravanja vakcine. Ovakav pritisak je verovatno uticao na to da se Odbor za vakcine Evropske agencije za lekove sastane u ponedeljak uveče i razmotri odobravanje vakcine kompanije Moderna, koja bi bila druga odobrena za upotrebu u EU. Sastanak je bio predviđen za sredu 6. januara, a tog dana će se i nastaviti, budući da u ponedeljak nije donesen zaključak o odobravanju te vakcine koja je već odobrena u mnogim zapadnim državama gde postoje strogi regulatori, piše Jutarnji list.
U Britaniji su već odobrene tri vrste vakcina, a juče je počela vakcinacija i vakcinom koju je razvio Univerzitet Oksford u saradnji s kompanijom AstraZeneca, dok postupak o odobravanju iste te vakcine u EU nije ni počeo.
Evropska komisija se brani tvrdeći da je ugovore o nabavci vakcine sklopila u vreme kada nije bilo moguće predvideti koja će od njih biti uspešna i sigurno u kojem vremenskom roku. Portparol Evropske komisije podsetio je kako je Komisija mandat o pregovaranju dobila od država članica, a dosad je sa šest potencijalnih proizvođača sklopila ugovore o nabavci dve milijarde doza, što će biti više nego dovoljno ne samo za sve države članice EU, nego i za doniranje drugima.
„Mi smo ciljano stvorili paket od šest potencijalnih vakcina različitih proizvođača jer u to vreme niko nije znao koja će biti efikasna i sigurna, odnosno koja će dobiti odobrenje“, poručili su iz Evropske komisije i prebacili odgovornost na države članice što se tiče naručene količine.
Već se pojavila i mogućnost da neke države EU, poput Nemačke, krenu u individualnu nabavku vakcina. Na to imaju pravo, ali nije u duhu dogovorenog na nivou EU. Trka ko će pre doći do vakcine i završiti s vakcinacijom svog stanovništva ono je što je EU htela da izbegne, i to je glavni temelj cele strategije vakcinisanja EU. Zato sada i u Briselu, ne tako glasno, kažu da se uvek ponavlja ista priča: kada nešto uspe, onda su za to zaslužne vlade država članica, a čim nešto zapne, kriv je Brisel.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar