8
"Zovem se broj 1100", rekla je Hala, i dalje u strahu da se identifikuje pravim imenom. Ona je jedna od hiljada ljudi oslobođenih iz zatvora režima svrgnutog sirijskog predsednika Bašara al Asada, nakon što je njegov režim pao usled munjevite ofanzive pobunjenika koja je trajala manje od dve nedelje.
Za Al Džaziru Hala je ispričala da je uhapšena 2019. godine na kontrolnom punktu u Hami, optužena za „terorizam“ – optužbu koja se često koristila protiv onih za koje se sumnjalo da se protive Asadovoj vlasti. Nakon hapšenja, prebačena je u Alep, gde je zatvorena, a zatim premeštana iz jednog zatvora u drugi. Bila je zatvorena sve dok sirijske opozicione snage 29. novembra nisu stigle do Centralnog zatvora u Alepu i oslobodile nju i brojne druge zatvorenike.
„Nismo mogli verovati da je to stvarno i da ćemo ponovo videti svetlost dana“, rekla je Hala opisujući trenutak kada su pobunjeničke snage, predvođene Hajat Tahrir al Šamom (HTS), otvorile vrata zatvora.
„Radost je bila ogromna – uzvikivali smo, klicali, želeli smo ih zagrliti i poljubiti. Sreća je bila još veća kada sam stigla do svoje porodice. Kao da sam se ponovo rodila“, dodala je Hala.
Zatvor u Alepu bio je samo jedan od mnogih objekata koje su otvorili pobunjenici tokom ofanzive, koja je zaprepastila ceo svet i rezultirala padom Asadovog režima.
PROČITAJTE JOŠ:
Hala je samo jedna od preko 136.000 ljudi koji su, prema podacima Sirijske mreže za ljudska prava, bili zatočeni u brutalnom sistemu sirijskih zatvora pre nego što su pobunjenici zauzeli ključne lokacije. Sirijski zatvori bili su stub podrške Asadovom režimu, a zlostavljanje zatvorenika bilo je uobičajena praksa. Prokrijumčarene fotografije iz 2013. godine prikazale su dokaze o mučenju, izgladnjivanju, premlaćivanju i zaraznim bolestima u ovim pritvorskim objektima. Organizacija Human Rights Watch te dokaze je označila kao „nepobitne“ i okarakterisala ih kao zločine protiv čovečnosti.
Hala se prisetila i smrti 16-godišnje devojčice koja je preminula od posledica mučenja. Navela je da je, osim nje, uhapšeno još nekoliko žena, uključujući stariju ženu i dve studentkinje, kao i dvojicu lekara optuženih za „lečenje revolucionara“.
Među oslobođenima je bio i Safi al-Jasin, 49-godišnji bivši kovač iz Banjasa, koji je opisao trenutak kada je napustio zatvor: „Bilo je to kao da se ponovo rađam, kao da je to prvi dan mog života. Sreća je neopisiva.“
Al Jasin je bio uhapšen zbog učešća u protestima tokom početka sirijske revolucije 2011. godine. Osuđen je na 31 godinu zatvora, a do trenutka oslobođenja odslužio je skoro polovinu kazne. Tokom tog perioda, prebacivan je iz jednog zatvora u drugi, uključujući ozloglašeni zatvor Sednaja, koji je Amnesty International 2017. godine opisao kao „ljudsku klanicu“. Al-Jasin je rekao da su uslovi u Sednaji bili „neopisivi“.
„Scene koje sam video nikada neću zaboraviti, čak ni kada umrem“, izjavio je. Prisjetio se trenutka kada je video starca prekrivenog krvlju, koji je ubrzo nakon toga preminuo.
Još jedan oslobođeni zatvorenik, Maher, takođe nije želeo da otkrije svoje pravo ime. On je uhapšen 2017. godine zbog optužbi za „finansiranje terorizma“, a u zatvoru je proveo sedam godina bez suđenja. Tokom tog perioda, Maher je bio premeštan iz jednog u drugi zatvor, među kojima je bio i ozloglašeni zatvor Mezzeh u Damasku.
„Kao da nisam čovek, već samo broj“, rekao je Maher. Dodao je da su brutalne metode mučenja često prelazile granice ljudske izdržljivosti. Najšokantniji trenutak bio je kada je, u jednom od zatvora, prepoznao svog rođaka, koga nije video godinama. U početku nije bio siguran da li je to on, sve dok nije primetio poznatu tetovažu na njegovom telu.
Među oslobođenima je bio i Ragid al Tatari, bivši pilot sirijskih vazdušnih snaga. On je 1980. godine odbio naredbu tadašnjeg predsednika Hafeza al-Asada (Basharovog oca) da bombarduje grad Hamu. Kao kaznu, Tatari je uhapšen i proveo je 43 godine u sirijskim zatvorima, što ga čini najduže zatočenim političkim zatvorenikom na svetu.
Tatari je najpre zatražio azil u Jordanu, a potom u Egiptu, ali su njegovi zahtevi odbijeni. Na kraju je uhapšen 1981. godine dok je pokušavao da se vrati u Siriju kako bi bio uz svoju trudnu suprugu. Od tada, njegova porodica godinama nije znala gde se nalazi.
Tatari je prošao kroz nekoliko ozloglašenih zatvora. Njegov sin, Vael al Tatari, koji sada živi kao izbeglica u Kanadi, godinama se borio za očevo oslobađanje.
Možda najpotresnija scena iz sirijskih zatvora bila je ona u kojoj se vidi mali dečak kako zbunjeno izlazi iz ćelije. Dečak stoji pored otključanih vrata, dok se čuju uzvici „Alahu Akber“ koje izgovaraju pobunjenički vojnici oslobađajući stotine zatvorenika.
U vojnom zatvoru blizu Damaska, kako izveštavaju organizacije za ljudska prava, između 2011. i 2015. godine obesili su između 5000 i 13.000 ljudi. Militanti su, tokom preuzimanja kontrole nad zatvorom Sednaja, nasilno lomili brave na ćelijama kako bi oslobodili stotine zatvorenika, uključujući žene i decu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
