Ako vas Covid-19 i ekonomske posledice pandemije nisu prestravili, onda niste dovoljno obraćali pažnju.
Iako se širenje bolesti usporava usled socijalne distance, izvesno je da će u narednim mesecima umreti još desetine hiljada Amerikanaca, piše kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman, američki ekonomista, nobelovac i bivši savetnik američkog predsednika Ronalda Regana, MMF-a, UN i Svetske banke.
Zaustavljanje ekonomije, neophodno da bi se socijalna distanca održala – “kao što sam rekao, ekonomija je u stanju ekvivalentnom medicinski indukovanoj komi” – dovelo je do toga da se u poslednje tri nedelje čak 17 miliona ljudi u SAD prijavi na biro rada.
Krugman smatra da zvanične statistike ne prikazuju realno stanje ni kada je u pitanju broj žrtava koronavirusa, niti kada je reč o broju Amerikanaca koji su ostali bez posla.
Ipak, najstrašnije vesti iz protekle nedelje ne tiču se ni epidemije, ni ekonomije, već izbora u Viskonsinu gde je Vrhovni sud SAD zahtevao da se glasanje održi na biračkim mestima uprkos zdravstvenim rizicima i činjenici da mnogi koji su tražili da glasaju drugačije u tome nisu uspeli.
Zašto je ovo toliko strašno?
“Zato što pokazuje da Amerika kakvu poznajemo možda neće poživeti još dugo”, piše Krugman. “Pandemija će se u nekom trenutku završiti, ekonomija će se blagovremeno oporaviti, ali demokratija se, kada je jednom izgubimo, možda nikada više neće vratiti. A mnogo smo bliži tome da izgubimo demokratiju nego što ljudi misle.”
Krugman svoju tezu ilustruje poređenjem sa Mađarskom; vladajuća stranka, nacionalistički Fides, 2011. iskoristila je svoju poziciju da obesmisli izborni sistem i praktično uspostavi trajnu vladavinu, a potom dalje konsolidovala kontrolu nad zemljom koristeći političku moć da nagrađuje “prijatelje” i kažnjava one koji to nisu, usput gušeći nezavisne medije.
Sve donedavno, činilo se da bi Viktor Orban, mađarski de facto diktator, mogao da se zaustavi na mekom autoritarizmu i održi režim u kojem demokratski obrisi opstaju makar pojavno. Njegova vlada je, međutim, iskoristila pandemiju kao pokriće da se više ni ne pretvara da upravlja demokratski i omoguća Orbanu da vlada dekretima.
“Ako biste rekli da slična stvar ne može da se dogodi u Americi, onda ste beznadežno naivni”, piše Krugman. “Štaviše, to se u Americi već događa na nivou saveznih država. Viskonsin je, naročito, na putu da postane Mađarska na jezeru Mičigen, pošto republikanci nastoje da trajno preuzmu moć.”
Viskonsin je 2018. godine ubedljivo većinski glasao za demokrate. Glasači su izabrali guvernera iz redova Demokratske stranke i dali 53 odsto podrške demokratskim kandidatima za skupštinu na niovu savezne države. Ipak, u Viskonsinu se toliko manipuliše izborima da su demokrate, uprkos glasovima birača, na kraju osvojile svega 36 odsto poslaničkih mesta.
Republikanci, sa druge strane, ne samo da nisu pokušali da postignu nekakav kompromis sa guvernerom, piše Krugman, već su ga praktično kastrirali drastičnim uskraćivanjem ovlašćenja.
Ove nedelje Viskonsin je birao kandidata za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima. Berni Sanders je obustavio kampanju i povukao se iz trke, a u igri je bilo i mesto u Vrhovnom sudu Viskonsina.
Viskonsin je, kao i većina drugih saveznih država, u izolaciji. Pitanje koje Krugman postavlja je: zašto su republikanci onda insistirali da se izbori održe kao da je situacija normalna?
Odgovor je da je karantin imao mnogo teže posledice u urbanim oblastima koje tradicionalno naginju demokratama i gde je većina biračkih mesta zatvorena, nego u ruralnim oblastima. Ovo je, zapravo, bio trik da se demokratama uskrate glasovi.
Pročitaj i:
“Ono što smo videli u Viskonsinu je, ukratko, državna partija koja ne bira sredstva da sačuva svoju poziciju iako većina birača to ne ćeli – dok partijski blok u Vrhovnom sudu podržava njene igre”, piše Krugman. On dodaje da je američki predsednik Donald Tramp zapravo naglas rekao ono što je trebalo da ostane neizrečeno: da je omogućeno glasanje alternativnim putem, “u ovoj zemlji više nikada ne bi bio izabran nijedan republikanac”.
“Da li iko zaista sumnja da će se nešto slično vrlo brzo dogoditi i na nacionalnom nivou?”, piše Krugman.
I više je nego moguće da Tramp ovog novembra odnese pobedu tako što će potisnuti birače.
“Ako se to dogodi, sve što smo dosad videli ukazuje na to da će on svoj drugi mandat iskoristiti za odmazdu svih onih koje smatra domaćim neprijateljima, a njegova stranka će ga u tome podržati”, piše Krugman. “Amerika će konačno postati Mađarska.”
A ako Tramp izgubi?
“Tvrdiće da je pobeda Džoa Bajdena prevara, da je za njega glasalo milion ilegalnih imigranata ili tako nešto. Da li će Repubilkanska stranka ili, možda još važnije, Foks njuz, podržati njegovo odbijanje da prihvati stvarnost? Šta mislite?”
Zato je ono što se dogodilo u Viskonsinu strašnije od bolesti ili depresije, zaključuje Krugman.
“Zato što pokazuje da jedna od dve velike stranke jednostavno ne veruje u demokratiju, a autoritarna vladavina je možda odmah iza ugla.”
