Počeo bojkot američkih proizvoda: Evropljani se odriču čuvenih hamburgera, kafe, čipsa

Za samo jedan evro, nalepnica sa znakom "stop" i natpisom "bojkot američkih proizvoda" preko zastave SAD, može da se kupi u online-prodavnicama u zemljama Zapadne Evrope za koje su SAD od kraja Drugog svetskog rata najznačajniji politički i ekonomski partner na planeti. Ili su barem to bile dok uvođenjem carina na uvoz iz skoro čitavog sveta i kršenjem sporazuma o slobodnoj trgovini, američki republikanski predsednik Donald Tramp (Trump) nije započeo svetski trgovinski rat.

Vlade pojedinačnih država, kao i Evropska komisija, brižljivo vagaju odgovor na Trampove mere. Građani mogu sa manje diplomatske uviđavnosti ili političke kalkulacije, vođeni sopstvenim političkim i etičkim uverenjima, da odlučuju kako da se postave u trgovinskom ratu koji su započele SAD.

Potrošačima u Evropi nude se silni američki proizvodi i usluge – od Mekdonalds (McDonalds) hamburgera, putera od kikirikija ili Pringls (Pringles) čipsa, preko Koka-kole (Coca-Cola), soka od narandže, Starbaks (Starbucks) kafe, viskija ili donjeg veša Viktorija sikret (Victoria Secret) do kupovine preko Amazona ili korišćenja Gugla, Fejsbuka ili PejPala...

U nizu zemalja Evropske unije potrošači su se već okrenuli protiv SAD. Istraživanje Lund Univerziteta u Švedskoj pokazalo je da je većina potrošača te zemlje spremna da bojkotuje američke proizvode i usluge, 20 odsto građana to već čini. U Francuskoj je, prema anketi instituta Ifop, 57 odsto građana spremno da bojkotuje sve sa oznakom "made in USA", skoro trećina kaže da već to čini. U Nemačkoj aktivisti inicijative "Baj from EU" (Buy from EU) u samoposlugama američke proizvode postavljaju naopačke da bi sugerisali kupcima zemlju porekla i – mogućnost bojkota.

Često se čuju ocene da bojkoti neće uništiti ili bitno nauditi moćnim američkim koncernima. No cilj građana i nije da neku kompaniju unište, jer znaju da je to nerealno. Ali bojkot utiče na ugled određene marke ili firme. A istorija potrošačkog bojkota pokazuje da on može da bude i veoma uspešan.

Politikolozi govore o "političkoj potrošnji" i ona je, po oceni istraživača, postala jedna od najčešće primenjivanih neizbornih formi političke participacije. Autorke istoimene knjige Ditlind Štole (Dietlind Stolle) i Mišel Mikeleti (Michelle Micheletti) smatraju da politička potrošnja znači da "potrošači koriste tržište kao političku arenu sa ciljem da promene institucionalne ili tržišne prakse za koje smatraju da su etički, ekološki ili politički sporne".

Britanski magazine "Etikal konzjumer" (Ethical Consumer) podseća da je jedan od prvih uspešnih potrošačkih bojkota bio 1791. u Engleskoj. Pošto je Parlament odbio da ukine ropstvo, aktivisti su pozvali na bojkot šećera koji proizvode robovi. Prodaja je opala za gotovo polovinu, dok se u roku od dve godine udesetostručila prodaja šećera iz Indije, koji nije bila iz robovske proizvodnje. Trgovci su, ostavši bez izbora, počeli da prodaju samo šećer sa oznakom da ga prave "slobodni ljudi".

I u novijoj istoriji je bilo više uspešnih bojkota. Možda najpoznatiji je 1959, kada je u Velikoj Britaniji započet bojkot proizvoda iz Južne Afrike. Bio je zamišljen kao forma pritiska na vlasti u toj zemlji zbog politike rasne segregacije i tlačenja većinskog crnog stanovništva od strane bele manjine. Počelo se sa bojkotom južnoafričkog voća i povrća, a kasnije su cilj kampanje, koja se raširila i na druge evropske zemlje, postale razne firme koje su poslovale sa aparthejd režimom. On je okončan 1994. godine, ne baš zbog bojkota tamošnjih proizvoda i firmi, ali je bojkot odigrao važnu ulogu u izolovanju rasističkog režima u Pretoriji.

Međunarodna, 2005. započeta kampanja BDS (Bojkot, Dezinvesticije, Sankcije) želi da, zalažući se za bojkot, obustavu investicija i ekonomske sankcije prema Izraelu, izvrši, kako navode pokretači BDS-a, "nenasilni pritisak na ovu zemlju". I to, da bi se "poštovalo međunarodno pravo" i okončala okupacija palestinskih teritorija, uklonila izraelska tzv. bezbednosna barijera na Zapadnoj obali, priznala građanska i ljudska prava palestinskih stanovnika Izraela i dalo pravo palestinskim izbeglicama da se vrate u kuće i na posede sa kojih su proterani.

Pokret BDS deluje sa promenljivim uspehom, stalno suočen sa optužbama Izraela da je antisemitski, koju je procenu usvojilo više zemalja, kao SAD, Nemačka, Austrija ili Češka. U Nemačkoj je pokret BDS, na temelju sumnje da je ekstremistički, pod prismotrom Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka. Od početka rata u Gazi u kojem je ubijeno preko 50.000 Palestinaca, građani u zemljama širom sveta više podržavaju pozive BDS-a za bojkot. U lecima koji se dele ispred samoposluga francuskog lanca Karfur (Carrefour) u Francuskoj i Belgiji, inicijative koje pozivaju na bojkot ukazuju na angažman ove kompanije, preko izraelskih partnera, u naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali. Njihovu gradnju Međunarodni sud pravde ocenio je kao ilegalnu. Prema navodima na sajtu https://www.retaildetail.eu/ namenjenom korisnicima u trgovinskoj branši, Karfur je pod pritiskom bojkota u januaru zatvorio sve svoje samoposluge u Omanu i već u novembru 2024. u Jordanu.

Tokom 1970-ih započet je bojkot švajcarskog koncerna Nesle (Nestlé) zbog neprimerenog načina reklamiranja mleka u prahu za bebe, za koji se pokazalo da je doveo do neuhranjenosti i oboljenja dece, pre svega zemljama Afrike. Kao odgovor na bojkot kampanju, Svetska zdravstvena organizacija je 1981. usvojila Međunarodni kodeks o načinu reklamiranja i prodaje zamene za majčino mleko. Njime su preporučena ograničenja u marketingu da bi se osiguralo da se majke ne odvraćaju od dojenja i da se zamene za mleko, ako su nužne, koriste na bezbedan način. Stotinak zemalja sveta je do danas pretočilo odredbe Kodeksa u nacionalne propise.

Aktuelne inicijative građana nisu usmerene samo protiv trgovinskog rata koji je svetu objavio američki predsednik Tramp. "Ovde je reč i o ulozi ličnosti iz sveta biznisa koje nisu demokratski izabrane, kao što su Ilon Mask i šefovi velikih tehnoloških i kompanija iz oblasti socijalnih medija i o njihovim ličnim interesima i uticaju, kako ih građani vide", navode Erin O‘Brajen (O'Brien) i Džastin Konibir (Justine Coneybeer) sa australijskog Grifits Univerziteta u tekstu objavljenom krajem marta na međunarodnoj akademskoj platformi The Conversation.

Nemački profesor ekonomije, specijalista za onlajn trgovinu Gerit Hajneman (Gerrit Heinemann) u razgovoru za Prvi program nemačke televizije ARD ukazuje da je "uvoz iz SAD ogroman" i da kada on zbog bojkota opada "automatski prodaja EU-proizvoda ide na gore". "Može se očekivati da će svi evropski proizvođači potrošne robe kao i nemački proizvođači od toga da profitiraju", zaključio je Hajneman.

Učešćem u bojkotu građani šalju poruku i sopstvenim političarima – poruku da su i te kako spremni da se angažuju i jasno iskažu svoje mišljenje, ako imaju pravi povod i temu koja "boli", bilo da je reč o ratu u Gazi ili odnosima sa SAD. Ili kako su povodom bojkota američkih proizvoda i usluga sažele istraživačice O'Brajen i Konibir: "Kao potrošači i investitori, pojedinci mogu da vode sopstveni trgovinski rat i tako pošalju jasnu poruku. Tramp možda nije spreman da čuje šta kažu vođe iz savezničkih zemalja, ali ako se pritisak potrošača i investitora nastavi, možda će ipak hteti da sasluša glas američkih kompanija".