Podne protiv Putina: Ovako će besni Rusi usred izbora pokazati predsedniku šta misle o njemu, "testament" Navaljnog proganja "cara"

Ovo će biti osmi predsednički izbori u zemlji, ali prvi koji traju čak tri dana.

Trodnevno glasanje

Prevremeno glasanje organizovano je od 26. februara do 14. marta, kako bi se određenim stanovnicima u udaljenim oblastima u 37 regiona Rusije, kao i u regionima Ukrajine koje je Rusija anektirala, omogućilo da glasaju.

U anektiranim oblastima, tačnije Donjecku, Lugansku, Zaporožju, Hersonu i na Krimu pokrenuta je kampanja pod nazivom "InformUIK", kako bi se podstaklo učešće na izborima, a njeni predstavnici su išli od vrata do vrata u pratnji naoružanih ljudi kako bi sastavili biračke spiskove i prikupili glasačke listiće iz domova.

Jedan stanovnik Hersonske oblasti opisao je izbore u svojoj oblasti kao „komičnu emisiju”, napominjući da su domaćinstva posećivala „dvoje ljudi – jedan drži spisak birača, a drugi glasačku kutiju, a tu je i vojnik sa mitraljezom".

Kako se glasa u više vremenskih zona, nemoguće je procenti kada će rezultati biti objavljeni, ali je nedelja poslednji izborni tad. Prve projekcije rezultata očekuju se u nedelju uveče.

Ko su kandidati

Pored Vladimira Putina, izborna komisija potvrdila je učešče još tri kandidata. Glavni Putinovi protivnici i kritičari - Boris Nadeždin i Jekaterina Duncova, ranije su diskvalifikovani.

Prihvaćene su kandidature Nikolaja Karitonova, Leonida Slutskog i Vladislava Davankova.

Kao član Komunističke partije, Karitonov još 2004. godine učestvovao na predsedničkim izborima. Tada su pojedini analitičari smatrali da je slab kandidat, a sami građani su uglavnom bili ravnodušni ili nisu bili svesni njegove kandidature. Uprkos tome što se protivi Putinovoj politici, Karitonov se ne protivi ruskoj invaziji na Ukrajinu, pa je zbog tog stava i sam stavljen na listu sankcija Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država.

Davankov je zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije od 2021. godine i lider Nove narodne partije. Nezavisni ruski list "Novaja gazeta" naveo je da politička obećanja Davankova izgleda potvrđuju njegov status "najliberalnijeg kandidata na izborima", iako je on ranije izrazio podršku ratu u Ukrajini.

Davankov vodi kampanju za ekonomsku decentralizaciju i modernizaciju, kao i povećanje budžeta za obrazovanje i zdravstvo.

Slutski je član Liberalno-demokratske partije, koju je osnovao Vladimir Žirinovski. Preuzeo je partiju nakon iznenadne smrti Žirinovskog 2022. Dan nakon referenduma o statusu Krima, 17. marta 2014, Slutski je postao jedna od prvih sedam osoba koje je tadašnji predsednik Amerike Barak Obama sankcionisao. Zbog krize na Krimu stavljen je i na liste Kanade i EU.

Akcija pristalica opozicije

Kako je praktično već jasno da će Putin osvojiti još jedan mandat, jer je izborna komisija odobrila kandidature isključivo "kontrolisanih protivkandidata", aktivisti su osmislili način da ipak iskažu svoj bunt.

Autor akcije „Podne protiv Putina” je političar Maksim Reznik. U januaru 2024, preminuli opozicionar Aleksej Navaljni je pozvao Ruse da učestvuju u ovom događaju.

Akcija se sastoji u tome da će ruski građani koji ne podržavaju politiku Vladimira Putina masovno dolaziti na biračka mesta poslednjeg dana predsedničkih izbora 17. marta u 12 časova. Od onih koji dođu na biračka mesta se traži da ili glasaju protiv Putina ili da pokvare glasački listić.

U Fondaciji za borbu protiv korupcije u početku su ideju smatrali neadekvatnom, ali kada su izračunali i shvatili da sa brojem od 2.058 biračkih mesta samo u jednom gradu, ako na protest istovremeno dođe najmanje pola miliona ljudi, onda je ovo ozbiljna brojka i snažna poruka Putinu.

Ova akcija govori o jedinstvu mesta i vremena protesta protiv Putina.

Aleksej Navaljni je tu akciju opisao kao siguran i legalan način da nezadovoljni građanin izrazi svoj protest. Navaljni je takođe govorio o bezbednosti učesnika, pošto je u ovom trenutku izlaznost već velika i ima dosta birača.

Na podršku ovoj akciji pozvala je i njegova udovica Julija Navaljna. Ona je rekla da, iako bi izbori mogli da budu „potpuna fikcija“, Rusi bi ipak mogli da iskoriste izbore protiv Putina.

„Moramo da iskoristimo dan izbora da pokažemo da postojimo i da nas ima mnogo“, rekla je ona i dodala da je na biračima da odluče šta će uraditi kada dođu na biračko mesto.

„Možete glasati za bilo kog kandidata osim za Putina ili možete poništiti svoj glasački listić. Ako ne vidite smisao glasanja, možete jednostavno otići na biračko mesto i vratiti se kući“, rekla je ona.

Navaljna je takođe ponovila svoje prethodne pozive međunarodnoj zajednici da ne prizna rezultate izbora.