Samo mesec dana nakon misteriozne pogibije šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, koji je 24. juna poveo "marš na Moskvu" i direktno se usprotivio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, njegov sledbenik Andrej Trošev postigao je dogovor upravo sa Putinom u Kremlju. Tako će se sada borci Vagnera ponovo vratiti na ukrajinski front, kao da pre nešto više od tri meseca nisu izveli puč koji je imao za cilj da sruši vladajući režim u Rusiji.
Naime, Vladimir Putin i Trošev su razgovarali o tome na koji način bi dobrovoljačke jedinice mogle da se bore u Ukrajini.
Putin je naveo da je bilo reči o tome „kako dobrovoljačke jedinice mogu da izvršavaju različite borbene zadatke, pre svega, u zoni specijalne vojne operacije“.
„I sami ste se borili u takvoj formaciji. Znate šta je to, kako se to radi, znate za pitanja koja treba unapred rešiti da bi sve funkcionisalo na najbolji i najuspešniji način“, naveo je Putin, dodavši da je sa Troševim razgovarao i o socijalnoj pomoći za one koji su učestvovali u borbi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je nakon sastanka da Trošev sada radi za Ministarstvo odbrane Rusije.
Time su i zvanično, pala u vodu sva nagađanja o tome kako će se Vagner reformisati i kako borci ove grupacije nikada više neće kročiti na tlo Ukrajine.
Pored toga što će se ponovo boriti na ruskoj strani na frontu, Vagner nastavlja sa svojim operacijama u Africi – kontinentu sa kog se Prigožin poslednji put oglasio, nekoliko dana pre smrti.
Ipak, prema informacijama koje je nedavno objavio CNN, i kontrolu nad njima je preuzeo Kremlj.
Naime, diplomatski zvaničnik koji je razgovarao sa CNN-om pod uslovom da ostane anoniman rekao je da su se dvojica Vagnerovaca vratila u Moskvu, a potom i u Afriku, sugerišući da su potpisali nove ugovore sa ruskim ministarstvom odbrane.
Kako navodi, Rusija sada kreće u reorganizaciju i pokušava da smanji Vagnerove operativne troškove u Africi.
Taj napor ima dva pravca – prisiliti borce da potpišu nove ugovore i povući ih nazad za Rusiju.
U julu i avgustu su transportni avioni Iljušin IL-76 rotirali svake nedelje kako bi ih vodili u Moskvu da bi potpisali ugovore.
Takođe, izvori kažu i da postoje očigledni znaci rekoncentracije trupa širom prestonice.
Ovo ne čudi, ako se u obzir uzme vrednost Vagnerovih operacija u Africi.
Zapravo, najveći deo bogastva „Putinovog kuvara“ zasnivao se na krvavom novcu, koji je zaradio obavljajući prljave poslove u Africi. Pre svega, Vagnerove trupe su tokom prošle decenije započele angažovanje u nekoliko afričkih zemalja kao što su Libija, Sudan, Centralnoafrička Republika i Mali. Sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku – bogate su prirodnim resursima.
Vagner u njima pruža usluge obezbeđivanja „gospodara rata“, obuke njihovih snaga i borbu protiv lokalnih suparničkih grupa. Zauzvrat je dobio ekskluzivno pravo eksploatacije zlata, dijamanata, pravo korišćenja šuma i drugih resursa. To je dovelo do toga da Vagner 2019. godine osnuje kompaniju pod nazivom „Diamville“ u Centralnoafričkoj Republici koja je jedna od četiri najveća izvoznika dijamanata u ovoj državi.
Zvanična statistika pokazuje da je kompanija izvezla skoro 1.000 karata dijamanata između oktobra 2019. i januara 2021. godine, a samo u Belgiji su prodati u vrednosti od 12 miliona dolara.
Takođe, Vagner je dobio 78 odsto akcija nacionalne kompanije u Maliju, Marina Gold, zadužene za iskopavanje i preradu zlata. Šef američke vojne komande u Africi, Stiven Taunsend naveo je početkom 2022. godine da se Mali obavezao da Vagneru plaća deset miliona dolara mesečno za bezbednosne usluge.