Od vakcine protiv HIV-a do "Super-Zemlje": Ovo su najznačajnija naučna otkrića 2024. godine

Nove planete i meseci, revolucionarni lekovi, precizni genetski alati, kao i uvide u drevnu istoriju i ljudsku evoluciju – sve to je obeležilo ovu godinu kao izuzetno plodonosnu za nauku. U nastavku pročitajte više o devet najvažnijih naučnih otkrića koja su oblikovala 2024. godinu.

Lek za prevenciju HIV-a

Lenakapavir, lek odobren 2022. godine kao terapija za HIV/AIDS, pokazao je izuzetne rezultate u 2024. godini. U dva klinička ispitivanja, jedno je imalo uspešnost od 96%, dok je drugo zabeležilo neverovatnih 100%. Ovaj lek, koji se daje dva puta godišnje putem potkožne injekcije, mogao bi da postane efikasna alternativa svakodnevnim tabletama poput Truvade, koje su često manje pouzdane.

Lenakapavir cilja kapsidni protein HIV-a, omotač koji štiti genetski materijal virusa. Ovo otkriće otvara vrata razvoju novih vakcina koje bi ciljale slične proteine drugih virusa. Časopis Science proglasio je ovaj lek "probojem godine" za 2024.

Mozak vinske mušice neverovatno funkcioniše

Naučnici su napravili prvi dijagram mrežastog nervnog sistema mozga voćne mušice. Zamršeni 3D model sadrži 140.000 neurona i preko 50 miliona veza i otkriva iznenađujuće tajne o ovom sićušnom insektu.

Rad je objavljen u časopisu Nature, a jedan od njegovih koautora, dr Greg Džeferis, neuronaučnik u Laboratoriji za molekularnu biologiju Saveta za medicinska istraživanja (MRC), kaže da su čak i naučnici bili iznenađeni onim što su otkrili.

Ovaj revolucionarni dijagram mrežastog nervnog sistema sada otvara vrata naučnicima da proučavaju mozgove drugih vrsta, pa i ljudi.

Nova "Super-Zemlja"

NASA je u januaru 2024. objavila otkriće "super-Zemlje" TOI-715 b, udaljene 137 svetlosnih godina. Ova planeta, 1,5 puta šira od Zemlje, nalazi se u "konzervativnoj naseljivoj zoni", što znači da bi voda na njenoj površini mogla ostati u tečnom stanju.

Pored nje, naučnici su otkrili i manju planetu sličnu Zemlji, iako još nije potvrđeno da je naseljiva. Otkriće je ostvareno pomoću TESS (Satelita za istraživanje tranzitnih egzoplaneta).

Vremenska linija mešanja neandertalaca i ljudi

Nova istraživanja osvetlila su vremenski period kada su se ljudi i neandertalci međusobno ukrštali. Analizom 59 genoma drevnih ljudi i 275 genoma modernih ljudi, utvrđeno je da su dve vrste delile životni prostor u Evroaziji između 50.500 i 43.500 godina pre nove ere, tokom perioda od oko 7.000 godina.

Udruživanje CRISPR tehnologije i veštačke inteligencije

Tehnologija CRISPR, koja omogućava genetske modifikacije, sada dobija podršku veštačke inteligencije (AI). Naučnici su razvili OpenCRISPR-1, otvoreni kod koji koristi modele slične ChatGPT-u za preciznije i sigurnije genetske izmene. Ovo partnerstvo može transformisati lečenje genetskih bolesti na globalnom nivou.

Test krvi za otkrivanje Alchajmerove bolesti

U 2024. godini otkriven je jednostavan test krvi koji može otkriti Alchajmerovu bolest sa tačnošću od 88% do 92%. Ovaj test meri specifične biomarkere, poput amiloid beta i p-tau217, što može značajno olakšati dijagnozu i lečenje ove razorne bolesti.

Mesec Urana i Neptuna

Astronomi su otkrili tri nova meseca oko Urana i Neptuna, koristeći teleskope Magelan u Čileu i Subaru na Havajima. Mesec Urana je najmanji do sada otkriven, sa prečnikom od samo 8 kilometara, dok su meseci Neptuna nešto veći, sa orbitama koje traju 9 i 27 godina.

Najstarija umetnost u pećinama Južne Amerike

U Patagoniji su otkriveni pećinski crteži stari 8.200 godina. Nalaze se u pećini Kueva Uenul 1 i sadrže skoro 900 prikaza lica, geometrijskih oblika i životinja nalik lamama. Ovi crteži, stvoreni tokom 3.000 godina, otkrivaju bogatu kulturnu istoriju i značaj pećine za mnoge generacije.