Ako su izbori u Crnoj Gori doneli promenu nakon više od 30 godina vladavine jednog čoveka, parlamentarni izbori u nama susednoj Bugarskoj nisu napravili veliku razliku u odnosu na sve prethodne izborne cikluse - a tokom poslednje dve godine bilo ih je ukupno pet. Vlada je i dalje “na dugačkom štapu”, ali to je možda dobra vest za Moskvu jer jednu od ključih uloga u ovoj državi i dalje igra Rumen Radev - čovek koji istovremeno radi za Kremlj, ali ne iz iskrenih ubeđenja, već - interesa.
Od početka 2021. godine Bugari su na birališta izlazili ukupno pet puta – u aprilu, julu i novembru 2021, zatim u oktobru 2022. i na kraju u nedelju 02.04.2023. godine.
Sudeći po izlaznosti na poslednjim vanrednim izborima, čini se da su im redovni izlasci na vanredne izbore dosadili. Ili su izgubili nadu. Tek 41 odsto građana te zemlje upisanih u birački spisak izašlo je da glasa, što je najmanja izlaznost od kraja 80-ih godina.
Od tog broja 26,5 odsto dalo je podršku partiji GERB i Bojku Borisovu. Njegovi konkurenti osvojili su tek nekoliko procenata manje – koalicija stranaka “Nastavljamo promene” (PP) Kirila Petkova i Demokratska Bugarska Hrista Ivanova osvojila je 24,9 odsto glasova. Nacionalistička proruska, anti-NATO i anti-EU partija Preporod zauzela je treće mesto sa 14,4 odsto, što je povećanje podrške u odnosu na prethodne izbore u oktobru prošle godine. Slede Pokret za prava i slobodu sa 13,39 odsto, BSP za Bugarsku sa 8,97 i na kraju Ima takvog naroda (TISP) sa 4,13 odsto.
Velika koalicija GERB-a i PP-a ne deluje kao realan scenario. Iz PP-a već su rekli da neće podržati vladu GERB-a, ali da su spremi da razgovaraju sa ostalima. GERB se za sada ne oglašava, ali teško da bi oni to želeli jer je Borisov, koji je vladao Bugarskom od 2009. do 2021. godine, bio na kratko uhapšen tokom premijerskog mandata Kirila Petkova.
Nova većina je na dugačkom štapu, a stručnjaci uglavnom smatraju da su male šanse da nova većina (ukoliko je bude) zaista bude funkcionalna i dugotrajna. Prognoze se kreću od mučnih i dugih pregovora do novog, šestog izlaska na birališta. Ovaj poslednji scenario bio bi i najgori po najsiromašniju zemlju EU, jer bi joj to umanjilo šanse da uđe u evrozonu, ali i da dobije novac iz EU fondova namenjen za oporavak ekonomija od kovida.
Politički haos koji vlada u Bugarskoj u prvi plan stavio je čoveka čija je funkcija uglavnom cermonijalna – predsednika Rumena Radeva koji sada igra veliku ulogu u imenovanju privremenih administracija i ima uticaja na spoljnu politiku zemlje.
Radev, bivši pilot MiG-29 i bivši šef vazduhoplovstva, umeo je da razbesni zapad i NATO (čija je Bugarska članica) svojim izjavama o Rusiji. I to ne samo pre početka rata u Ukrajini, već i tokom trajanja istog.
Radev je postao predsednik Bugarske 2016. godine nakon pobede na izborima na koje su ga kandidovali Socijalisti – naslednici bivše Bugarske komunističke stranke povezane sa Moskvom. Drugi mandat je osvojio u novembru 2021. godine kada je njegovu kandidaturu podržao PP Kirila Petkova protiv kog se kasnije okrenuo njegove zbog glasne podrške Ukrajini.
Sa druge strane, odnos Radeva i Borisova teško da bi se mogao nazvati prijateljskim. Radev je često i glasno kritikovao Borisova zbog korupcije, ekonomske stagnacije i neretko je ulagao veto na zakone koje je parlamentu predlagao GERB, dok je Borisov optuživao Radeva da blokira parlament.
PROČITAJTE JOŠ:
Tokom kampanje 2016. godine. godine, Radev se zalagao za ukidanje sankcija koje su Rusiji uvedene zbog aneksije Krima 2014. godine, ali to nije jedini put da se “okliznuo” na Krimu. U jednoj od predizbornih debata 2021. godine rekao je da Bugarska mora da održava pragmatične veze sa Moskvom i da ne treba da je posmatra kao neprijatelja, ne samo zbog bliskih istorijskih i kulturnih veza. Tada je i Krim je nazvao “ruskim” dodajući: „Šta drugo može biti?“. Zbog ove izjave oštro je reagovala i američka ambasada u Sofiji.
Radev je kasnije rekao da je ruska aneksija Krima predstavljala kršenje međunarodnog prava, ali njegovi protivnici su taj komentar videli kao manifestaciju njegovih proruskih stavova.
Ruska invazija na Ukrajinu nije previše promenila stav Radeva, ali je sada taj stav dosta blaži, često suptilniji i maskiran iza dvosmislene retorike. U oktobru prošle godine, kada je devet istočnoevropskih zemalja podržalo nastojanja Ukrajine da postane deo NATO-a, Radev nije potpisao zajedničku izjavu rekavši: “Nisam namerno potpisao, jer bi to u ovom trenutku značilo rat između NATO-a i Rusije”.
Posle nekoliko meseci žestokih debata, bugarski parlament je u novembru prošle godine konačno glasao za slanje oružja Kijevu, što je razbesnelo Radeva. Krajem marta ove godine rekao je da Bugarska neće slati oružje Ukrajini do izbora koji su održani u nedelju, ali da će Sofija podržati diplomatske napore za mir.
Pitanje naoružavanja Ukrajine uzrok je dubokih podela i debata u bugarskom društvu. Oni bliski Radevu ponavljaju mantru da bi slanje oružja produbilo rat, drugi poput bivšeg konzervativnog premijera Ivana Kostova kritikuju ga kao „agenta ruskog uticaja“.
„On odbija da bude predsednik cele zemlje“, rekao je Kostov dodavši da se Radev ponaša kao predsednik levice i (proruske) krajnje desnice.
Dimitar Bečev, gostujući saradnik u Karnegi Evropa, ponudio je nijansiranu interpretaciju političke igre predsednika Bugarske. Bečev vidi stavove Radeva kao populističku retoriku koja ima za cilj da se dopadne proruskim biračima u Bugarskoj. Njih ima mnogo, obzirom da je Bugarska zemlja EU sa najjačim istorijskim vezama sa Rusijom. Bečev ukazuje da je Radev na međunarodnom planu manje tvrdoglavo proruski orijentisan nego što njegovi kritičari tvrde.
„Na kraju krajeva, Bugarska nije prestala da izvozi oružje u Ukrajinu čak ni nakon što je vlast preuzeo privremeni kabinet“, rekao je Bečev, misleći na vladu koju je imenovao Radev nakon kraha kratkotrajne vlade na čelu sa prozapadnim Petkovim.
Daniel Smilov iz Centra za liberalne strategije u Sofiji slaže se sa ovim stavom.
„Glavni problem u politici Radeva je to što ona rasplamsava proputinove simpatije u široj javnosti pošto to glasači čuju od predsednika zemlje. Bugarska će i dalje slati oružje uprkos Radevu”, rekao je.
Bečev za “Politiko” kaže da su protekle godine političkih preokreta omogućile Radevu da ostvari neočekivano čvrstu vlast i da se uzdigne kao lice spoljne politike Bugarske.
Politički analitičari predviđaju da Radev zapravo koristi proruski narativ zbog sopstvene popularnosti, ali da zapravo nema nikakvu realnu bliskost sa zvaničkom Moskvom.
U slučaju da njegova pozicija bude ugrožena, upozoravaju analitičari, Radev će se bez problema odreći Moskve i Putina.
BONUS VIDEO: Teorija zavere o Putinu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar