Putin hladi šampanjac, a Rusija gori: Pogledajte neviđene scene, biračke kutije gore, bukti "rat" sa diverzantima

Zapadni zvaničnici i protivnici režima ponovo su optužili moskovske zvaničnike da su predsedničke izbore u zemlji preokrenuli u Putinovu korist uoči otvaranja biračkih mesta u petak. Nekoliko Putinovih izazivača vodilo je kampanje iza rešetaka ili im je onemogućeno da se uopšte kandiduju na predsedničkim izborima. Ako stvari budu išle po planu za Putina, zbog zakona koji je potpisao 2021. godine, lider Kremlja bi mogao da ostane na vlasti do 2036. godine.

Bunt Rusa

Ipak, pojedini Rusi iskoristili su izlazak na birališta da iskažu svoj bunt, ali se sve završilo privođenjem. Hapšenja su izvršena na nekoliko biračkih mesta, nakon što su demonstranti sipali boju u glasačke kutije u Moskvi, na Krimu i u regionu Karačajevo-Čerkesija, javljaju ruski mediji. Jedan od takvih primera je snimila kamera, a snimak je podeljen na društvenim mrežama. Na snimku se vidi kako žena sipa tamnu boju u glasačku kutiju na neutvrđenom biračkom mestu, a policajci je skoro odmah privode.

List Fontanka javio je da je privedena 21-godišnja žena, optužena da je bacila molotovljev koktel na biračko mesto u Moskovskom okrugu. Incidenti su uključivali sipanje zelene boje u glasačke kutije, paljenje kutija i paljenje vatrometa na biračkim mestima, javili su državni mediji.

Ukrajinski zvaničnici su takođe tvrdili da su u petak hakovali ruske sisteme za onlajn glasanje. Portparol kijevske vojne obaveštajne agencije rekao je za Kijev Independent da ta agencija pokušava da poremeti onlajn izborne sisteme, dodajući: „Tamo ionako nema izbora, ni demokratije“.

Sabotaže diverzanata

Prekogranični napadi su takođe prijavljeni duž granice Rusije sa Ukrajinom, gde su prokijevske ruske diverzantske grupe tvrdile da su ranije ove nedelje preuzele kontrolu nad selom u regionu Kursk. Putin je na sastanku Saveta bezbednosti Rusije rekao da se zapadni regioni njegove zemlje suočavaju sa ponovljenim granatiranjem i da oko 2.500 naoružanih ukrajinskih „proksija“ izvodi napade.

„Ovi neprijateljski udari neće ostati nekažnjeni“, dodao je lider Kremlja. Kada su počeli izborni dani, diverzanti su ponovo saopštili da granatiraju teritoriju Rusije, naročito Belgorod, kao i da će izvršiti novi upad.

Predsednica ruske izborne komisije Ela Pamfilova se izjasnila protiv protesta i oštećenja biračkih kutija, rekavši ruskim medijima da je za takve radnje predviđena kazna do pet godina zatvora.

Ona je diverzante opisala kao "ološe" i rekla da su neki od privedenih zbog uništavanja kutija sa bojom priznali da su to uradili zbog novca. Pamdilova tvrdi da je jednoj od pritvorenih obećano 100.000 rubalja (1.080 dolara).

Ruski zvaničnici na okupiranim teritorijama Ukrajine rekli su da je eksplozivna naprava detonirana u kanti za smeće ispred biračkog mesta u Skadovsku, malom lučkom gradu u Hersonskoj oblasti. U napadu nije bilo povređenih.

Odluku Moskve da održi izbore na ukrajinskoj teritoriji koja je nezakonito pripojena 2022. godine osudili su zvaničnici Kijeva, koji su pozvali svoje saveznike „da odlučno osude nameru Rusije da održi predsedničke izbore na okupiranim ukrajinskim teritorijama i da uvede sankcije onima koji su uključeni u njihovu organizaciju i sprovesti".

Podne protiv Putina

Takođe, "podne protiv Putina" je mirna protestna akcija u kojoj će ruski građani koji ne podržavaju režim masovno doći na biračka mesta poslednjeg dana izbora, 17. marta u 12 časova. Poziv na ovu akciju bila je poslednja politička izjava Alekseja Navaljnog pre smrti u zatvoru, zbog čega je okarakterisan i kao politički testament Navaljnog.

Akcija se sastoji u tome da će ruski građani koji ne podržavaju politiku Vladimira Putina masovno dolaziti na biračka mesta poslednjeg dana predsedničkih izbora 17. marta u 12 časova. Od onih koji dođu na biračka mesta se traži da ili glasaju protiv Putina ili da pokvare glasački listić.

Prevremeno glasanje organizovano je od 26. februara do 14. marta, kako bi se određenim stanovnicima u udaljenim oblastima u 37 regiona Rusije, kao i u regionima Ukrajine koje je Rusija anektirala, omogućilo da glasaju.

Pored Vladimira Putina, izborna komisija potvrdila je učešče još tri kandidata. Glavni Putinovi protivnici i kritičari – Boris Nadeždin i Jekaterina Duncova, ranije su diskvalifikovani.

Prihvaćene su kandidature Nikolaja Karitonova, Leonida Slutskog i Vladislava Davankova.

BONUS VIDEO Global fokus: Ko je bio Putin, a ko je sada?