"Paradoks prevencije": Intervju vodećeg nemačkog virusologa

Nemačka od ponedeljka postepeno ukida ograničenja? Šta će se dalje dešavati?"U Nemačkoj trenutno vidimo poluprazna odeljenja intezivne nege. To je zato što smo rano i široko započeli dijagnostiku i zaustavili epidemiju – odnosno reprodukcijski broj, ključnu meru širenja virusa, doveli ispod jedan. Ono što ja nazivam 'paradoks prevencije' izaziva sada nezadovoljstvo. Ljudi tvrde da smo preterano reagovali. Postoji politički i ekonomski pritisak da se vratimo u normalu. Savezni plan je postepeno ukidanje ograničenja, ali su savezne države postavile svoja pravila, bojim se da ćemo priustvovati slobodnom tumačenju tog plana. Brinem se da će reprodukcijski broj ponovo početi da raste, i da ćemo imati drugi talas”, rekao je prof. dr Kristijan Drosten, direktor Instituta za virusologiju bolnice Charité u Berlinu za Gardijan.Zbog čega ne spavate noću?“Ljudi u Nemačkoj vide da bolnice nisu prepune i ne razumeju zašto prodavnice moraju da se zatvore. Oni samo gledaju šta se ovde dešava, a ne situaciju, recimo, u Njujorku ili Španiji. Ovo je paradoks prevencije, za mnoge Nemce ja sam zli momak koji osakaćuje ekonomiju. Dobijam pretnje smrću koje sam prijavio policiji. Više me zabrinjavaju drugi mejlovi, od ljudi koji imaju troje dece i zabrinuti su za budućnost. Iako nisam ja za to kriv, zbog toga ne spavam”.Ako bi se ograničenja duže zadržala, da li bi se bolest iskorenila?“Postoji grupa modelara u Nemačkoj koja predlaže da se ograničenja produže još nekoliko nedelja jer bismo rano u značajnoj meri suzbili cirkulaciju virusa, svodeći broj reprodukcije na ispod 0, 2. Sklon sam i ja tome, mada nisam doneo konačan sud. Broj reprodukcije je samo prosek, pokazatelj. Ne govori vam ništa o “džepovima” visoke prevalencije, kao što su domovi starijih građana, gde treba duže iskorenjavati bolest i gde bi se desio rast čak i ako bi se mere produžile”.Kada bi se desio takav porast, da li bi mogao da se suzbije?“Da, ali to se ne može desiti samo na osnovu traženja kontakata. Imamo sada dokaze da se polovina infekcija dešava pre nego što se kod zaražene osobe pojave prvi simptomi, a ljudi su zarazni dva dana pre toga. To znači da su u trci sa vremenom tragaoci za kontaktima ljudi koji rade sa pacijentima kako bi indentifikovali sve oni koji su bili izloženi. Potrebna im je pomoć kako bi se otkrili svi potencijalno izloženi, što brže moguće. A to zahteva elektronsko traženje kontakata”.

Koliko smo blizu kolektivnom imunitetu?“Za kolektivni imunitet potrebno je da 60 do 70 odsto populacije ima antitela na virus. Rezultati testova na antitela pokazuju da su u Evropi i SAD cifre jednocifrene, a testovi nisu pouzdani – svi imaju problema sa lažnim pozitivnim nalazima, a ne radi se samo o imunitetu krda. Pretpostavlja se potpuno mešanje stanovništva, ali postoje razlozi – koji su delimično povezani sa društvenim mrežama koje ljudi stvaraju, zašto celokupna populacije možda nije “dostupna” za infekciju ni u jednom trenutku. Mreže se menjaju i novi ljudi postaju izloženi virusu. Takvi efekti mogu da pokrenu nove talase. Drugu faktor koji bi mogao da utiče na imunitet krda jeste pitanje da li drugi korona virus – na primer, oni koji izazivaju prehladu, pružaju zaštitu protiv ovog virusa. Ne znamo to, ali moguće je”.Da li bi sve države trebalo da testiraju sve građane?“Nisam siguran. Čak ni u Nemačkoj, sa našim ogromnim kapacitetom testiranja, većinom usmernim na ljudi koji prijavljuju simptome, nismo imali stopu pozitivnosti preko osam procenata. Zato mislim da bi ciljano testiranje moglo da bude najbolje za one koji su zaista ranjivi, na primer osoblje u bolnicama i domovima za negu. To nije do kraja sprovedeno ni u Nemačkoj, ali idemo ka tome. Druga ciljna grupa trebalo bi da budu pacijenti u prvoj nedelji simptoma,posebno starije osobe koje prekrasno dolaze u bolnicu – kada su im usne već poplavele i potrebna im je intubacija. A nama treba nekakav nadzorni sistem za redovno uzimanje uzoraka stanovništva i praćenje razvoja reprodukcijskog broja", rekao je Drosten, prenosi Nedeljnik.Šta se zna o sezonalnosti virusa?“Ne mnogo toga. Grupa za modeliranje na Harvradu koju predvodi Mark Lipsič, ukazala je na to da bi prenos mogao da uspori tokom leta, ali da će to dati mali efekat. Nemam boljih podataka”.Možemo li sa sigurnošću reći da je pandemija počela u Kini?“Mislim da je tako. Sa druge strane, pretpostavljam da nije počela na pijaci u Vuhanu. Veća je šansa da je sve krenulo tamo gde je životinja – domaćin posrednik, uzgajana”.Šta znamo o domaćinu posredniku, da li je to jadni pangolin, kako se govori?“Nema ijednog razloga da pretpostavim da je virus prešao sa pangoline (ljuskavce) na ljude. Postoji zanimljiv podatak iz stare literature o SARS-u. Taj virus je pronađen kod cibetki, ali i rakunolokih pasa, to je nešto što su mediji predvideli. Rakunoliki psi su masovna industrija u Kini, uzgajaju se na farmama i love u divljini zbog krzna. Da mi je neko dao nekoliko stotina hiljada dolara i besplatan pristup Kini da pronađem izvor zaraze, potražio bih mesta gde se uzgajaju rakunoliki psi”.Da li će biti korisna indentifikacija nultog pacijenta, prvog čoveka koji se zarazio ovim virusom?“Ne. Nulti pacijent je skoro siguran dobio virus sličan nekim od prvih sekvencioniranih virusa, tako da to neće pomoći da rešimo trenutni problem. Mislim da se čak ne može ni tvrditi da će nam to pomoći u sprečavanju narednih pandemija korona virusa, jer će čovečanstvo biti imuno na sledeći korona virus, povezan sa SARS- om, jer je bilo izloženo ovom virusom. Drugi korona virusi koji može da predstavlja pretnju je u prvom redu virus respiratornog sindroma Bliskog Istoka (MERS), ali da bismo razumeli tu pretnju, moramo da proučimo kako su virusi MERS-a povezani sa kamilama na Bliskom Istoku”.

Da li su aktivnosti ljudi odgovorne za prelaz virusa sa životinja na ljude?“Korona virusi su skloni prelasku sa domaćina kada se za to ukaže prilika, a takve mogućnosti stvaramo mi neprirodnom upotrebom životinja – uzgajanjem stoke. Životinje su izložene divljim životinjama, žive u velikim grupama, koje mogu da pojača virus, a ljudi imaju intezivan kontakt sa njima, na primer, konzumiranjem mesa, tako da sigurno predstavljaju moguću putanju širenja korona virusa. Kamile su domaćini virusa MERS, kao i ljudskog korona virusa 229Е koji je jedan od uzročnika prehlade, dok su goveda bile domaćini korona virusa OC43”.Grip se oduvek smatra najvećim rizikom za pandemiju. Da li to i dalje važi?“Svakako, ali ne možemo da isključimo drugu pandemiju korona virusa. Posle prvog izbijanja ebole 1976. godine, ljudi su mislili da se virus nikada neće vratiti, ali je za to bilo potrebno manje od 20 godina”.Da li je sva nauka koja prati virus dobra nauka?“Ne! Bilo je početkom februara mnogo zanimljivih predpristupa naučnih radova koji nisu još prošlo recenziju. Možete sada da pročitate 50 radova pre nego što pronađete nešto zanimljivo i čvrsto. Mnogo istraživačkih resursa se troši”.Angelu Merkel hvalili su da dobro upravlja krizom. Šta je čini dobrim vođom?

“Izuzetno je dobro obaveštena. Pomaže to što je naučnica i ume sa brojevima. Ali mislim da se uglavnom sve svodi na njen karakter – njenu promišljenost i sposobnost da uveri. Možda je jedna od karakteristika dobrog vođe to što ovu priliku ne koriste kao političku priliku. Dobre vođe znaju koliko to može da bude kontraproduktivno”.