Ploča ostaje, bazenu novo ime, o „Jadranu“ tišina: Podgorica i Zagreb pred rešenjem spornih pitanja

Prema nezvaničnim informacijama, postignut je i principijelan dogovor da se o sudbini školskog broda „Jadran“ u javnosti ne govori ni u Crnoj Gori ni u Hrvatskoj, dok se pitanje ne reši bilateralnim dogovorom ili međunarodnom arbitražom. Otvorena ostaje i tema granice na moru, dok slučaj logora „Lora“ u Splitu – u kojem je stradalo 14 pripadnika JNA – neće biti deo ovog paketa, iako su iz Podgorice postojali pokušaji da se uključi.

Odšteta logorašima iz Morinja

Rešavanje pitanja odštete logorašima iz Morinja trebalo bi da bude formalizovano pisanim dokumentom, dok će ostali sporovi biti zatvoreni političkim, tzv. džentlmenskih dogovorom. Za sada nema zvaničnih informacija o iznosu obeštećenja, ali se u javnosti spekuliše da će biti između 14 i 17 miliona evra.

Sagovornici lista tvrde da Podgorica i Zagreb nastoje da što pre, možda već za nekoliko dana, zatvore otvorene teme, kako bi Crna Gora mogla da zatvori Poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima sa EU, koje je Hrvatska blokirala krajem prošle godine.

Uloga premijera i diplomatije

Prema saznanjima Vijesti, premijer Milojko Spajić je tokom razgovora sa hrvatskim kolegom Andrejem Plenkovićem načelno prihvatio detalje dogovora. Da je dogovor blizu, potvrdila je i savetnica hrvatskog šefa diplomatije Vanda Babić Galić, koja je istakla da obe strane pronalaze „brza rešenja onih pitanja koja opterećuju normalno funkcionisanje odnosa“.

„Odšteta logorašima, promena imena bazena, pitanje školskog broda ‘Jadran’, granica na moru i spomen-ploča u Morinju – to su pitanja čijim rešavanjem dolazimo do konačnog cilja u odnosima dve države“, rekla je ona za Vijesti.

Sporna ploča i bazen u Kotoru

Spomen-ploča u Morinju, otkrivena 2022. godine, postavljena je bez saglasnosti Vlade i opštine Kotor, pa je tadašnja Uprava za inspekcijske poslove naložila njeno uklanjanje. Međutim, vojska je više puta sprečila skidanje ploče. Na njoj piše:
„Sećamo se zločina počinjenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su preživeli zatočenici. Da se nikada ne ponovi.“

Pitanje bazena u Kotoru dodatno je opterećivalo odnose. Naime, opštinski parlament je 2021. odlučio da bazen ponese ime Zorana Džimija Gopčevića, nekadašnjeg vaterpoliste, za koga Zagreb tvrdi da je bio čuvar u Morinju. Hrvatska je to žestoko kritikovala.

Granično pitanje i „Jadran“

Granica između Crne Gore i Hrvatske ostaje nerešena još od raspada Jugoslavije. Najsporniji deo nalazi se na poluostrvu Prevlaka, na ulazu u Boku kotorsku. Prema privremenom režimu iz 2002, Hrvatska ima kopneni deo poluostrva i 550 metara morskog pojasa, dok je deo akvatorijuma „ničija voda“.

Pitanje broda „Jadran“ redovno izaziva tenzije. Hrvatska tvrdi da je reč o „otetom hrvatskom brodu“, dok Crna Gora naglašava da se 1991. brod nalazio u Tivtu na remontu, pa prema Sporazumu o sukcesiji pripada njoj.

Fudbalska diplomatija

U ponedeljak, predsednik Crne Gore Jakov Milatović trebalo bi da otputuje u Zagreb gde će sa kolegom Zoranom Milanovićem posmatrati utakmicu fudbalskih reprezentacija dve države. Iz njegovog kabineta poručuju da je reč o „fudbalskoj diplomatiji“ i gestu dobrosusedskih odnosa. Očekuje se da Milanović na jesen uzvrati posetom Crnoj Gori.

Prema informacijama Vijesti, utakmici bi mogao da prisustvuje i premijer Spajić, ali on tu vest još nije potvrdio.

Hrvatska: Nismo blokatori

Premijer Hrvatske Andrej Plenković nedavno je poručio da „pokretanje bilateralnih pitanja nije zdravo za proces pridruživanja EU“, aludirajući na slučaj kada je Slovenija blokirala Hrvatsku.

Savetnica Vanda Babić Galić dodala je da Hrvatska ne blokira Crnu Goru, već da je njen „zagovornik na evropskom putu“. „Otvorena pitanja nisu samo bilateralna, već i civilizacijska, uz načelo dobrosusedskih odnosa“, rekla je ona.