1
Kako je ruska zabeležila nekoliko poraza na frontovima u Ukrajini, a i generalno slabo napreduje ka ostvarenju ranije zacrtanih ciljeva, Putinova armija pribegava drastičnim merama. Jedna od njih je i sve češće angažovanje paravojne formacije Vagner koju nazivaju raznim imenima, od „Putinove vojske duhova“ do „unajmljenih ubica“.
Možda najbrutalniji opis Vagnera dolazi od ukrajinskog ambasadora u Australiji Vasila Mirošničenka.
„Vagner se može smatrati gangsterskim ubicama po ugovoru Putinove mafijaške države“.
Ovih dana, mali broj subjekata će izazvati tako oštar odgovor Ukrajinaca kao Vagner grupa — ruska plaćenička grupa koja radi stvari koje neće učiniti čak ni ruske specijalne snage.
Smatraju se najnemilosrdnijim plaćenicima na svetu. I dok se ruska konvencionalna armija povlačila pod pritiskom motivisanije ukrajinske vojske, Kremlj je angažovao Vagner grupu da pokuša da preokrene situaciju. Tako su ozloglašeni Vagnerovci dospeli u centar svetske pažnje zbog bitke za Soledar, koji tvrde da su osvojili, ali Ukrajina te navode još nije potvrdila.
Nema više tajni
Grupa Vagner je kreacija Jegvenija Prigožina, ruskog oligarha bliskog Vladimiru Putinu, koji je 2000-ih bio poznat kao „Putinov kuvar“. Dugi niz godina Putin nije hteo da prizna postojanje Vagnera, pa čak ni da izgovori ime ove paravojne formacije.
Poslednjih godina, međutim, on je počeo da govori o njima, priznajući nešto što su ruski analitičari znali. Slično tome, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru, Prigožin je postao otvoreniji u vezi sa ovom grupom – čak je posećivao zatvore u Rusiji kako bi regrutovao kriminalce da se pridruže Vagneru.
Ove nedelje, BBC je citirao britanske zvaničnike koji su rekli da je broj Vagnerovih boraca u Ukrajini porastao sa oko 1.000 u februaru na 20.000 kao znak sve većeg oslanjanja Rusije na grupu plaćenika.
Dok se ruska konvencionalna vojska bori protiv odlučnije, bolje motivisane i opremljene ukrajinske armije, Rusija se sve više oslanja na mračne veštine Vagnerove grupe – grupe koju je Putinov režim koristio, a koja je činila zverstva i ratne zločine.
Grupa Vagner je angažovana od strane raznih strana u centralnoj Africi, Libiji i Siriji da obavi posao koji konvencionalne vojske ili ne mogu ili neće. Iako su ovi ugovori bili finansijski, Ukrajina je za njih drugačiji ugovor. Ne samo da zarađuju novac, već je i trud u skladu sa očajem Moskve za uspehom na bojnom polju.
Putinova tri pogrešna koraka
Sada je jasno da je Vladimir Putin očekivao da će Kijev pasti za nekoliko dana kada je okupio oko 100.000 ruskih vojnika na istočnoj granici Ukrajine u januaru.
Putin nije računao na tri stvari: da će Ukrajinci biti izvanredni borci; da će Zapad brzo stati iza Ukrajine i, što je možda najvažnije, da će se Vladimir Zelenski postaviti kao lider koji ujedinjuje i inspiriše.
Što je više ruska konvencionalna armija bila prinuđena da se povuče pod pritiskom ukrajinskih snaga, to je grupa Vagner postajala popularnija.
Zajedno sa nekim drugim ruskim plaćeničkim grupama – koje se u ruskim medijima pominju ne kao plaćeničke, već kao privatne vojne kompanije (PMC) – mediji pod kontrolom Kremlja pokušavaju da veličaju ove grupe. Sve ovo se dogodilo uprkos činjenici da su, tehnički, privatne vojne kompanije ilegalne u Rusiji.
Radio Frans internešenal izvestio je 9. decembra da je ruska medijska grupa RT objavila 26-minutni dokumentarac pod nazivom PMC Vagner – Ugovor sa domovinom, koji veliča Vagnerove „ratnike“. U njemu se navodi da Prigožin dobija na težini u ruskim medijima i da je „imidž plemenitih plaćenika-patriota neophodan da bi vlasti uvukle sve više ljudi u mašineriju“.
„Bolje od topovskog mesa, ali verovatno ne mnogo“
Vasil Mirošničenko kaže da Vagnerova grupa daje Putinovoj administraciji uverljivo poricanje, uključujući i kontekst ratnih zločina kao što je namerno uništavanje bolnica i škola.
„Vagner je formalno van lanca komandovanja ruske vojske; ovo je nameran manevar koji Vagneru omogućava da preduzme nezakonite i zlonamerne radnje“, kaže on.
Ian Parmeter, naučni saradnik Australijskog nacionalnog univerziteta i bivši savetnik u australijskoj ambasadi u Moskvi, kaže da je Vagner korišćen u Donbasu 2014. i Siriji 2015. godine.
„Vagnerovi plaćenici uključuju neke bivše pripadnike Specnaza, ali imaju karakteristike koje ih razlikuju od Specnaza. Prvi put su raspoređeni u Donbasu 2014. godine u vreme kada je Rusija htela da vodi tajni rat, otupljujući međunarodne kritike prema kršenje ukrajinskog suvereniteta i skrivanje ruskih žrtava od ruske javnosti“, kaže on i dodaje:
„Jedna ukrajinska procena je da možda trećina plaćenika nije govorila ruski, što bi značilo da će se manje vreća za leševe vratiti u Rusiju. Slično u Siriji, iako je glavna ruska intervencija 2015. bila preko vazdušnih snaga, Vagnerovi plaćenici su ubačeni na kopnene ofanzive Sirije, Irana i Hezbolaha i da deluju kao posmatrači i mete za ruske vazdušne udare i artiljerijsku vatru pomorskih snaga sa sirijske obale“.
Parmeter kaže da je drugi glavni faktor koji razlikuje Vagnera i Specnaza to što Prigožin želi da Vagner bude preduzeće za zaradu novca, koje obavlja „prljav posao za neugodne režime kao što su oni u Siriji, Libiji i raznim podsaharskim afričkim zemljama“.
On kaže da Vagner grupa ima svoj objekat za obuku u blizini Krasnodara, ali njeni operativci nisu tako dobro obučeni kao Specnaz.
„Izveštaji da Prigožin regrutuje iz zatvora ukazuju na nižu bazu talenata nego što bi bilo prihvatljivo za ulazak u Specnaz. Debakl koji je pretrpela grupa Vagner u blizini Deir al-Zora 7–8 februara 2018. godine, kada su se susrele sa anti-Asadovim snagama koje su obučavale SAD, ukazuje da one nisu ni približno na zadovoljavajućem nivou borbe“.
Parmeter kaže da nedavni izveštaji o borbama oko Bahmuta ukazuju na to da su Vagnerovi plaćenici bili „bolji od topovskog mesa, ali verovatno ne mnogo bolji“.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
„Napori ruske propagande da podstakne mistiku oko Vagnera jasno su usmereni na podsticanje regrutovanja u vojsku. Uspeh u povećanju broja dobrovoljaca za Vagnera smanjio bi potrebu Putinove administracije za prinudnom mobilizacijom, koja je očigledno nepopularna kod Rusa“.
Parmeter, ipak, smatra da se loš učinak ruskih snaga ne može pripisati nijednom konkretnom faktoru.
„Nizak moral je očigledno bio deo toga, a utiče i na obične ruske vojnike, kao i na Vagnerove operativce. Loše planiranje, i verovatno preveliko samopouzdanje ruskih vojnih stratega u ranim fazama rata, takođe bi bili važni faktori. Ruski problem u Ukrajini se mnogo više odnosio na loše osmišljenu prirodu same operacije“.
BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare