Musi Hamisa se probudio uz zvuk snažnog urlika. Krevet mu se tresao i čuo je ljude kako viču "Vatra! Vatra! Vatra!". U šoku je protrljao oči i video kako narandžasti sjaj plamena ulazi u njegov improvizovani stan na trećem spratu zgrade, koja je ranije bila u vlasništvu južnoafričkog grada Johanesburga, koja je postala neformalni dom za migrante.
Hamisa je izvukao svoju ženu i njihovu jednogodišnju bebu iz kreveta. Shvatio je da im je jedina šansa da prežive da skoče kroz prozor. Dakle, upravo je to uradio.
Bilo je to grubo sletanje na beton i on je prilično u modricama. Ali je živ.
Supruga Hamise ispustila je njihovu bebu sa prozora i on ju je bezbedno uhvatio. Njegova supruga je tada vezala čaršav za satelitsku antenu i spustila se na pešačku stazu, prenosi BBC.
„Ljudi su počeli da nas kopiraju. I oni su skočili, ali nisu svi uspeli“, rekao je on.
„Bilo je puno mrtvih… Toliko mrtvih tela. I nisam mogao da im pomognem“, dodao je.
Hamisa, iz Tanzanije, živeo je u zgradi tri godine. Poznavao je sve ostale Tanzanijce u stambenom bloku i rekao je da mnogi od njih nisu uspeli da izađu.
„Izgubio sam toliko braće i sestara. Moju porodicu. Svi su bili tamo, ali sam mogao da uzmem samo svoju ženu i bebu“, dodaoje.
Krivica će ostati sa njim zauvek, rekao je.
Porodica je takođe izgubila novac, pasoše i svu imovinu.
Živeći u ovoj zgradi kao skvoter, Hamisa nije morao da plaća kiriju. A sada sa nestalim važnim dokumentima i slabo plaćenim poslom, nije siguran šta da radi ili gde da ide.
Dakle, on sedi preko puta svoje kuće, a dim se još uvek diže iz zgrade, samo se nadajući da će večeras imati krov za svog sina.
„Ne znam šta će da nam urade, ali ne znamo gde možemo da idemo. Vlada treba da nam pomogne jer smo izgubili sve naše stvari“, rekao je on.
Mnogi su imali manje sreće od Hamise.
Sphive Ngcobo je bila ispred zgrade na svom štandu za uličnu prodaju kada je izbio požar. To se dogodilo tako brzo, kaže, da je, kada je pretrčala ulicu do ulaza u zgradu, plamen već blokirao put.
Unutra je imala dvoje dece – oboje na drugom spratu, oboje nedostupni.
Ngcobo čekala je satima dok su ljudi počeli da evakuišu zapaljenu zgradu.
Konačno je njenog petogodišnjeg sina izneo komšija. Pena mu je išla na usta. Udahnuo je toliko dima i bio je u takvom stanju šoka da nije mogao da ustane bez pomoći.
Bolničari su ga odveli u bolnicu i od tada nije čula za njegovo stanje.
PROČITAJTE JOŠ:
Ngcobo je ostala, čekajući na mestu požara više informacija o tome gde je telo njenog dvogodišnjeg deteta odneto.
Želi da se oprosti.
„Ne znam šta da radim, ne znam gde da idem“, rekla je. „Ne znam u kojoj bolnici je moje dete, i ne znam u kojoj je mrtvačnici moje drugo dete. Tako da ću ovde sačekati vesti“, dodala je.
Hamisa i Ngobo sedeli su u grupi od oko 50 ljudi, dok su čekali da im zvaničnici kažu šta će se dogoditi.
U vazduhu se osećao miris dima i hrane kojoj je istekao rok trajanja. Trotoar je bio zatrpan smećem i nepoznatom tečnošću.
Za sada će tamo boraviti.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar