Crkvena zvona oglasila su se u gradu Biarozavka dok su stotine ožalošćnih ispratile Vitolda Ašuraka na večni počinak. Preko njegovog kovčega našla se belo-crveno-bela zastava koju preferira beloruska opozicija, dok je lokalna policija pažljivo pratila tok sahrane. Ovaj čovek bio je osuđen na pet godina zatvora nakon prošlogodišnjih masovnih protesta protiv Aleksandra Lukašenka.
PROČITAJTE JOŠ:
Ašurakovo telo je vraćeno njegovoj porodici, glava mu je bila skroz u zavojima, a jedino što se vidilo bila su njegova usta, rekao je porodični prijatelj.
„Morali smo da prihvatimo njegovo hapšenje, suđenje, presudu na pet godina zatvora i sada smo prisiljeni da prihvatimo da ga više nikada nećemo videti“, rekla je Volha Bikovskaja, novinarka i prijateljica preminulog Ašuraka. Ona je istakla da je dan kada je on preminuo „velika tuga… da je jedna osoba pala u mlin sistema i da ju je to slomilo“, prenosi Gardijan.
Mesec dana pre smrti Ašurak je otkrio da su politički zatvorenici primorani da nose žute značke na odeći što ih identifikuje kao ekstremiste. Video koji je objavila vlada pokazuje kako se Ašurak ruši i udara glavom neposredno pre smrti. Zašto se srušio, ostala je tajna, mada neki njemu bliski ljudi veruju da je možda pretučen ili mučen.
„Sve dok je trenutni režim na vlasti, mislim da nikada nećemo saznati istinu“, rekla je Bikovskaja.
Međunarodna pažnja vratila se na Belorusiji nakon što je prinudno rizemljen avion Rajanera u kojem je bio novinar Roman Protaševič i njegova devojka Sofija Sapega. Evropski lideri su opisali taj čin kao „otmicu“ ili „vazduhoplovna piraterija“, prenosi Gardijan.
U deset meseci otkako su održani predsednički izbori u Belorusiji, Lukašenko je pokrenuo najšire akcije suzbijanja neslaganja od SSSR, uhapsivši stotine političkih zatvorenika i vršeći neviđeni pritisak na novinare i aktiviste.
„Pre ovoga su kršili zakon, tukli i mučili ljude u Okrestini u zatvoru u avgustu“ – ne razumem šta je toliko iznenađujuće u ovom incidentu, samo što ga je video ceo svet“, rekao je jedan beloruski novinar koji je tražio da se odaje njegov identitet.
Od prošle godine, broj političkih zatvorenika u Belorusiji se popeo na 436 ljudi, prema podacima centra za ljudska prava Viasna, a još stotine ljudi je pod istragom. Neki slučajevi su se završili tragedijom: mladić (18) godina optužen je za podsticanje „masovnih nereda“ protiv Lukašenka ubio se utorak, kriveći istražni komitet zemlje.
„Da nisu psihološki vršili pritisak na mene, mislim da se ne bih usudio da učinim nešto tako strašno kao samoubistvo. Ali ponestajalo mi je snage“, napisao je Dmitri Stakhouski.
„Ovo je najdublja kriza u modernoj istoriji Belorusiji, rekao bih i nemam pojma kako ćemo se izvući iz nje. Niko ne zna“, rekao je Valentin Stafanović iz Viasne. Organizacija je već evakuisala najugroženije zaposlene očekujući novi talas hapšenja.
Masovna hapšenja i široko rasprostranjena mučenja započeta su prošlog leta. Došlo je do racija i suđenja, kako bi se raščistile ulice od demonstranata. Sve to je raspršilo iluzije da bi Lukašenko mogao da jednog dana olabavi svoju vlast.
Nezavisnim medijima u zemlji je nanet težak udarac. Jedna od vodećih veb lokacija za vesti u zemlji Tut.by blokirana je i najmanje osmoro zaposenih je zadržano u okviru istrage utaje poreza za koju se smatra da je politiki motivisana.
Ihar Losik, beloruski novinar koji je vodio popularni Telegram kanal, zadržan je više od 300 dana bez suđenja, nakon što ej optuužen za planiranje i naruševanje javnog reda i mira.
„Proganjani smo, zatvarani i uništeni smo“, rekla je anonimna beloruska novinarka dok je pakovala dodatnu odeću kada je izašla da snima na ulicama u slučaju da bude uhapšena i zatvorena.
Izvori medija takođe su pod pritiskom bez presedana.
Prošlog meseca je Dzianis Urad, bivši kapet generalštaba beloruskih oružanih snaga, osuđen na 18 godna zatovra zbog izdaje.
Njegov zločin je bio taj što je Neksti, kanalu na Telegramu koji je pomogao da se ogranizuju i emituju protesti, otkrio da je ministarstvo unutrašnjih poslova zatražilo da hiljade vojnika ministarstva odbrane pomogne u slamanju opozicije.
Tadeusz Giczan, glavni urednik Nekste i doktorant na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je: „Lično se osećam odgovornim za njega i za desetine drugih ljudi koji su u zatvoru. Žrtvovali su sve da bi pomogli, da bi Belorusija opet bila slobodna“, rekao je on u intervjuu iz Varšave.
Zaposleni u Neksti dobijaju pretnje svakog dana i poštuju određena pravila da ne putuju u zemlje poput Turske i Rusije. Nikada nisu ni mogli da pretpostave da će Lukašenko i njegovi ljudu uraditi ovako nešto kao u slučaju Protaševič.
Svetlana Tihanovska, opoziciona političarka koja se kandidovala prošle godine protiv Lukašenka pozvala je zapad da poveća sankcije prema Belorusiji. Ona živi u egzilu od izbora, pošto je morala zbog svoje bezbednosti da pobegne iz zemlje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare