Puč u Mjanmaru: Vojna hunta protiv "gospe" Aung San Su Ći

Do vojnog puča je došlo posle ubedljive pobede Nacionalne lige za demokratiju pod vođstvom Su Ći na izborima za koje vojska tvrdi da su namešteni. Aung San Su Ći je pozvala svoje pristalice da "ne prihvate" i "protestuju protiv puča". U pismu napisanom uoči zatvaranja, ona je upozorila da je puč povratak zemlje u diktaturu.Mjanmar, poznat i kao Burma, do 2011. je bio u rukama vojske sve dok demokratske reforme koje je sprovela Aung San Su Ći nisu okončalne vojnu vladavinu. Su Ći je provela gotovo 15 godina u pritvoru, od 1989. do 2010. godine i međunarodno je slavljena kao simbol demokratije. Dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine ali je njen ugled pretrpeo žestok udarac zbog tretmana Rohinga muslimanske manjine u Mjanmaru.

PučVojska Mjanmara preuzela je danas vlast nad zemljom probudivši strahove da će zemlja, koja je 50 godina trpela pod opresivnim vojnim režimima, ponovo zapasti u diktaturu posle desetak godina demokratske vladavine.Nacionalna liga za demokratiju Aung San Su Ći vladala je zemljom proteklih pet godina, nakon što su dobili većinu na izborima 2015. za koje mnogi kažu da su bili najslobodniji i najpošteniji u poslednjih četvrt veka. Jutros je NLD trebalo da počne drugi mandat posle izbora u novembru na kojima su osvojili više od 80 posto glasova uprkos kritikama zbog genocida nad Rohingama.Međutim, iza kulisa, vojska je i dalje čvrsto držala u šaci Mjanmar zahvaljujući ustavu koji joj garantuje četvrtinu mesta u parlamentu i kontrolu nad najmoćnijim ministarstvima.Odmah posle izbora, vojska je počela sa optužbama o krađi glasova i neregularnim izborima. Po hapšenju Su Ći i rukovodstva NLD-a, hunta je izdala saopštenje u kojem su ponovili svoje optužbe i tako opravdali uvođenje 12-mesečnov vanrednog stanja. Problem je, piše BBC, da nema dokaza da su izbori bili namešteni.Unija solidarnosti i partija razvoja (USDP) koja uživa podršku vojske, osvojili su izvestan procenat glasova na izborima u novembru ali ne dovoljno za pobedu. Problem je u u tome što vjska, na osnovu kontroverznog ustava iz 2008. koji je donet u vreme vojne hunte, ima kontrolu nad ministarstvima policije, odbrane i graničnih poslova - samim tim i kontrolu nad državom i očekivali su mnogo više od 25 posto podrške koju su dobili na izborima.Vojska je sada vlast predala u ruke Min Aung Hlainga. Glavni grad Naj Pi Tav i Jangon su blokirani, komunikacije u prekidu, državni mediji zatvoreni. Banke su takođe zatvorene, zbog čega su se momentalno formirali redovi ispred bankomata.

Šta sada?Eksperti ne mogu sa sigurnošću da predvide šta će se sada dogoditi."Treba imati na umu da je postojeći sistem izuzetno dobar za vojsku: ima potpunu autonomiju, značajne investicije i zaštitu od optužbi za ratne zločine", rekao je Džerald Mekarti, saradnik Azijskog istraživačkog instituta Nacionalnog univerziteta u Singapuru."Zauzimanje institucija na godinu dana izolovaće međunarodne partnere koji nisu kineskog porekla, škodidi komercijalnim interesima vojske i izazvaće otpor miliona ljudi koji su glasali za Su Ći i NLD", dodao je on."Mislim da narod Mjanmara neće ovo tako lako prihvatiti. Oni ne žele vojnu budućnost. Za njih je Su Ći brana od povratka vojske na vlast", rekao je analitiar Fil Robertson.

Ko je vođa puča u Mjanmaru, general Min Aung Hlaing?Vrhovni komandant Min Aung Hlaing (64) klonio se političkog aktivizma koji je bio široko rasprostranjen u vreme dok je studirao pravo na Univerzitetu Jangon 1972-1974.Dok su se kolege bavile demonstracijama, Min Aung Hlaing podnosio je svake godine prijave za prijem na Vojnu akademiju (DSA), uspevši u svom trećem pokušaju 1974.Prema jednom pitomcu sa njegove klase DSA, koji je 2016. godine razgovarao sa Rojtersom i koji još viđa komandanta vojske na godišnjim okupljanjima klase, Hlaing bio je prosečan pitomac, a kasnije je unapređivan samo redovnim putem, pa je bio jako iznenađen kada je Min Aung Hlaing dostigao najviše vojničke položaje.Min Aung Hlaing preuzeo je vođenje vojske 2011. godine kada je započela i tranzicija zemlje ka demokratiji. Diplomate u Jangonu su rekle agenciji da se do početka prvog mandata Su Či 2016. godine, general transformisao iz vojnika u političara i javnu ličnost.Vrhovni komandant nikada nije pokazao nijedan znak da je bio spreman da se odrekne vojnih 25 odsto mesta u parlamentu, niti da bi dozvolio bilo kakvu promenu odredbe u ustavu koja Su Ći zabranjuje da postane predsednik zemlje, navodi Rojters.Min Aung Hlaing produžio je svoj mandat na čelu vojske za još pet godina u februaru 2016. godine, što je korak koji je iznenadio posmatrače koji su očekivali da se te godine povuče tokom termina redovne smene rukovodstva.

Vojna akcija u Mjanmaru iz 2017. godine prognala je više od 730.000 muslimana Rohinga manjine u susedni Bangladeš, a američki istražitelji rekli su da je vojna operacija Mjanmara uključivala masovna ubistva, grupna silovanja i da je izvršena sa "genocidnom namerom".Kao odgovor, Sjedinjene Države uvele su sankcije Min Aung Hlaingu i još trojici vojnih lidera 2019. godine i za njih je pokrenutno nekoliko sudskih procesa u različitim međunarodnim sudovima, uključujući Međunarodni sud pravde.Takođe 2019. godine, istražitelji UN pozvali su svetske lidere da uvedu ciljane finansijske sankcije kompanijama povezanim sa vojskom, navodi agencija Rojters.

Reakcije na današnji pučSjedinjene Američke Države osudile su puč navevši da se Vašington "protivi svim pokušajima da se izmeni ishod izbora i omete demokratska tranzicija Mjanmara".Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je na momentalno oslobađanje uhapšenih i poručio da SAD "stoji iz narod Burme u njihovim težnjama ka demokratiji, slobodi, miru i razvoju. Vojska mora da prekine sa svojim akcijama momentalno".U Velikoj Britaniji, premijer Boris Džonson osudio je puč i "nezakonito hapšenje" Su Ći a slična reakcija stigla je i iz Brisela.U međuvremenu, australijska ministarka spoljnih poslova Maris Pejn pozvala je mjanmarsku vojsku "da poštuje vladavinu prava" i "momentalno oslobodi sve civilne vođe i druge koji su nezakonito uhapšeni".

Ko je Aung San Su Ći?Aung San Su Ći je ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana koji je ubijen nešto pre nego što je Burma dobila nezavisnost od Britanije 1948. godine.Posle ubistva oca, Su Ći je sa majkom Dav Kin Kji, ambasadorkom Mjanmara u Delhiju, otišla u Indiju a odatle na Oksford gde je studirala filozofiju, politiku i ekonomiju i upoznala supruga Majkla Arisa sa kojim ima dvoje dece.Vratila se u Jangon 1988. da bi se brinula o majci na samrti i inspirisana mirnim otporom Martina Lutera Kinga i Mahatme Gandija protestovala je protiv tadašnjeg diktatora, generala Ne Vina.Uhapšena je i stavljena u višegodišnji kućni pritvor. Puštena je 1995. da bi potom 2000. ponovo bila uhapšena i stavljena u kućni pritvor.Su Ći je uživala popularnost u Mjanmaru uprkos 154-godišnjem kućnom pritvoru. Puštena je 2010. godine i u novembru 2015. je sa NLD ubedljivo pobedila na prvim slobodnim izborima u zemlji u poslednjih 25 godina.Njena lična borba protiv vojne hunte učinila ju je međunarodnom ikonom mirnog otpora.Ustavom joj je zabranjeno da postane predsednik jer ima decu koja su strani državljani ali ovu 75-godišnju savetnicu predsednika svi doživljavaju kao de fakto vođu zemlje.Poslednjih godina našla se na žestokom udaru kritika zbog tretmana muslimanske manjine Rohinga. Stotine hiljada Rohinga je 2017. pobeglo u susedni Bangladeš posle surove akcije vojske Mjanmara, poznatije kao Tatmandav.

Međunarodne pristalice Su Ći optužile su je da nije uradila ništa da spreči i zaustavi silovanja, ubistva i genocid Rohinga i kritikovale su je jer nije osudila vojnu akciju niti priznala da su zločini počinjeni.Kod kuće, međutim, "gospa" kako Su Ći zovu je i dalje veoma popularna među budustičkom većinom koji "ne mirišu" previše Rohinge.Su Ći i NLD kritikovani su i zbog progna novinara i aktivista ali i zbog zastoja u reformisanju društva, naročito vojske koja i dalje drži vlast u zemlji.Mjanmar je jedna od koronom najgore pogođenih zemalja jugoistočne Azije, a puč i vanredno stanje će dodatno opteretiti već rastegnut zdravstveni sistem ali i ekonomski prenapregnuta domaćinstva.BONUS VIDEOhttps://youtu.be/iOAzENpnAYg***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram