Institut za proučavanje rata (ISW) izvestio je o, kako se navodi, dramatičnim promenama u ruskom informacionom prostoru nakon poraza u Limanu i regionu Harkova te, kako se navodi, neuspeha "delimične mobilizacije". Naime, ukrajinske snage nastavile su da napreduju kod Limana u regionu Donjecka i probile ruske obrambene položaje u severoistočnom regionu Harkova.
Porazi u regionu Harkov i Limanu, u kombinaciji s neuspehom Kremlja da učinkovito sprovede delimičnu mobilizaciju, iz temelja su promenili ruski informacioni prostor. Mediji koje sponzoriše Kremlj i ruski vojni blogeri, uticajna zajednica na Telegramu koju čine ruski ratni dopisnici, bivši zvaničnici i nacionalisti, jadaju se zbog gubitka Limana i istovremeno kritikuju birokratske propuste u vezi delimične mobilizacije.
Izvori iz Kremlja i vojni blogeri pripisuju poraz u Limanu i regionu Harkov neuspesima ruske vojske da pravilno snabdeva i ojača ruske snage u severnom Donbasu i ukazuju na nedostatak transparentnosti u pogledu napretka rata. Neki uticajni učesnici u televizijskim šou programima čak su kritikovali odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da pripoji četiri ukrajinske oblasti pre osiguranja njihovih administrativnih granica ili linija fronta, izražavajući sumnju u sposobnost Rusije da ikada okupira celokupna ta područja, prenosi Jutarnji list.
Propagandisti Kremlja više ne skrivaju svoje razočarenje sprovođenjem tzv. delimične mobilizacije, često ističući nezakonitu mobilizaciju dela osoba i ukazujući na probleme poput alkoholizma među novomobilisanim snagama. Deo njih izrazio je zabrinutost da mobilizacija neće stvoriti snagu potrebnu za ponovno preuzimanje inicijative na bojnom polju, s obzirom na loš vojni kvalitet ruskih rezervista.
Ruski informacioni prostor tako je znatno odstupio od narativa koje preferiraju Kremlj i rusko Ministarstvo odbrane, a prema kojem su stvari uopšteno pod kontrolom. Trenutne kritike propagandista o operativnim vojnim detaljima počinju da nalikuju diskursu vojnih blogera tokom prošle nedelje. Narativ u Kremlju bio je usredotočen na izjave o napretku i izbegao detaljne rasprave o trenutnim vojnim operacijama. U Kremlju, naime, nikada nisu otvoreno priznali neuspehe u ratu kada su u pitanju gubici u regionu Harkova, što su događaji koji su i podstakli delimičnu mobilizaciju rezervista.
Rusko ministarstvo odbrane, s druge strane, preuveličava rezultate ruske vojne kampanje u Ukrajini nejasnim optimističnim izjavama, ali izostavljaju specifične detalje i detalje koji bi potvrdili napredovanja ruskih snaga. Poraz u Limanu je izazvao još veću konfuziju i negativno izveštavanje u informacionom prostoru nego rusko povlačenje iz Kijeva, sa Zmijskog ostrva, pa i Harkova nakon poraza u Limanu, Rusi strahuju da će biti dodatno mobilisani.
Levada centar, nezavisna agencija koja se bavi ispitivanjem javnog mnijenja, navodi da više od polovine ispitanika strahuje da bi rat u Ukrajini mogao dovesti do opšte mobilizacije, dok većina ispitanika nije izrazila takvu zabrinutost u februaru. Građani takođe smatraju da Kremlj sprovodi mobilizaciju na nezakonit način.
Snažne kritike vojnih i mobilizacijskih poteza na televizijskim kanalima, pogotovo nakon poraza u Limana, vrlo su neuobičajene za propagandne emisije pod kontrolom Kremlja, a po prvi put u domove Rusa putem službenih državnih kanala stižu kritike ratnih učinaka u tonu vojnih blogera.
Čečenski lider Ramzan Kadirov i šef zloglasne grupe Vagner Jevgenij Prigožin, dodatno su naštetili narativu Kremlja nakon gubitka Limana. Kadirov je u subotu optužio rusko vojno zapovjedništvo da nije dovoljno brzo odgovorilo na pogoršanje situacije oko Limana te izjavio da Rusija mora zauzeti četiri anektirane oblasti svim raspoloživim sredstvima, uključujući i nuklearno oružje manje snage. Prigožin se pridružio ovim kritikama, no usresređenost Zapada na Kadirovu nuklearnu pretnju stavila je punu važnost ovih izjava u drugi plan.
Kadirov i Prigožin su, naime, uticajni članovi odabrane male grupe tzv. silovika, osoba velike moći iz Putinova najbližeg kruga ili sa direktnim pristupom njemu. No, Kadirov pritom ima istoriju neodgovornih izjava i hvalisanja koje često ne oblikuju narative u Rusiji, a ni Prigožin inače nije dominantan autoritet u javnosti. No, njihove subotnje izjave imale su dubok uticaj na ruski informacioni prostor – dok su mediji uglavnom izražavali velike nade da će novomobilisani muškarci i raspoređena pojačanja držati liniju ili izvesti kontanapade u bliskoj budućnosti, njih dvojica su zajedno razbili te narative.
Kako navodi ISW, izjave Kadirova i Prigožina su, verovatno nenamerno, naštetile Putinovom autoritetu, pri čemu je Kadirov posebno ‘na zub‘ uzeo zapovednika središnjeg vojnog okruga, general-pukovnika Aleksandra Lapina, pa je optužio načelnika Glavnog štaba vojske generala Valerija Gerasimova da je prikrivao Lapinove neuspehe u Limanu. Putin je javno izneo svoje poverenje u Lapina kada je rusko ministarstvo odbrane objavilo Lapinovu pobedu kod Lisičanska 24. juna.
Zapadni vojni zvaničnici tvrde da je Putin donosio operativne vojne odluke u Ukrajini i delimično upravljao vojnim zapovedništvom, pa je stoga odgovoran i za Liman. Kadirovljev direktan napad na Lapina je tako i direktan napad na Putina.
Putin verovatno prepoznaje opasan put kojim su krenuli Kadirov i Prigožin, što je dovelo do odbijanja glasova pod kontrolom Kremlja i vojnih blogera protiv direktnih kritika vojnih zapovednika. Državni televizijski kanali okarakterisali su Kadirovljeve izjave protiv Lapina kao prilično „oštre“, dok su vojni blogeri tvrdili da je rusko Ministarstvo odbrane odgovornije za poraz, tvrdeći da Lapin nije zapovedao jedinicama kod Limana.
Putin ranije nije cenzurisao uticajne nacionalističke vojne blogere, Kadirova, ratne dopisnike i bivše zvaničnike, verovatno zato što ih je smatrao glasovima koji se zalažu za njegove politike kojima će Rusi koji ga podržavaju verovatnije verovati. Putin k tome verovatno pokušava zadržati vojne blogere na svojoj strani i iskoristiti ih za nalaženje novih žrtvenih jaraca za svoje neuspehe u Ukrajini.
Vojni blogeri imaju reputaciju kod svoje publike da su precizniji izvor od ministarstva odbrane jer izveštavaju u o neuspesima i greškama, dok istovremeno zastupaju proratne i domoljubne stavove. Putin pritom najverovatnije želi zadržati naklonost publike do koje ti nacionalistički akteri dolaze dok propagiraju njegovu verziju rata.
Međutim, vojni blogeri bi mogli početi da potkopavaju Putinove narative usled ratnih neuspeha u Ukrajini, pogotovo sada kada su se njihovi stavovi proširili na službene medije pod kontrolom Kremlja.
PROČITAJTE JOŠ:
Oni takođe podstiču nemoguća očekivanja i postavljaju zahteve koje ruski predsednik i vlada nikako ne mogu ispuniti, insistirajući na tome da Putin okupira celu Ukrajinu, iako su ruske snage sposobne ostvariti samo postupne teritorijalne dobitke oko Bahmuta i Avdivke. Vojni blogeri izvršavaju pritisak i na centre za regrutaciju i ministarstvo odbrane te traže rešenje generacijskih birokratskih problema koji se odnose i na delimičnu mobilizaciju te povećavaju domaće probleme s kojima će se Putin suočavati u nadolazećim mesecima, koliko god mu se sada činilo da mu pomažu u teškim vremenima.
Putin kao da doživljava varijantu problema s kojima se susreo Mihail Gorbačov, a koji su proizašli iz njegove politike ‘glasnosti‘ (otvorenost). Gorbačov je delimično otvorio sovjetski informacioni prostor sredinom 80-ih u nadi da će mu građani pružiti uvid u uzroke birokratskih disfunkcija unutar koje nije mogao identifikovati sa vrha. No, građani su umesto toga počeli napadati sovjetski sistem. Reforme (‘perestrojka‘) koje je pokrenuo nakon proglašenja ‘glasnosti‘ završile su uništenjem, a nje jačanjem Sovjetskog Saveza.
Putin je, procenjuju u ISW-u, posve svestan ovog obrasca i nema nameru da to ponovi. On, takođe, nikada nije uspostavio sovjetski stepen kontrole nad informacionim prostorom, iako ga je postojano sužavao samo na nivoe i platforme koje toleriše. Dao je do znanja vojnim blogerima da se moraju pridržavati narativa koje je odobrio Kremlj, dok je Telegram, platformu na kojoj se prezentuju držao otvorenim za glavno biračko telo na koje se oslanja. No, pitanje je, zaključuju u ISW-u, koliko će Putin tolerisati, kao i šta će se dogoditi ako i kada pokuša da uguši kritike vlastitih odluka, koje već kruže širom Rusije.
BONUS VIDEO: Masovna grobnica u Izjumu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar