Pad upisa i prihoda: Pandemija pogađa i američke koledže

Pad upisa i prihoda

Pandemija neverovatnom brzinom menja visoko obrazovanje u Americi gde se mnogi fakulteti i univerziteti suočavaju s padom upisa i nedostatkom finansijskih priliva, ukazuje Volstrit žurnal.Kada je korona počela da se širi, visokoškolske ustanove su poslale studente kućama, i još uvek niko ne zna hoće li se oni najesen vratiti u kampuse. Javne ustanove smanjenju budžete, a porodice se pitaju da li je vredno platiti privatnu školu ako će studenti pohađati nastavu preko interneta od kuće. Istovremeno, dodaje list, mnogi fakulteti i univerziteti smanjuju potrošnju zamrzavajući plate osoblja i zaustavljajući planove za izgradnju kampusa.

Volstrit žurnal naglašava da za neke škole pandemija otkriva nedostatke u vlastitim poslovnim modelima jer su i pre krize mnogi koledži i univerziteti "trčali po margini", a oko 30 odsto njih pokazalo operativni deficit, ocenila je agencija Modis investors servis (Moody's Investors Service).Pre pandemije, oko 100 od 1.000 privatnih fakulteta društvenih nauka u zemlji verovatno će se zatvoriti u narednih pet godina, predvidio je Robert Zemski (Zemsky), profesor diplomirane škole za obrazovanje na Univerzitetu Pensilvanija, u "Testu stresa na koledžu", knjiga objavljena u februaru. Sada kaže da bi se 200 tih škola moglo zatvoriti u sledećoj godini.

Škole bi trebalo da očekuju pad upisa od 15 odsto narednog jeseni i pad prihoda od školarina, soba i pansiona i drugih usluga od 45 milijardi dolara, prema američkom Savjetu za obrazovanje, najvećoj zagovaračkoj grupi na koledžima i univerzitetima. Neki pak kažu da su te projekcije previše ružičaste, naglašava Volstrit žurnal.

Gubitak stranih studenata

Potreseni ekonomskim teškoćama, brigom za zdravlje i neizvesnošću oko otvaranja univerzitetskih kampusa čini se da veliki broj srednjoškolaca u SAD odlaže odluku o tome gde ići na fakultet na jesen - ili hoće li uopšte ići, napisao je Njujork tajms dodajući da mnogi univerziteti još ne daju tačne podatke ali da postoje jasni znakovi zabrinutosti zbog naglog pada upisa i izgubljenih prihoda, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Od oko 700 univerziteta s rokom prihvatanja aplikacija do 1. maja, produžili su rok studentima na još mesec dana, rekla je Meri Bighem, osnivačica grupe za reformu prijema u koledž Aksept. No, mnogi studenti kažu da ne žele da donesu odluku o fakultetu dok ne budu sigurni hoće li se kampusi ponovo otvoriti i da nema smisla plaćati velike svote novca privatnim fakultetima ako će nastavu pratiti putem interneta od kuće.Pandemija koju je izazvao korona virus desila se u vreme kada je američko visoko obrazovanje, koje zapošljava oko tri miliona ljudi širom zemlje, već trpelo zbog brojnih finansijskih problema što je bila posledica rastućih troškova školarina, zabrinutosti zbog studentskih dugova i sve manje populacije mladih, ističe Njujork tajms.Od sredine marta, kada su fakulteti naglo prekinuli aktivnosti u kampusu i prešli na onlajn učenje, škole su najavile gubitke u stotinama miliona dolara i poručile da federalni paket pomoći u iznosu od 14 milijardi dolara neće biti dovoljan za opstanak ustanova.Fakulteti su posebno zabrinuti zbog gubitka stranih studenata koji su pod pritiskom ograničenja putovanja bili prinuđeni da napuste svoje matične zemlje za vreme pandemije. Prošlog meseca je Američko veće za obrazovanje procenilo da će se međunarodni upis ove jeseni smanjiti za 25 odsto. Obično su to studenti koji upisuju četvergodišnje studije, tako da će gubici biti višegodišnji, ističe njujorški list.