Protesti, desnica, neispunjena obećanja: Teške borbe čekaju Emanuela Makrona

Poslednji u nizu problema dogodio se za Prvi maj, kada su protesti na ulicama Pariza prerasli u demonstracije tokom kojih je došlo do žestokih okršaja između policije i građana.Nezadovoljni građani su se okupili zahtavjući socijalnu pravdu i povećanje plata, kao i da predsednik Emanuel Makron odustane od plana za povećanje starosne granice za odlazak u penziju.Policija je intervenisala nakon što su anarhisti iz „Crnog bloka“ pokušali da podignu barikadu u ulici u blizini Trga Republike.U francuskoj prestonici, sindikalistima su se pridružile političke ličnosti, uglavnom iz levice i aktivisti koji se bore za sprečavanje klimatskih promena.Među njima je bio i lider levice Žan-Lik Melanšon, koji je bio treći u prvom krugu predsedničkih izbora, prisustvovao je pariskom maršu.

Zašto je ovo problem za Makrona?Pored toga što nijedan predsednik na svetu ne bi želeo okršaje na ulicama svoje zemlje, nezadovoljstvo građana može itekako da utiče na ishod parlamentarnih izbora, koji se u ovoj zemlji održavaju u junu.To automatski znači da će reizabranom predsedniku biti znatno teže na junskim izborima. Naš sagovornik Stanislav Sretenović, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, smatra da je gotov izvesno da Makron neće vladati sam, već da će mu društvo praviti neki premijer iz neke druge političke partije.

Najviše šanse po Sretenovićem mišljenju ima upravo Melanšon kandidat krajnje levice koji zadobija sve veće simpatije, koje su postale očigledne na prvomajskim protestima."Na ekstremnoj levici Žan-Lik Melanšon se nametnuo kao lider načinom govora, demagogijom i uspeo je da ujedini skoro celu levicu. Čak je i zatražio od Francuza da mu daju glasove kako bi bio novi predsednik Vlade i samim tim ušao u kohabitaciju sa predsednikom Makronom. To znači da bi Francuska imala predsednika republike iz jedne, a predsednik Vlade iz druge političke stranke. Ta situacija se dogodila tri puta u istoriji Pete Francuske republike i zahteva veliku političku umešnost predsednika da vodi zemlju zajedno sa predsednikom Vlade iz druge partije.", kaže Sretenović.Iako je poraz Le Pen izazvao neimre, nema izgleda za pobedu na junskim izborimaSa druge strane, iako su mnogobrojne pristalice liderke ekstremne desnice Marin Le Pen, koja je na predsedničkim izborima "pokupila" više od 40  glasova, izazvale opšti haos nakon proglašenja rezultata 24. aprila, naš sagovornik joj ne predviđa skoro nikakve šanse, jer se već sada suočava sa ogromnim problemom nejedinstvom desnice.

"Le Pen se neće povući iz politike. Nakon proglašenja rezultata izbora najavila je da nastavlja političku borbu. Predvodiće partiju na parlamentarnim izborima u junu. Međutim upitno je jedinstvo desnice. Desnica u Francuskoj podeljena je u nekoliko frakcija - od Republikanaca na čelu sa Valeri Pekres, koja je izgubila veliki broj glasova, do ekstremnog desničara Erika Zemura i na kraju Marin Le Pen. Ove tri grupacije veoma teško će stvoriti jedan blok. Pitanje je da li će i kako naći zajednički jezik za parlamentarne izbore“, objašnjava naš sagovornik.Parlamentarni izbori biće održani u dva kruga, 12. i 19. juna i tada će Francuzi birati 577 poslanika koji imaju poslednju reč nad senatorima za usvajanje nekog zakona u slučaju neslaganja između dva doma parlamenta.

Biće neophodno da predsednik ili predsednica dobiju većinu u parlamentu. Ti parlamentarni izbori mogu da predstavljaju restrukturiranje francuskog političkog života u godinama koje dolaze.BONUS VIDEO: Ana Otašević: Francuzi glasali za manje zlo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anaotaevifrancuziglasalizamanjezlo-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3417212"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram