Parada pobede ili poniženja? Putin je na najvažniji dan doživeo diplomatski krah i to nasred Crvenog trga u Moskvi

Naime, tokom današnjeg dana na Crvenom trgu uz Putina stajali su - predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, zatim predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev, predsednik Kirgizije Sadir Žaparov i predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, kao i jermenski premijer Nikol Pašinjan.I tu se spisak završava.Imena koja se nalaze na njemu svakako nisu iznenađenje.

Lukašenko je godinama Putinov blizak saradnik, neki ga čak smatraju i za Putinovog vazala. Kada je ruski predsednik započeo invaziju na Ukrajinu, bio je među prvima koji je otvoreno stao na stranu agresora. Zapravo, ruski tenkovi su ušli na ukrajinsko tlo preko beloruske granice. Dugo se nagađalo da li Lukašenko uvući Belorusiju u rat i direktno slanjem svoje vojske u Ukrajinu, međutim to se (još) nije dogodilo.Rusija i Belorusija tokom poslednje dve godine ove dve države sprovodile su, dosta češće nego prethodnih decenija, zajedničke vojne vežbe. Uz to, mnogi analitičari godinama sugerišu da, je upravo "talački položaj Lukašenka" kamen temeljac njegovog opstanka na vlasti. Zbog toga je jasno da nikada neće prestati da daje podršku Putinu.

To je donekle slučaj i sa ostalim liderima bivših država sovjetskog saveza, koji su od raspada SSSR-a ostali bliski Rusiji i Putinu.Nekima od njih, kao u slučaju Lukašenka, Rusija je potrebna kako bi opstali na vlasti. Na primer, tokom januara prošle dodine Tokajev se suočavao sa izuzetno velikim nezadovoljstvom građana u svojoj zemlji i situaciji koja je pretila da eskalira u ozbiljan sukob. Ipak, danas, više od dve godine on je i dalje na vlasti - upravo zahvaljujući, prema mišljenju mnogih, ruskim obaveštajnim dejstvima unutar Kazahstana.Kada je Jermenija u pitanju situacija je slična. Jervan se oslanja na Moskvu kada je u pitanju zaštita, bezbednosti, ali i ekonomija, ali najviše kada je reč o spornom regionu Nagorno-Karabah u kom žive većinski Jermeni, ali koji je se nalazi unutar teritorije Azerbejdžana.Poređenja radi, 2015. godine, godinu dana nakon što je Rusija anektirala ukrajinskon poluostrvo Krim, na paradu u Moskvu došlo je mnogo više lidera sa istoka i iz Azije, ali bilo je i zvanica iz Evrope poput predsednika Češke Miloša Zemana. Pored njega, na svečanoj tribini bili su prisutni lideri nepriznatih Abhazije i Južne Osetije, zatim Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Brazila, Vijetnama, Egipta, Indije, Južnoafričke Republike, Kipra, Kine, Kube, Mongolije, Turkmenistana, ali i Srbije.Ako se vratimo u vreme pre aneksije Krima, na primer 2010. godinu, među gostima je bila i tadašnja kacelarka Nemačke Angela Merkel.

Šta smo sve videli danas na paradi?

Inače, pored svetskih lidera, na vojnoj paradi je viđeno i moćno oružje koje Moskva poseduje, kao i defile ruske vojske, dok je centralni događaj bio govor Putina.

Vojna parada na Crvenom trgu počela je iznošenjem državne zastave Ruske Federacije i Zastave pobede - borbene zastave 150. Pešadijske Idritske divizije, uz zvuke pesme „Sveti rat“. Paradom tradicionalno komanduje glavnokomandujući Kopnene vojske general-pukovnik Oleg Saljukov, a domaćin parade je ministar odbrane Sergej Šojgu.Na paradi je prikazano i najmoćnije oružje koje poseduje ruska vojska. Crvenim trgom prvi je prošao simbol ruske pobede - legendarni tenk T-34-85.  Zatim su se u defileu našla vozila „Tigr-M“, divizija visokopreciznih raketnih sistema „Iskander“, PVO sistemi S-400 „Trijumf“ i „Jars“. Na kraju na Crveni trg izlašli oklopni transporteri „Bumerang“.

Putinov govor: Kijev je postao talac državnog udara

Šojgu je predao raport ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji se potom obratio javnosti.„Danas se civilizacija ponovo nalazi na prekretnici. Protiv naše otadžbine ponovo je pokrenut pravi rat, ali mi smo pružili otpor međunarodnom terorizmu pa ćemo zaštititi i građane Donbasa, osiguraćemo svoju bezbednost“, rekao je ruski lider.

Dobar deo govora je kritikovao Zapad, rekavši da provocira sukobe i prevrate, uništavajući tradicionalne vrednosti kako bi dalje diktirao svoja pravila – u suštini to je sistem pljačke i nasilja, istakao je ruski lider.Na kraju je rekao da je Kijev postao talac državnog udara i moneta za potkusurivanje u rukama Zapada.BONUS VIDEO Sahrana ratnog blogera Tatarskog u Moskvi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apmoskvasahranaratnogblogeratatarskogdz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5770971"]