Predsednički izbori u Americi se bliže, a pored unutrašnjih problema sa kojima se suočava Evropska unija i od kojih praktično zavisi njen opstanak - poput Bregzita i diciplinovanja autokrata u sopstvenim redovima - evropske diplomate naročito strahuju od mogućnosti da američki predsednik Donald Tramp bude reizabran. To će, kako ocenjuju, biti potpuni kolaps međunarodne diplomatije.
Pročitajte još:
Kada je nemački diplomata i bivši ambasador u SAD Volfgang Išinger poručio da nema mesta panici i da „ovo nije kraj sveta“, dalo bi se pomisliti da je govorio o nekoj globalnoj pretnji poput nuklearnog armagedona, terorizma ili pandemije; ipak, Išinger je – inače organizator Bezbednosne konferencije u Minhenu na kojoj se okupljaju svetski lideri kako bi se bavili pitanjima rata i mira – govorio o opipljivom strahu evropske diplomatske elite kako će podneti još četiri godine sa Donaldom Trampom na čelu Amerike.
Ako su Evropljani išta naučili od 20. januara 2017. godine, piše Politiko, onda je to ovo: ma koliko stvari sa Trampom stajale loše, one mogu – i hoće – da bude mnogo gore. Sa Trampom je jedino izvesna neizvesnost svakog dana.
Mnoge diplomate saglasne su u ocenama da je Bela kuća nepredvidiva, ali i da je svima potpuno jasno da za Trampa transatlantski odnosi imaju malu ili nikakvu vrednost.
Čak i oni koji, poput Išingera, ističu da neće biti kraj sveta sve i da Tramp bude reizabran ne negiraju da su odnosi Evrope i SAD možda u najgoroj fazi u istoriji s obzirom na konstantno degradiranje poverenja između kontinenata poslednje tri i po godine.
Ironična je činjenica da ni trenutne ankete u kojima demokratski kandidat Džo Bajden vodi Evropljanima ne ulivaju nadu. Naprotiv, bude u njima drugi strah – da bi Tramp mogao i da izgubi, ali da ne prizna rezultate i odbije da napusti funkciju.
Tramp se i tokom prve predsedničke debate praktično ogradio od pitanja hoće li omogućiti mirnu traziciju moći ukoliko bude izgubio, a isto je učinio i njegov potpredsednik Majk Pens tokom debate sa kandidatkinjom Demokratske stranke za potpredsednicu Kamalom Haris.
Odnosi EU i SAD su se dodatno zakomplikovali i kada je predsednik otpustio američkog ambasadora u EU Gordona Sondlenda pošto je Sondlend svedočio protiv Trampa u procesu impičmenta.
Aktuelni ambadador SAD u EU i Belgiji, Ronald Gidvic, nedavno je istakao da sa starijim zvaničnicima EU ima minimalno kontakta, delom zbog koronavirusa, a delom i zbog toga što je na toj funkciji priovremeno, i da se od maja kada je imenovan na ovu funkciju nije sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen.
Ipak, Gidvic je Evropljanima koji priželjkuju Trampov poraz poslao svojevrsnu poruku upozorenja: da ne potcenjuju predsednika.
„Svi su otpisali Donalda Trampa 2016. godine“, dodao je amabsador uz osmeh. „A ipak, evo ga gde jeste.“
Politički stručnjaci iz Evrope opravdano strahuju i da bi Trampov reizbor mogao da očvrsne njegovu nacionalističku agendu pod parolom „Amerika na prvom mestu“ i intenzivira njegov napad na multilateralne i međunarodne sporazume.
Pročitajte još:
Trampovim preuzimanjem drugog mandata na snagu bi stupilo i povlačenje SAD iz Parskog sporazuma o klimatskom vremenu; ta Trampova odluka o istupanju iz ovog sporazuma bila je šokantna za čitav svet, ne samo Evropu.
Nuklearni sporazum sa Iranom koji sada visi o koncu bi sasvim propao.
Svetska zdravstvena organizacija suočila bi se sa ogromnim rezovima u finansijama iz Vašingtona.
A od svih „horora“ koje diplomate predviđaju, najgora bi bila ta Trampova nedoslednost i haos koji je uneo u svetsku politiku.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
