Ukrajina: Primili smo preko 1,2 miliona poziva Rusa koji žele da se predaju; Rusija: Napadi su deo prevencije isporuke stranog oružja Ukrajini

Ruska ambasada u Centralnoafričkoj Republici kaže da se lekari bore da spasu život Dmitrija Sitoja, koji je povređen kada je paket eksplodirao u njegovim rukama u petak.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.

Rusija je izjavila da su masovni napadi koje je juče izvela u Ukrajini, koji su doveli do nestanka električne energije i vode, bili deo prevencije isporuke stranog oružja Ukrajini.

U petak su "vojni zapovedni sistemi, vojno-industrijski kompleks i njihova prateća energetska postrojenja u Ukrajini pogođeni masovnim udarom visokopreciznim oružjem", reklo je rusko ministarstvo obrane u svom dnevnom brifingu, izveštava agencija France Presse.

“Cilj je postignut. Svi dodeljeni objekti su pogođeni. Kao rezultat udara, prekinut je transfer oružja i municije strane proizvodnje, blokirano je napredovanje rezervi u neprijateljska područja, a ukrajinska preduzeća za proizvodnju i popravak oružja su zaustavljena", navodi se u saopštenju.

Ukrajinska telefonska linija "Želim da živim" primila je više od 1,2 miliona poziva, rekao je predstavnik Uprave za obaveštajne poslove ukrajinskog ministarstva odbrane Andrija Jusov.

"Više od 100 ljudi dnevno zove telefonsku liniju, a većina je poziva iz Rusije", dodao je. Linija "Želim da živim" omogućuje Rusima da sebe ili svoje jedinice predaju ukrajinskoj vojsci.

Projekat je pokrenut 19. septembra, pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin 21. septembra najavio mobilizaciju u Rusiji.

Skoro šest miliona Ukrajinaca ponovo je dobilo struju u poslednja 24 sata, nakon niza ruskih raketnih napada na različitu infrastrukturu širom zemlje, uključujući sisteme za proizvodnju električne energije.

"Radovi na popravkama nastavljaju se bez zastoja nakon jučerašnjeg terorističkog napada", rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u današnjem video obraćanju.

Predgrađe grada Hersona na jugu Ukrajine podvrgnuto je ruskom granatiranju u subotu ujutro, pri čemu je jedna osoba poginula, a dve su hospitalizovane, izjavio je zamenik šefa kancelarije predsednika Ukrajine Kirilo Timošenko.

Do udara je došlo u Stepanovki, koja se nalazi nedaleko od Hersona, rekao je Timošenko i dodao da je pogođen i štab humanitarne pomoći. 

Ljudi širom Ukrajine sada će čuti glas Luk Skajvokera... koji najavljuje upozorenje o vazdušnom napadu.

Legenda "Ratova zvezda" Mark Hamil snimio je poruke za englesku verziju aplikacije Air Alert.

On će najavljivati 5 vrsta opasnosti: raketni napad, granatiranje, ulične borbe, radijaciju i hemijsku pretnju.

Grejanje sada ima 75% stanovnika Kijeva, a zvaničnici nastavljaju da rade na potpunom vraćanju isporuke toplotne energije u glavnom gradu Ukrajine, rekao je gradonačelnik Vitalij Kličko u objavi na Telegramu u subotu.

Ranije danas CNN je izvestio da su snabevanje vodom i rad podzemne železnice obnovljeni u Kijevu, a struja je vraćena za dve trećine stanovnika, samo jedan dan nakon teškog ruskog granatiranja.

Nagrada Karlo Veliki 2023. pripala je predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom i ukrajinskom narodu, saopštili su Direkcija za nagradu Karla Velikog i grad Ahen.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.

Ruski lider Vladimir Putin kao šef države ima na raspolaganju nekoliko rezidencija. Za neke od njih javnost zna, poznato je čak i gde se tačno one nalaze, ali postoje i one o kojima se na zna mnogo, kao i one o čijem postojanju se samo nagađa. Kako se rat u Ukrajini sve više zahuktava i nema izgleda da će se uskoro završiti, mnogi se plaše dodatne eskalacije, pa i mogućeg nuklearnog sukoba. U tom slačaju, spominje se i da ruski lider ima nekoliko bunkera na različitim lokacijama.

Opširnije pročitajte ovde.

Upozorenja na vazdušne napade izdata su večeras u četiri ukrajinska regiona, navodi se na portalu Mape upozorenja o vazdušnim napadima na Ukrajinu.

Upozorenja na vazdušnu opasnost oglasila su se u Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj, Sumskoj i Harkovskoj oblasti, kao i u delovima Taporoške i Donjecke oblasti koji su pod kontrolom Kijeva, preneo je TASS.

Uzimajući u obzira trenutni razvoj događaja, isključena je mogućnost bilo kakvih razgovora sa NATO savezom, rekao je agenciji Tass izvor.

Sada smo stigli dotle da ćemo, kad god se predstavnici NATO kao organizacije pojave na univerzalnim međunarodnim platformama, zahtevati da oni ne budu tu, a jedini izuzetak moglo bi da bude kada se radi o specifičnim platformama kakva je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, kazao je izvor Tassa.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da zabrana šest televizijskih kanala u Moldaviji predstavlja političku cenzuru.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.

Ruska raketa je danas pogodila objekat za zbrinjavanje starijih ljudi, potvrdio je guverner južne oblasti Herson.

Jaroslav Januševič je rekao da je "gerijatrijski centar" - verovatno starački dom - pogođen danas u selu Stepanivka.

„Okupatori su podlo gađali ustanovu koja pruža pomoć starima. U zgradi centra porušene su kapije, razbijeni prozori i vrata, a oštećen je krov i trem. Na svu sreću, nije bilo žrtava i povrijeđenih", naveo je on.

Snage Vladimira Putina "verovatno intenziviraju svoje udare na Kijev kako bi izazvale nezadovoljstvo društva", rekao je u subotu istraživački centar sa sedištem u SAD-u.

Institut za proučavanje rata je u svom najnovijem ažuriranju naveo da Moskva "verovatno pojačava svoje udare na Kijev kako bi izazvala društveno nezadovoljstvo u glavnom gradu, ali je malo verovatno da će ovi raketni napadi slomiti ukrajinsku volju".

"Ruski udari i dalje predstavljaju značajnu pretnju ukrajinskim civilima, ali ne poboljšavaju sposobnost ruskih snaga da sprovode ofanzivne operacije u Ukrajini", dodaje se, prenosi Skaj njuz.

Guverner Harkova je potvrdio da žitelji ove oblasti ponovo imaju struju.

Podsetimo, jučerašnji napad, u kojem je 76 raketa ispaljeno na nekoliko ukrajinskih regiona, naneo je „kolosalnu” štetu električnoj infrastrukturi Harkova.

Sporazum između vlada Azerbejdžana, Gruzije, Rumunije i Mađarske o strateškom partnerstvu u oblasti razvoja energetike i transporta povezaće dve obale Crnog mora i mogao bi da transportuje električnu energiju do Moldavije, Zapadnog Balkana i Ukrajine, rekla je danas u Bukureštu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak rekao je da je "nerealno" očekivati dogovor sa Rusijom o završetku rata.

„Rat se mora završiti samo njihovim porazom. Stoga, da parafraziram Hemingveja: 'Pozdrav za oružje!' U potrebnim razmerama artiljerije, oklopnih vozila, dronova i raketa dugog dometa“, napisao je Podoljak na Tviteru.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da pregovori sa Rusijom treba da se nastave kako bi Ukrajina imala šansu za mir.

"Važno je ne dozvoliti da se prekine nit komunikacije i pored velikih nesporazuma. Ako ne razgovaramo onda su manje šanse da će Rusija okončati rat", rekao je Šolc.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da će najnovija runda evropskih sankcija samo pogoršati problem.

Lideri EU pristali su da Ukrajini daju 18 milijardi evra, kao i deveti paket sankcija Rusiji. Najnovije mere stavljaju na crnu listu još skoro 200 ljudi i zabranjuju ulaganja u rusku rudarsku industriju.

„Sadašnji paket će imati isti efekat kao i svi prethodni – pogoršanje socioekonomskih problema u samoj Evropskoj uniji“, rekla je Zaharova.

Pešački most u Kijevu ponovo je otvoren danas nakon što su stakleni delovi uništeni ruskim granatiranjem. Most povezuje dva gradska parka - Vladimirsko brdo i Marinski park.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je renoviranje simbol besmrtnosti grada.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao da Rusija ima dovoljno raketa da izvrši još teže napade na Ukrajinu, ali da će se Ukrajinci će se odupreti.

Direktor CIA Bil Berns rekao je da veruje da će se ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu nastaviti, iako se tokom zime očekuje „smanjen tempo“ borbi.

"Za sada, CIA ne vidi neposredan put ka pregovorima o okončanju sukoba. Kada je reč o pregovoria,  ne verujemo da Rusija ozbiljno razmišlja o tome", dodao je Berns.

Ruska kampanja napada na kritičnu infrastrukturu Ukrajine uglavnom se sastojala od krstarećih raketa iz vazduha i mora, ali je skoro sigurno uključivala dronove koje je isporučio Iran, prema britanskom ministarstvu odbrane.

U najnovijem izveštaju obaveštajnih službi, ministarstvo je navelo da je povećana ruska kampanja dugotrajnih napada. Te iranske bespilotne letelice (UAV) lansirane su iz ruske oblasti Krasnodar, navodi se u saopštenju, gde su prethodno bile prvenstveno lansirane sa lokacija unutar okupiranog Krima.

Sirene za vazdušni opasnost oglasile su se danas u celoj Ukrajini, uključujući glavni grad Kijev.

"Molimo vas, idite u skloništa!", apelovala je na građane gradska administracija Kijeva.

Ruske snage juče su izvele raketne napade na Kijev i više oblasti u Ukrajini, a na meti su bili objekti energetske infrastrukture.

Ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku koji je održan danas je zatražio od komandanta svojih oružanih snaga sugestije o tome kako bi, po njihovom mišljenju, trebalo da se odvija ruska vojna kampanja u Ukrajini tokom posete štabu operacije, saopštio je Kremlj.

Na snimku koji je objavio Kremlj, Putin je predsedavao sastankom desetak ljudi za okruglim stolom, zajedno sa ministrom odbrane Sergejom Šojguom, komandantom ruskih snaga u Ukrajini Sergejom Surovikinom i načelnikom Generalštaba Valerijem Gerasimovim.

Putin je potom prikazan na čelu drugog konferencijskog stola u štabu združenih snaga, na kom takođe poziva brojne vojne komandante da daju sugestije.

Bela kuća je najavila da dolazi sledeći paket bezbednosne pomoći Ukrajini i očekuje se da će uključiti više mogućnosti protivvazdušne odbrane zemlje.

„Kao što ste videli u prethodnim paketima, mislim da u ovom možete očekivati dodatne sposobnosti protivvazdušne odbrane“, rekao je novinarima Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Iako se čitav svet nada da će rusko-ukrajinski rat biti završen pre prve godišnjice, čini se da nijedna o zaraćenih strana nema u planu ovakav scenario. Dok jedna strana uveliko radi na pripremaju velike ofanzive, druga očekuje "finansijsku injekciju" od 18 milijardi evra, kojom će moći da barem donekle obnovi vojne rezerve.