0
Albanska mafija se ponovo našla u fokusu javnosti nakon što su otkrivene poražavajuće informacije da pripadnici albanske bande Helbanijanz praktično kontrolišu deo glavnog grada jedne od najrazvijenijih država na svetu - Velike Britanije. Međutim, kada se malo zagrebe ispod površine, dolazi se do zaključka da zloglasna balkanska mafija kontroliše mnogo više - i da je pipke dobro učvrstila u gotovo svakoj državi Evrope i Latinske Amerike.
Naime, u zapadnim medijima su se pojavile informacije da stanovnici Barkinga kod Londona žive u konstantom strahu od pripadnika bande Helbanijanz.
Pripadnici ovog klana, totalna su suprotnost tradicionalnim albanskim klanova koji su pazili da ne ostavljaju tragove sa sobom. Međutim, članovi Helbanijanza dokumentuju svoje kriminalne aktivnosti i objavljuju ih na društvenim mrežama.
Oni nemilosrdno reketiraju lokalno stanovništvo i uzimaju apsolutno sve. Uprkos tome, jedino „veće ime“ ovog klana koje je dolijalo u ruke pravde, jeste Tristen Aslani, koga britanski mediji označavaju kao najistaknutijeg člana ove bande. On je osuđen na 25 godina zatvora zbog trgovine drogom i prekršaja u vezi sa vatrenim oružjem. Aslani je uhapšen nakon što je udario automobilom u prodavnicu tokom policijske potrage, i tada je u njegovom automobilu pronađen čak 21 kilogram kokaina.
Zbog toga se postavlja pitanje – zašto ih niko ne hapsi? Čini se da je odgovor to što ova mafija, čiji koren čine neraskidive porodične veze između klanova koji drže primat nad distribucijom droge, ali i drugim kriminalnim aktivnostima, ušla i u najrazvijenije demokratske sisteme.
Pa su tako aktivnosti albanske mafije registrovane u najmanje 20 država, a zasnivaju se na četiri osnovne aktivnosti – prodaja droge, prostitucija, trgovina oružjem i ilegalna imigracija.
Pored Britanije, Albanci drže primat i u francuskoj mafiji. Tokom poslednjih godina, najisplativija aktivnost u ovoj zemlji postalo je prebacivanje migranata u Britaniju putem La Manša. Zbog toga se pripadnici albanskih mafijaških klanova sve više doseljavaju u okolinu ovog kanala.
Međutim, pored novca za „prebacivanje“ migranata (uglavnom njihovim sunarodnicima) koji žele da žive na ostrvskoj zemlji, potrebno je još nešto. Oni moraju da pristanu da rade za njih. Prema pojedinim informacijama, albanska mafija kontroliše veliki deo izbegličkih kampova pored kanala na severu Francuske, koje koristi kao centre za obuku i regrutaciju.
Ova ruta je najlakša pre svega zbog toga što albanski državljani mogu da uđu u Francusku na tri meseca bez vize, odakle svojim ilegalnim aktivnostima prebacuje ljude dalje u Britaniju.
Kada je reč o trgovini drogom, dve zemlje sa najboljim strateškim položajem za pomorski saobraćaj jedno su od glavnih uporišta albanske mafije. Reč je o Belgiji i Holandiji.
Naime, luke Antverpen u Belgiji i Roterdam u Holandiji, su glavne tačke u koje pristiže droga koja se po povoljnim cenama nabavlja iz Latinske Amerike i dalje prerađuje i preprodaje na evropskom tržištu. Uz to, šverc nelegalnih supstanci je nešto lakši, jer ove zemlje imaju rekordni uvoz lekova u Evropi.
Luke su i prioriteti i u Italiji. Naime, iz lučkih gradova ove zemlje droga se šalje na krajnje odredište – u albansku luku Drač.
Kako je poznato da u Italiji podzemlje kontrolišu moćne mafijaške porodice, sa njima su albanske „kolege“ razvile izuzetno povoljne odnose.
Najbliži su sa ’Ndrangetom, mafijaškom porodicom koja ne poštuje niti jedan kodeks i poznata je po svojoj surovosti, koju mnogi porede sa divljačkim ponašanjem. Zapravo, to je prilicno slično načinu funkcionisanja albanskih klanova, pogotovo kada se u obzir uzme njihov osnovni princip „bese“.
To podrazumeva – zub za zub, krv za krv.
Pored ’Ndrangete albanska mafija „druguje“ i sa Koza Nostrom, Kamorom i Sakra Korona Unitom. Specifično je da svi ovi klanovi imaju odličan strateški položaj, jer teritorije koje kontrolišu izlaze na more.
Prisutni su i u ostalim evropskim zemljama. U poslednje vreme primarna delatnost su kao i u ostalim oružje i droga. Tokom prethodnih su, pogotovo u Memačkoj, baš kao i „kriminalci“ i iz ostalih balkanskih država, važili za lopove koji pljačkaju ličnu imovinu građana.
Iz mejnstrim serija i filmova koji u fokusu imaju narko-kartele naučili smo da svaka ozbiljnija organizacija mora da posluje i u samom „središtu droge“ – Latinskoj Americi.
Albanska mafija, i te kako posluje na ovom kontinentu i to još od prošlog veka.
Naime, od početka 20. veka pripadnici porodičnih klanova albanske mafije odlaze u Južnu Ameriku kako bi proširili svoje poslovanje. Albanci u najmanje protekle dve decenije uspostavili kontakte sa kartelima i grupama za trgovinu drogom u zemljama poput Kolumbije, Ekvadora, Meksika, Perua, Paragvaja i Paname. Funkcionišu poput latinoameričkih kartela, sa kojima su sklapali unosne poslove.
Najjača karika je svakako dobra povezanost sa meksičkim kartelom Sinaloa, na čijem je čelu decenijama bio ozloglašeni narko-bos Hoakin Guzman, poznatiji kao El Čapo. Uz njegovu pomoć su preko fiktivnih kompanija, restorana i kazina, godinama prali novac.
Koliko su se ukorenili u sistem govore i podaci Vikiliksa, koji je otkrio da su albanske mafijaške grupe povezane sa raznim južnoameričkim političarima, putem kojih premeštaju svoja skrivena sredstava u različite banke duž kontinenta. Navodno je taj novac potom investiran u velelepne građevinske projekte kojima je albanska mafija svoju moć učinila vidljivom.
Naposletku, države na ovom kontinetu su polazna tačka sa koje jeftini kokain ide dalje u svet.
Upravo u Južnoj Americi, tačnije u Ekvadoru, izdržava zatvorsku kaznu jedan od ključnih ljudi za trgovinu drogom – Albanac po imenu Dritan Redžepi. On je prvo uhapšen 2006. godine u Tirani, ali je iste noći pobegao iz sobe za ispitivanje. Tokom narednih godina hapšen je i bežao još dva puta – jednom u Milanu, a drugi put u Antverpenu u Belgiji.
Na kraju je uhapšen u Ekvadoru 2014. godine, a uz to je zaplenjeno i više od 250 kilograma kokaina. Tada je osuđen na zatvorsku kaznu od 13 godina, a i dalje se nalazi na poternicama u Albaniji, Italiji i Belgiji.
Zbog ovih poslova, pripadnici njegovog klana uhapšeni su u velikoj akciji „Los Blankos“ koja je izvedena 2020. godine.
Pored ovih država za koje su poznate po kriminalnim poslovanjima, albanska mafija je prisutna i u državama koje to nisu.
Tako je albanska mafija proširila svoje aktivnosti i na Kinu. Kineske vlasti otkrile aktivnost albanske mafije, uključujući trgovinu drogom i mreže prostitucije. Izraelska vlada takođe je svojevremeno potvrdila svoju zabrinutost da je albanska mafija proširila svoje pipke u bankarski sistem zemlje.
Pročitajte još:
0
7
1
Uz to, albanska mafija posluje i u Sjedinjenim Državama, Kanadi i u Australiji.
Smatra se da albanska mafija u SAD uveliko povećava svoju dominantnu moć i da je jedna od najnasilnijih zločinačkih organizacija koja deluje u njoj. Kada je reč o Kanadi, albanska mafija je čvrsto uspostavljena u kanadskim gradovima, kao što su Toronto, Montreal i Vankuver.