Predsednik Bugarske Rumen Radev slovi za jednog od najvećih saveznika svog ruskog kolege Vladimira Putina na Balkanu. Svojim izjava neretko je provocirao NATO i otvoreno propagirao rusku agendu. Ipak, na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, na svojoj teritoriji - u Sofiji ostao je nem, a mnogi bi rekli i postiđen.
Naime, Zelenski iskoristio je sastanak da bi Radevu zamerio što se protivi dodatnom naoružavanju ukrajinskih snaga.
Ovakva opaska zaprepastila je Radeva, ali ispostavilo se da je ona bila samo početak.
Sastanak s Radevim, koji je, više naklonjen Rusiji, prošao je gore od očekivanog, a dve delegacije su sedele jedna nasuprot drugoj, svaka sa svoje strane dugačkog stola. Ukrajinska delegacija sedela je „kamenih lica“, povremeno praveći grimase i hvatajući beleške. Radev je pokušao da objasni svoj stav da „nema vojnog rešenja“ i da „sve više i više oružja neće rešiti“ problem. Zatim ga je Zelenski „sasekao“.
„Ne daj Bože da te zadesi neka tragedija i da si ti na mom mestu. A ako ljudi sa zajedničkim vrednostima ne bi pomogli, šta biste učinili? Rekli biste – Putine, molim te, zgrabi bugarsku teritoriju“, upitao je Zelenski, navodeći da Radev sigurno ne bi dopustio kompromis sa nezavisnošću Bugarske.
Zbunjeni Radev je neprekidno gledao u papire sa beleškama.
Ali, Zelenski se tu nije zaustavio. Kritikovao je Radeva i zbog toga što je invaziju Rusije na Ukrajinu uglavnom opisivao kao „sukob“, a ne kao rat.
Zatim je odbacio sugestije Radeva o diplomatskom rešenju, naglasivši da je Kremlj pokrenuo „rat uništenja protiv Ukrajinaca, a ne protiv drugih zemalja“.
A onda je situacija eskalirala. Bugarski predsednik, koga je zbunila zamerka Zelenskog, zamolio je kamere koje su snimale sastanak da napuste prostoriju u predsedničkoj palati.
Mnogi sada očekuju reakciju ruskog predsednika, obzirom da Radev, bivši pilot MiG-29 i bivši šef vazduhoplovstva, neretko javno ističe da je priklonjen Rusiji – i to ne samo pre početka rata u Ukrajini, već i tokom trajanja istog.
Njihov dobar odnos zasniva se na dugogodišnjoj saradnji bugarskog predsednika i Moskve.
Radev je postao predsednik Bugarske 2016. godine nakon pobede na izborima na koje su ga kandidovali Socijalisti – naslednici bivše Bugarske komunističke stranke povezane sa Moskvom. Drugi mandat je osvojio u novembru 2021. godine kada je njegovu kandidaturu podržao PP Kirila Petkova protiv kog se kasnije okrenuo njegove zbog glasne podrške Ukrajini.
Tokom kampanje 2016. godine. godine, Radev se zalagao za ukidanje sankcija koje su Rusiji uvedene zbog aneksije Krima 2014. godine, ali to nije jedini put da se “okliznuo” na Krimu. U jednoj od predizbornih debata 2021. godine rekao je da Bugarska mora da održava pragmatične veze sa Moskvom i da ne treba da je posmatra kao neprijatelja, ne samo zbog bliskih istorijskih i kulturnih veza. Tada je i Krim je nazvao “ruskim” dodajući: „Šta drugo može biti?“. Zbog ove izjave oštro je reagovala i američka ambasada u Sofiji.
Radev je kasnije rekao da je ruska aneksija Krima predstavljala kršenje međunarodnog prava, ali njegovi protivnici su taj komentar videli kao manifestaciju njegovih proruskih stavova.
Pročitajte još:
Ruska invazija na Ukrajinu nije previše promenila stav Radeva, ali je sada taj stav dosta blaži, često suptilniji i maskiran iza dvosmislene retorike. U oktobru prošle godine, kada je devet istočnoevropskih zemalja podržalo nastojanja Ukrajine da postane deo NATO-a, Radev nije potpisao zajedničku izjavu.
Posle nekoliko meseci žestokih debata, bugarski parlament je u novembru prošle godine konačno glasao za slanje oružja Kijevu, što je razbesnelo Radeva.
Ipak, pred Zelenskim nije pokazao ni najmanje zrno tog besa.
