Ruski lider Vladimir Putin kao šef države ima na raspolaganju nekoliko rezidencija. Za neke od njih javnost zna, poznato je čak i gde se tačno one nalaze, ali postoje i one o kojima se na zna mnogo, kao i one o čijem postojanju se samo nagađa. Kako se rat u Ukrajini sve više zahuktava i nema izgleda da će se uskoro završiti, mnogi se plaše dodatne eskalacije, pa i mogućeg nuklearnog sukoba. U tom slačaju, spominje se i da ruski lider ima nekoliko bunkera na različitim lokacijama.
Putinova kancelarija nalazi se u centru severnog krila zgrade Kremlja. Ova rezidencija nije tajna i za nju zna gotovo svaki čovek na planeti.
Od srednjeg veka, Kremlj je bio glavna zvanična rezidencija ruskih lidera.
Predsednička kancelarija se nalazi u Senatu Kremlja, istorijskoj zgradi izgrađenoj po naređenju Katarine Velike od 1776. do 1787. godine. U njoj su se prvobitno nalazili moskovski ogranci Praviteljstvujućeg senata.
Za razliku od kancelarije predsednika SAD, kancelarija u Kremlju je pravougaonog oblika, a za razliku od Ovalne, prozori se nalaze na levoj strani predsednikovog stola, a ne iza njega. Zidovi kancelarije Kremlja obloženi su hrastovim pločama, a plafon je ukrašen ornamentalnim uzorkom i ima dva masivna lustera, prenosi rbth.com.
Na stolu više telefona čine bezbedni komunikacioni sistem koji koristi predsednik Rusije. Takođe, za razliku od predsednika SAD, od koga se očekuje da živi u Beloj kući, Putin ne živi u Kremlju. Naravno, uvek može da svrati u svoju kancelariju helikopterom ili automobilom.
Ovo je mesto koje Putin naziva domom, a smešteno je u zapadnom delu Moskovske oblasti, nedaleko od centra prestonice. Ova rezidencija nije državna tajna i vrlo lako se može naći na pretragama na Guglu.
Novo-Ogarjevo je postalo Putinova zvanična rezidencija 2000. godine. Iako on nije vlasnik imanja, on ga smatra domom, što se lako može zaključiti iz činjenice da je rezidencija ostala u njegovom faktičkom vlasništvu kada je imao četiri godine pauze od obavljanja funkcije predsednika 2008-2012. godine, kada je bio premijer Rusije. Prema ruskom zakonu, predsednik koji odlazi u penziju može izabrati rezidenciju koja će mu biti dodeljena zauvek. Kada je napuštao funkciju 2008. godine, Putin je izabrao Novo-Ogarjevo.
Glavna kuća imanja izgrađena je u 19. veku po nalogu velikog kneza Sergeja Aleksandroviča, brata cara Aleksandra III, a kasnije je sovjetska vlada koristila kao rezidenciju za prijem stranih delegacija.
Za razliku od Bele kuće, Novo-Ogorjevo je zatvoreno za javnost.
Ovo je jedina rezidencija koja zvanično pripada Putinu kao privatnom licu. Ovaj stan od 77 kvadratnih metara je izuzetno skroman za ruskog predsednika. Malo se zna o tome kako izgleda ili čak približna lokacija, a jedina informacija je njegova veličina, koja nam govori da mora da je to dvosobni ili trosoban stan u stambenoj zgradi negde u Rusiji. Šanse su da je to u Sankt Peterburgu, gde je Putin odrastao.
Putin takođe poseduje garažu od 18 kvadratnih metara.
Putinova adresa u Moskvi je naširoko objavljena u medijima: Ulica Akademika Zelinskog, 6. Stan ima 153,7 kvadratnih metara, a dodeljen je Putinu u svojstvu premijera pod Borisom Jeljcinom krajem 1990-ih.
Pored svoje glavne rezidencije, Putin ima niz rezidencija širom Rusije. Jedan od najviše prikazivanih je Bočarov Ručej u Sočiju, prenosi rbth.com.
Rezidencija je izgrađena 1955. godine, a naručio je Kliment Vorošilov, sovjetski maršal i moćnik pod Josifom Staljinom. Ovu vladinu daču su posećivali sovjetski lideri kao što su Hruščov i Brežnjev. U modernoj Rusiji, Bočarov ručej je postao zvanična letnja rezidencija ruskog predsednika i jedina je vladina dača na Crnom moru.
Ovde se Putin susreo sa predsednikom SAD Džordžom V. Bušom 2008. godine, a 2018. dočekao je nemačku kancelarku Angelu Merkel sa cvećem.
Još jedna zvanična rezidencija nalazi se u Novgorodskoj oblasti i nosi tri različita imena: Valdaj, Užin i Dolgi Borodi.
Rezidencija je prvobitno bila planirana kao jedna od Staljinovih dača, ali je smatrao da je to previše opasno: 1930-ih rezidencija je bila jedina zgrada na malom poluostrvu i bila je okružena gustom šumom, sa samo jednim putem za bekstvo na kopno.
Ipak, rezidencija Valdai je završena 1980-ih. Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin voleo je ovde da peca. Kada je Putin stigao na najvišu funkciju, dobio je i pravo da koristi rezidenciju Valdaj.
Iznenađujuće, svako može da se prijavi i provede nekoliko noći u jednoj od kuća, ali ne u rezidenciji predsednika. To će koštati samo oko 800 dolara (50.000 rubalja) za boravak od dve noći.
Ova palata, koja je ranije bila u vlasništvu porodice Romanov, nalazi se na Finskom zalivu, samo 20 kilometara od centra Sankt Peterburga.
Prvobitno je planirana od strane Petra Velikog kao carska rezidencija koja će zaseniti Versaj u njegovoj slavi, ovde je boravio veliki knez Rusije Konstantin Pavlovič.
U sovjetsko vreme, imanje je postalo poznato kao Kongresna palata, a teško je oštećeno tokom Drugog svetskog rata. Takođe, upravo tu su ugošćen učenici Lenjingradske arktičke škole, ali je imanje polako propadalo nakon raspada SSSR-a sve do ranih 2000-ih kada je Kancelarija predsednika pokrenula masivnu restauraciju.
Iako Putin ne živi ovde, palata se često koristi za zvanične državne događaje. Konstantinova palata je služila kao mesto održavanja samita G-8 i G-20 2006. i 2013. godine.
PM @narendramodi and President Putin interact during a walk in the gardens of Konstantin Palace in St. Petersburg #Russia #IndiaRussia pic.twitter.com/20jmGj53Bz
— PIB India (@PIB_India) June 2, 2017
Ova predsednička rezidencija u Kalinjingradu podignuta je na istom mestu gde je svoju palatu imao prvi kancelar Nemačke imperije Oto fon Bizmark.
Tokom rata, u mestu je bila smeštena kasarna Luftvafea. Sadašnja državna rezidencija završena je tek 2011. godine, a otvorio ju je tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev.
Iako rezidencija zvanično pripada Kancelariji predsednika, u njoj su bili samo Medvedev i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Veruje se da Putin ima nekoliko bunkera u Sibiru, jedan koji je povezan sa ogromnim novim terminalom u Sabeti na poluostrvu Jamal, a drugi na planinama Altaj. Takođe, šuška se i o nekoliko drugih bunkera na nepoznatim lokacijama.
Njegovo ministarstvo odbrane ima različite bunkere, uključujući i na Uralu. Postoje glasine da ima jedan bunker duboko u planinskom lancu Urala u Rusiji, ispod planine Jamantau.
Uralske planine su dugačak deo planina koji obuhvata Rusiju od severa do juga, završavajući severno od granice sa Kazahstanom. Vojna infrastruktura planine Jamantau se mogla videti na satelitskim snimcima 1995. godine, ali je Rusija odbila da elaborira šta su oni gradili kada su ih ispitale SAD.
„Ne bi bilo iznenađujuće da je Rusija imala ovakav objekat, baš kao što imaju SAD, a planine su logično mesto za njihovo postavljanje“, rekao je za Njuzvik Set Baum, izvršni direktor Globalnog instituta za rizik od katastrofe.
Sa Putinovom retorikom o nuklearnom ratu kao odgovoru na sukob u Ukrajini, ovo mesto bi moglo da mu posluži kao skrovište, mada postoje različita mišljanja da li bi ga to skloništa spasilo u slučaju nuklearnog napada.
„U slučaju interkontinentalnog nuklearnog rata — dok bi planinski teren nudio ograničenu ‘zaštitu od eksplozije’, čak ni planinski lanac ne bi spasio ruskog predsednika od dugoročnih posledica nuklearnog uništenja. Nema skrivanja od planetarnog i ekološkog Armagedona koji ni taj nuklearni sukob velikih razmera izazvao“, rekao je za Njuzvik Tom Dejvis, vanredni profesor geografije na Univerzitetu Notingem u Velikoj Britaniji.
PROČITAJTE JOŠ:
Planinski venci se uopšteno smatraju dobrim lokacijama za izgradnju nuklearnih skloništa. Visoke padine i niske doline planinskog regiona pomažu u apsorpciji toplote i svetlosti iz vatrene lopte nuklearne eksplozije, kao i početne radijacije. Pored toga, samo tlo će takođe apsorbovati radijaciju i eksploziju, tako da je poželjno biti pod zemljom.
Međutim, Rusija je verovatno postavila temelje bunkera i skloništa na Uralu još iz vremena Hladnog rata i Drugog svetskog rata, rekao je Dejvis, što ih čini logičnim mestom za Putinovo sklonište.
„Ruski predsednik ima pristup ogromnoj infrastrukturi nuklearnih bunkera i vojnih objekata koji datiraju iz vremena Hladnog rata. Verovatno je da su planine Ural jedno od takvih mesta — a posebno ove planine su dugo igrale stratešku geopolitičku ulogu za Rusiju. U stvari, region Urala je takođe bio domaćin katastrofe u Kištimu 1957, koja je bila treća najgora nuklearna nesreća na svetu (posle Fukušime i Černobila)“, rekao je on.
Na početku rata kružile su glasine da se Putin povukao u bunker u Sibiru.
Priča se da jedan specijalni bunker može da primi do 100.000 ljudi i da je dizajniran da upravlja Rusijom u slučaju Armagedona.
Pored lokacije u blizini velike fabrike Gazproma na krajnjem severu Rusije, priča se i da postoji bunker visoke tehnologije u planinama Altaj skriven ispod velike dače.
BONUS VIDEO: Evakuacija starijih iz Hersona
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare