Brazilski predsednik Lula da Silva napravio je pravu pometnju izjavom da ruski predsednik Vladimir Putin može neometano da prisustvuje narednom samitu G20 u Rio de Žaneiru, bez straha da će biti uhapšen jer je Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS) za njim izdao poternicu. Iako se ubrzo zatim "ispravio" rekavši da će o tome ipak odlučivati brazilsko tužilaštvo, da Silva je svojom izjavom unizio odluku MKS-a koji je u martu ove godine izdao nalog za hapšenje Putina, prema kom su sve države potpisnice Rimskog statuta - među kojima je i Brazil, obavezne da ga uhapse po stupanju na njihovu teritoriju. Ovaj događaj je ponovo pokrenuo priču o tome gde sve ruski predsednik može da ode. Zanimljivo je da Putin ne može doći u Srbiju, ali može u Sjedinjene Države, koje nisu potpisnice Rimskog statuta.
Naime, sve je počelo tako što je da Silva izjavio da Putin može da prisustvuje narednom samitu G20 u Rio de Žaneiru, a da ne strahuje da će biti uhapšen.
„Ako sam ja predsednik Brazila, i ako on dođe u Brazil, nema razloga da bude uhapšen“, rekao je da Silva i dodao da je Putin biti dobro došao na samit G20 u novembru 2024. godine.
Isprva je, i nakon što su ga šokirani novinari podsetili da je njegova zemlja potpisnik statuta MKS-a, ostao pri svojoj izjavi.
„Ne, neće biti uhapšen“, naglasio je.
Zatim je, nekoliko sati kasnije, promenio mišljenje. Naime, brazilski predsednik je „preinačio svoju izjavu“ i rekao da o tome ipak odlučuje pravosuđe, a ne njegova vlada i dodao da će razmotriti članstvo Brazila u Međunarodnom krivičnom sudu.
„Ako Putin odluči da se pridruži (samitu sledeće godine), pravosuđe odlučuje (o eventualnom hapšenju), a ne moja vlada”, rekao je Lula da Silva na konferenciji za novinare i dodao da želi da zna zašto SAD, Indija i Kina nisu potpisale ugovor o Međunarodnom krivičnom sudu i zašto ga je Brazil potpisao.
Podsetimo, sredinom marta sud u Hagu je objavio poternicu u kojoj navodi da je ruski predsedik odgovoran za ratne zločine u Ukrajine, a svoje tvrdnje je usredsredio na nezakonitu deportaciju dece iz okupirane Ukrajine u Rusiju.
Po ovom nalogu moraju postupiti sve države koje su potpisale sporazum kojim je uspostavljen sud, poznat kao Rimski statut.
Iako Rusija nije jedna od država potpisnica, prema podacima sajta Međunarodnog krivičnog suda u Hagu čak 123 države to jesu.
Među njima su 33 afričke, 19 azijsko-pacifičkih, 18 istočno-evropskih i 28 latinsko-američkih i karipskih, kao i 25 zapadnoevropskih i drugih država. Na spisku se nalazi i Srbija.
Pored naše države, potpisnice sporazuma su i: Albanija, Andora, Antigva i Barbuda, Argentina, Australija, Austrija, Avganistan, Bangladeš, Barbados, Belgija, Belize, Benin, Bolivija, BiH, Bocvana, Brazil, Bugarska, Burkina Faso, Kabo Verde, Kambodža, Kanada, Centralnoafrička Republika, Čad, Čile, Kolumbija, Komorska ostrva, Kongo, Kukova ostrva, Kostarika, Obala Slonovače, Hrvatska, Kipar, Češka, Kongo, Danska, Džibuti, Dominika, Dominikanska Republika, Ekvador, El Salvador, Estonija, Fidži, Finska, Francuska, Gabon, Gambija, Gruzija, Nemačka, Gana, Grčka, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Gvajana, Honduras, Mađarska, Island, Republika Irska, Italija, Japan, Jordan, Kenija, Kiribati, Letonija, Litvanija, Lesoto, Luksemburg, Liberija, Lihtenštajn, Madagaskar, Malta, Mongolija, Malavi, Maršalska ostrva, Crna Gora, Maldivi, Maurucijus, Mali, Meksiko, Namibija, Nauru, Niger, Nigerija, Holandija, Severna Makedonija, Novi Zeland, Norveška, Panama,Paragvaj, Peru, Poljska, Portugal, Južna Koreja, Moldavija, Rumunija, Sveti Kits i Nivis, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Samoa, San Marino, Senegal, Sejšeli, Sijera Leone, Slovačka, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Plaestina, Surinam, Švedska, Švajcarska, Tadžikistan, Istočni Timor, Trinidad i Tobago, Tulis, Uganda, Velika Britanija, Tanzanija, Urugvaj, Vanuatu, Venecuela i Zambija.
Pročitajte još:
Ukoliko bi Putin otputovao u bilo koju od navedenih zemalja, istog trenutka bi bio uhapšen.
Ruski predsednik je na poternici jer su ove institucije ocenile da postoje „razumni razlozi da se veruje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece ”.
Sudije su razmatrale izdavanje tajnih naloga, ali su odlučile da bi njihovo javno objavljivanje moglo „doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina”.
Inače, ono što je mnogima nepojmljivo jeste to što se na listi potpisnica ne nalaze Sjedinjene Države, što znači da Putin na primer može u teoriji da prošeta po Njujorku ili Čikagu.
BONUS VIDEO Napad na Černigov
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar