Samo jedna stvar je izvesna na izborima u Herceg Novom ove nedelje: Demokratska partija socijalista (DPS) predsednika Mila Đukanovića će doživeti treći uzastopni poraz u poslednjih osam i po meseci. Za razliku od izbora za Skupštinu Crne Gore i u Nikšiću, gde je DPS izgubio vlast zadržavši status, pojedinačno, najjače stranke, u Herceg Novom su na putu da završe na trećem mestu, što bi bila apsolutna novina na političkoj pozornici nekada najmanje republike SFRJ.
PROČITAJTE JOŠ:
U poslednjih 25 godina, od razlaza između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića, Herceg Novi je bio grad simbol otpora prethodnom režimu. DPS je samo dve godine, uz pomoć političke korupcije, vladao u bokakotorskoj varoši, između ostalog i zato što se polovina građana izjašnjava kao Srbi a gotovo dve trećine navodi srpski kao maternji jezik.
Izbor kandidata, predizborna kampanja, uloženi novac, kao i potezi u saradnji sa naklonjenim nevladinim organizacijama ukazuju da DPS u Herceg Novom očajnički pokušava da zaustavi odliv glasača i pad popularnosti na nacionalnom nivou. U Nikšiću se Đukanovićeva mašinerija nadala pobedi i tako se ponašala, u Herceg Novom bi bili zadovoljni da izbegnu debakl i pokažu da ankete koje svedoče o vertikalnom padu DPS-a nemaju uporište u realnosti.
To se videlo i u pokušaju nevladinih organizacija, bliskih Đukanovićevom kleptokratskom režimu, da “skinu” sa biračkog spiska malo više od 2000 glasača zbog toga što su upisani u biračkim spiskovima Srbije i Bosne i Hercegovine. Dostavljajući opskurnim portalima lične podatke par hiljada građana koji su zaštićeni zakonom te nevladine organizacije, koje sebe predstavljaju kao proevropske, su pokazale da pridev “evropski”, u njihovom slučaju, vredi koliko “socijalistički” u imenu partije Slobodana Miloševića ili “demokratska” u nazivu Đukanovićeve stranke.
Združena akcija pseudo proevropskih nevladinih organizacija i Đukanovićeve medijske mašinerije nije imala za cilj da se izbegne poraza DPS-a – i bez tih 2000 glasova koalicije koja podržavaju vladu Zdravka Krivokapića imaju dvotrećinsku većinu – već da ublaže poraz i omoguće DPS-u da ne završi iza koalicije Demokrata “Ni lijevo, ni desno. Pravac Novi” i Demokratskog frona “Za budućnost Herceg Novog i Boke”.
Jedna od evropskih vrednosti, što bi barjaktari evropskih standarda morali da znaju, jeste da na lokalnim izborima, u državama EU, svi građani sa urednim prebivalištem, bez obzira da li su državljani, stranci ili apatridi, imaju pravo glasa. Drugim rečima, čak i da 2000 Novljana ima državljanstvo Srbije ili BiH, sledeći evropske standarde, imali bi pravo glasa na lokalnim izborima u svakom gradu Crne Gore.
Uprkos agresivnoj, nacionalističkoj, često i šovinističkoj retorici Đukanovića i njegovih sledbenika, koja ni po čemu ne zaostaje za narativom pojedinih lidera i istaknutih članova Demokratskog fronta, DPS je u vertikalnom padu popularnosti i osipa mu se podrške u biračkom telu Crne Gore. Partija koja je vladala 30 godina je praktično “usisala” sve stranke i pokrete čija se ideologija bazira na antisrpstvu. Jedino je Socijaldemokratska partija ostala izvan tog kazana s ciljem da otme glasače pokretu URA, ali je posle fijaska u Nikšiću (nisu prošli cenzus) odlučila da ne učestvuje na izborima u Herceg Novom.
Đukanović je po istom kalupu po kojem je Miloševićev režim kreirao Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja i seriju drugih ultranacionalističkih stranaka, formirao Patriotsko-komitski savez. Reč je o militantnom krilu DPS-a koji je pod kontrolom Veselina Veljovića, nekadašnjeg prvog čoveka crnogorske policije, čija je namena da deluje malo kao parapolitička a malo kao paravojna formacija.
Da nije vođe Srpske nove demokratije Andrije Mandića, Đukanovićeva upadljiva srbofobija, po receptu iz Sarajeva i Zagreba, izgledala bi nekada patetično a nekada tragikomično. Međutim, kada Mandić dođe u Herceg Novi i počne da srbuje nazivajući ga “srpskim gradom” onda Đukanovićeve donkihotovske tirade o velikosrpskom kleronacionalizmu u Crnoj Gori, mogu nekome da deluju i uverljivo.
Indikativno je da su dva Đukanovića, Milo i Milutin (član Mandićeve Nove srpske demokratije) imitirali predsednika Srbije Aleksandra Vućić i njegove direktore državnih preduzeća tokom izborne kampanje u Herceg Novom. Predsednik Crne Gore je kao i njegov srpski kolega prekršio Ustav svoje zemlje aktivno učestvujući u izbornoj kampanji na lokalnom nivou. Takođe, i Milov rečnik je neodoljivo podsećao na Vučićev, odnosno insistiranje na podeli građana na one koji brane i misle dobro državi i one koji bi da je izdaju, podriju i unište.
Na drugoj strani, Milutin Đukakanović predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore je dao podršku kandidatu Demokratskog fronta i koalicije “Za bolju budućnost Novog i Boke” Ivanu Otoviću obećavši ulaganja Elektroprivrede u Herceg Novom. Inače, Milutin Đukanović je bio šef poslaničkog kluba Demokratskog fronta u prethodnom sazivu Skupštine Crne Gore.
U prethodne četiri godine gradonačelnik Herceg Novog Stevan Katić (Demokrate) je dobro vodio grad. Suprotno negativnim iskustvima u Kotoru i Budvi gde je DPS zahvaljujući kupovini odbornika uspeo da promeni većinu i preuzme vlast – istina na kratko vreme pošto su u međuvremenu održani novi izbori – u Herceg Novom je sve funkcionisalo regularno tokom celog mandata.
Demokrate predsednika Skupštine Alekse Bečića i Demokratski front će preko svojih avatar-koalicija, “Ni lijevo, ni desno. Pravac Novi” i “Za bolju budućnost Novog i Boke”, voditi bitku do poslednjeg glasa, ne samo za primat u Herceg Novom već i za ulogu moralnog lidera vladajuće trojne koalicije u nacionalnom parlamentu.
U tom kontekstu, Demokrate i Demokratski front pokušavaju da se akredituju u biračkom telu kao miljenici Mitropolije crnogorsko-primorske odnosno Srpske pravoslavne crkve. Na parlamentarnim izborima prošlog avgusta upokojeni mitropolit Amfilohije je podržao koaliciju “Za budućnost Crne Goru” koju je predvodio Zdravko Krivokapić. U predizbornoj kampanji za Nikšić episkop budimljansko-nikšićki Joanikije svojim izjavama i potezima je ukazao na simpatije prema listi kandidata Demokrata.
Susret Bečića i Joanikija ove nedelje u manastiru Đurđevi stupovi u Beranama se tumači kao jasna politička preferenca Mitoropolije crnogorsko-primorske, to jest stvaranje neformalnog trojnog saveza Bečić-Joanikije- Krivokapić. Odgovor lidera Demokratskog fronta je u prvom momentu bio histeričan do vulgarnosti, a onda su pokušali da se prikažu glasačima u Herceg Novom kao politička snaga iza koje stoje patrijarh Porfirije i predsednik Srbije Vučić.
U senci velikog dvoboja Demokrata i Demokratskog fronta, URA i stranka Marka Milačića Prava Crna Gora, će se boriti da pređu izborni prag i uđu u lokalni parlament sa 34 mesta. U odsustvu SDP-a, URA bi trebalo bez većih problema da nadmaši cenzus od četiri posto, dok bi za Pravu Crnu Goru bio veliki uspeh da osvoji barem jedno odborničko mesto.
I pored raspoređivanje “teške stranačke artiljerije” u poslednjim danima kampanje i narativa koji je prevazilazio lokalne okvire – ne treba zaboraviti da se u Herceg Novom biraju ljudi koji treba da odlučuju o čistoći, kanalizaciji, javnom prevozu, osvetljenju, servisnim uslugama – ne treba očekivati ozbiljnije potrese na nacionalnom planu, bez obzira na konačne rezultate izbora.
Za vladu premijera Krivokapića su mnogo perfidnije zamke koje ga čekaju u parlamentu, od usvajanja budžeta preko pitanja ostavke ministra pravde Leposavića do usvajanja novog Zakona o tužilaštvu, nego što bi to mogao da bude ishod izjašnjavanja građana u Herceg Novom, kakav god bio.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar