Premijer Hrvatske Andrej Plenković je početkom ove nedelje posetio Bosnu i Hercegovinu te je tim povodom u intervjuu za Večernji list govorio o stanju u ovoj državi.
Pročitajte još:
Ponovio je da vlast u Hrvatskoj insistira da isključivo Hrvati biraju člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda hrvatskog naroda.
„Rekao sam i predstavnicima različitih stranaka u Domu naroda i Zastupničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine: Hrvatska želi da vam pomogne, a na vama je da učinite i određene gestove radi unapređenja Izbornog zakona. Pri tom sam posebno mislio na geste prema Hrvatima kao najmalobrojnijem konstitutivnom narodu“, rekao je za Večernji list.
Plenković je poručio hrvatskom predsedniku i političkom protivniku Zoranu Milanoviću da za razliku od njega, kako je izjavio, nastoji voditi mudru i razboritu politiku kojom će pomoći Hrvatima u Bosni i Hercegovini.
Ocenio je da su upravo Vlada Hrvatske i diplomatija ove države najzaslužniji što se u Evropskoj uniji razgovara o Bosni i Hercegovini. Govoreći o tome šta je kazao na sednici Evropskog veća, koje okuplja čelnike država, istakao je i to da Bošnjaci „nadglasavaju najmalobroniji konstitutivni narod“.
„Na veću sam celovito objasnio celi kontekst događanja u Bosni i Hercegovini od 1990-ih i potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas, kao i situaciju u kojoj se već u tri izborna ciklusa 2006., 2010. te 2018. događa isti scenario po kojem brojniji konstitutivni narod, Bošnjaci, nadglasavaju najmalobrojniji konstitutivni narod“, naveo je i dodao da je poručio i da Hrvatska podržava suverenitet i celovitost Bosne i Hercegovine.
Dodao je da je Hrvatska protivnik separatizma, ali i, kako je naveo, unitarizma, tj. centralizma.
Komentarisao je i konstataciju novinara da se s „dolaskom visokog predstavnika Kristijana Šmita u izveštaju Ujedinjenih nacija nastavilo sa stereotipnim predstavljanjem Srba, a onda i Hrvata kao loših momaka.
„Šmita lično poznajem i cenim, on je iskusni političar koji želi dobro BiH. Mislim da je dobro upoznat sa situacijom, uključujući i pitanje položaja Hrvata. S druge strane, u nizu međunarodnih dokumenata i dalje imamo paušalne ocene, pogrešne stereotipe, opasne predrasude i dubinsko nerazumevanje specifičnosti Bosne i Hercegovine“, odgovorio je.
Naglasio je da Hrvatska neće „podizati žicu i zidove na granici s Bosnom i Hercegovinom“ nakon što postane deo Šengena.
„Moj stav je jasan i još jednom sam ga ponovio u Sarajevu i Mostaru: Hrvatska neće dizati žicu i zidove na granici s Bosnom i Hercegovinom. Ta granica nas spaja i tako će ostati i nakon ulaska Hrvatske u Šengen“, rekao je.
BONUS VIDEO: Makron u poseti Hrvatskoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar